Mастило је горко

препоруке

одломак

цена: 550,00 дин.

попуст 25%

купите за: 412,50 дин.

Обузет другим пословима и рукописима нисам размишљао о могућности да ми когод билингвално објави књигу Мастило је горко.

Нисам видео ни разлог за тако нешто, нити сам имао представу ко би уопште био у стању да преведе моје риме, често архаичног, патинираног, покадшто заборављеног језика, често с хришћанским мотивима којих се ни свештеници не сећају, а да се не изгуби баш све од оригинала. Уистину, нисам спреман да допустим преводиоцу да нехајно струни и развеје све што сам уложио у рукопис.

Јесте, знао сам да је међународни фестивал у Смедереву издао два кола едиције Меридијани, видео сам чак и неке од тих наслова. Знам ко ми је почупао бостан ― али ме се не тиче. Нисам видовит мада знам – и то није натприродни дар ― да многи стежу торбаке крцате рукописима и бескрајно дуго дрежде пред вратима издавача ужурбано премећући небројене комбинације за њихово отварање. За тако нешто никада нисам имао ни времена, ни жеље, ни слуха. Ништа, што би издавачима, можда, годило. Држим се става Мале браће: што мора ― биће!

Концем септембра, баш изненадно, телефонирано ми је из дирекције Међународног фестивала поезије. Да ли бих дао рукопис за двојезично издање у едицији Меридијани. Бих. Био је то – вероватно што сам био затечен – пребрз и олак пристанак. Предочени су ми услови: рукопис треба да буде у слободном версу. Тако нешто међу мојим папирима нашло би се тек за заклетву, али, мислио сам, крај је септембра, имам пред собом готово пуну годину да бих исписао рукопис у слободном стиху. Можда ми се посрећи да започето докончам до договореног часа. Тек што помислих, илузије ми олако распршише: каква, пуста, година, већ касним, али учиниће ми - имам десет дана до предаје рукописа! Лепа пажња.

Пишем споро, пипаво, никако нисам задовољан, преправљам објављено у давно штампаним књигама. У новинама исправљам граматичку и правописну необавештеност аутора, нервирам се кад тако нешто нађем у књигама у којима се шепуре имена лектора; како сада на препад да напишем књигу за десет дана?! Колико ли ћу тек прилика пружити  писцима да упру прстом у грешке? За десет дана можда још и могу да сачиним збирку песама, али колико ћу се година кајати?!

Ипак, врашка је сујета. Написао сам збирку о мукама писања, о мукама које море свакога коме су речи живот, алат и занат: Мастило је горко. Рукопис сам предао по договору, књига је последњег дана октобра замирисала на штампарску боју. Не усуђујем се да расклопим корице, препуштам је читаоцу; нека ми не буде замерено ― морам да се измакнем да гледајући преко читаочевог рамена не бих угледао грешку, пропуст, недореченост.

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања