Mирна кућа

препоруке

одломак

продато

Постојала је — а штета је ако је више нема — издавачка кућа Прва књижевна комуна Мостар која је објављивала дивот издања и засењивала све што се издавало у Југославији.

Дивио сам се опреми, нисам се усуђивао да такнем те књиге, да нешто од лепоте не пореметим. Међу хиљадама књига увек бих непогрешиво препознао ону која се издваја лепотом јер ју је објавила Прва књижевна комуна.

Када сам једном, на Сајму у Београду, видео књигу Џевада Хоза Умјетност мултиоригинала о култури графичког листа, био сам на мукама: знао сам да је Хозо сачинио јединствену књигу о графичким поступцима и графици уопште, али нисам се осмелио да је узмем у руке. Да, било је то издање Прве књижевне комуне Мостар. Била је, природно, та лепа, корисна, обимна, зналачки написана књига, из позиције слободног уметника, веома скупа. Господин са штанда приметио је на каквој сам ватри, понудио да је излистам, навео све могућности куповине, и даље сам имао температуру. Књигу сам купио 18 година касније: драгуљ је моје библиотеке.

Зашто о томе говорим. Зато што сам сањао да ми Прва књижевна комуна Мостар буде издавач. Понудио сам добар рукопис јер Мирна кућа је одиста то. Рукопис је прихваћен али — не сећам се шта је и ко кочио —никако није стизао до штампарије. Свему има крај, стрпљењу понајпре.

Једног дана јавио ми се Ивица Вања Рорић. Не знам како, али видео је па и читао рукопис Мирне куће који је стрпљиво чекао у Првој књижевној комуни Мостар и желео да је објави у Књижевној заједници Другари. Помогао ми је да се одлучим.

 

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања