Одломак - Mефистов вез, 1986.

Mефисто. уз старо вино

препоруке

наручите

Слова преламају светлост у којој се посве наг
купа Исус, син дрводељин, лукав, претворан,
леп, заводљив говорник. Хитар. Млад. Крхак,
oсетљив попут сочива изван мајсторове руке.

Отисак босих ногу у прашини мера је благости,
топлине. Светлуцају на Спинозиним сведеним
веђама венке стакленог праха. Силикоза труни
тезе трактата о вери. Ликује руља. Урла. Иште

смрт јеретика. Изопштење је сласт;  спасење само
у смрти  је, певуши уморни Спиноза. Шта чинити
кад слепа је светина, пита се наднет над списима;
мењати имена ствари, знамења људи, а есенцију

затомити? Предано бруши леће, проверава игру
светлости и сенки. Ненадано избрушено сочиво
цикне; доказ да опстаје зло. Извечери раздраган
стиже Мефисто, млади господар грешке, мудар

сапричасник, хедониста са којим је задовољство
пити архивска вина уз високу дивљач. Разуман,
толерантан, лако расправља о гностицима, pro et
contra Бога, свом отпадништву, моралу и догми

 

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања