Огледи

Повољно полован вампир

УМУНИ су од танке приче о Влад Чепешу Дракули, суровом владару који је противнике набијао на колац, накљукали златну коку. Та кока, природно, носи златна јаја. Највише данас зарађују туристичке агенције - српске покушавају да ствар надувају, као да већ није предимензионирана - непрестано подгревајући причу о најпознатијем наводном вампиру Европе.

Људи хоће за свој новац да буду безбедно застрашени. Од Београда до Сигошоаре, родног места грофа Дракуле, ваздушном линијом је 365 километара, аутобусом до 15 сати.

За које време гроф Дракула превали исту раздаљину још нико није израчунао.

Оно што путника из Србије озбиљно уздрма је сазнање колико је Румунија данас не само испред Србије него и свог дојучерашњег недостижног суседа, Мађарске. За Сигишоару, и читаву околну регију, нема зиме све док свет занима прича о вампиру. Људи беже од стварности; све их занима што је у раму фантастике.

Сигишоара је најчуванији средњевековни град Румуније. Језгро старог града је невелико, али доноси леп приход, поготову што је у светској баштини под заштитом UNESCO-a.

На маленом простору је Кула са сатом у којој је скроман Историјски музеј. Улазница вреди за три поставке, између осталог и за једну просторију у којој су справе за мучење.

Који корак даље је Дракулина родна кућа у којој је ресторан. Ту су Кула ковача и Кула кројача, Кула ужара и остаци Куле златара.

Током 16. века у Сигошоари је било 15 гилди и 20 еснафа. Можда су онда мајстори лепо зарађивали, али сада су Румуни велемајстори да дођу до пара од трагача за вампиром.

Румуни вешто пире у легенду: у Немачкој живи Влад Дракула, дане проводи покушавајући да се докопа Британије јер му у Немачкој екстремисти не дају мира.

Тај Влад Дракула није у сродству са румунским вампиром. До недавно се звао Отомар Бербиг, онда је упознао Дракулине потомке и схватио да може штогод да се заради.

Пошто је било јасно да вампирска породица неће имати мушког наследника ако се нешто одређено не предузме, принцеза Дракула је Отомару даровала титулу и презиме. Нови принц је купио дворац у Немачкој, опремио га по свом укусу и фама је наставила да живи.

Типична филмска прича о грофу Дракули, по роману Брама Стокера из 1897. године једноставна је и наивна: часовник откуцава поноћ, подиже се поклопац мртвачког сандука, излази гроф Дракула. Огрнут тамним плаштом, хитрим корацима излази из свог трансилванијског дворца и креће у ноћ.

Агенције довлаче путнике на причу о посети Бистрици, трансилванијском граду у који је Стокер сместио радњу романа Дракула. Смештај је у хотелу Coroana de Aur у коме је одсео јунак романа Џонатан Харкер. Вечера у Дракулином тобожњем двору. Посета наводном Дракулином гробу.

Замак Бран, у којем је можда боравио влашки војвода Влад Цепеш познатији као Дракула, на обронцима румунских Карпата, око 200 километара северно од Букурешта, избио је на друго место најскупљих имања на свету на листи америчког магазина Forbs. Ту лежи пара.

Вредност грађевине и околних ливада и шума процењена је на 140 милиона долара. Прво место заузео је некадашњи дом америчког новинског магната Рандолфа Херста на Беверли хилсу, чија је вредност 165 милиона долара.

Вредност имања је у предању да је у замку живео владар румунске провинције Влашке (1456-1462) Влад Цепеш, кога је Стокер крајем 19. века прогласио за вампира и крвопију Дракулу.

Милосав Славко Пешић,
дописник Бете из Сигошоаре, Трансилванија

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања