Огледи

Ноје, несрећни градитељ

Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би
му жао у срцу. И рече Господ: хоћу да истребим са
земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до
ситне животиње и до птица небеских јер се кајем што
сам их створио.

1. Мој. 6, 6 7; 4. Мој. 23,10

О првог потопа Ноје поживе шест  стотина година. Спасао се праведношћу. Не без лукавства, јер без тога ништа не бива. Ни добро, ни зло, потоње поготову. После потопа поживе још триста и педесет година, сведочи Мојсије у Петокњижју. Не сећам се да ли живот после потопа бје праведноме Ноју награда или казна за послушност. Но, време учини да се све изједначи; да се награда од казне не раздваја.          

Са синовима Симом, Ханом и Јафетом, да се збуде Свето писмо, Ноје није био срећан, мада се за дуга живота човек свикне да живи у миру са судбином. Чему муке, зној и јед када се ништа не може променити: све је у рукама Онога.

Средњега, Хана, прокле Ноје да буде слуга слугама браће своје. Ни душман му не би горе наменио.  

Нико не зна свој усуд,  често ни због чега нешто чини нити зашто, па ни Ноје. Проклео је, рекох ли, средњега, као да није довољан крст што је у средини: ни вољен, ни невољен, увек у сенци најстаријег, вазда у засенку најмлађег.

Још нико не сазна коме је, у животу, поготову потом, теже: проклетоме или ономе што куне и клетве баца. Ипак  – касно схвати сироти Ноје – Хан је крв крви његове, кост кости његове, син грешника који клетвом грех умножи. Није ли, питао се потом, клетва на крв своју, мржња на себе самога, и није ли, због клетве, још самљи. Одговор не нађе, а Господу не удовољи, нити је казано да Ноје вазда зна вољу Господову. Не треба сумњати: увек је хтео да учини што је по вољи Свевишњему али покадшто промине шапат да ни Господ није начисто шта хоће.   

пресек нојеве барке

Можда још није јасно: свако мора свој крст да изнесе до Голготе. Онај не прашта иако се приповеда да је милосрдан. Или је милосрђе правдољубиво – свако дело има свој обол. Ноје беше човек праведан и безазлен; по вољи Божјој свагда живљаше, тврди Мојсије, знан по претеривању.

Не помиње се у књигама, ни у молитвама, ни у сновима али је истина, као што свако зло и свако добро дело има своју честицу у њој: Господ диже Ноја из мртвих јер га казни што је проклео сина свога, Хана добродушнога. Казна је била блага, као што је Господ благ: да све прође још једном. Господе! крикну Ноје када схвати величину награде, смилуј се -  још девет стотина и педесет година!  То  ни трпељиви  Јов не би поднео без хуле. 

Господ воли да искушава –  и не чу крик очаjника – јер тако сазнаје скривену природу људску.          

Светина, нестрпљива и бездушна, за друга живота Нојева, изнова побараби и узаман беше сва жртва и ковчег од гофера, залуд начини Ноје прегратке у ковчегу и затопи смолом изнутра и споља.  И начини га, по замисли Господовој, у дужину триста лаката, у ширину педесет и висину тридесет лаката.          

Све бје узаман и спасење њихово јер светина се  множила, не  обазирући се.

Грешка у свакоме и у свему обитава. Велична је спознати грешку, покајати се, изнова чинити добро; ако је могуће.           

Би прасак. Знак за који вероваше многи да је од Господа дат. Провиђење. До тада  невиђено.          

Свет је куљнуо и нико не могаде да запучи све рупе и излазе.          

Измиле шуто. Рогато. Гвирну слепо. Махнуше репоње. Зину гладно. Усправи погнуто. Исправи грбаво. Гроза. Не знаш на коју страну да се обрнеш. Где да погледаш. Камо да се склониш. Уоколо ужас, а Дан судњи ко зна када ће стићи и да ли је у њему обећани спас.          

Смрад. Беда. Чемер. Одасвуд и свукуд  будалине. Муваџије. Чангризала. Вође. Подрепаши. Лучоноше. Паралаже. Конкубине. Зврндови. Дволичњаци. Урокљивци. Врачаре. Левенте. Некрофили. Скоротече. Куротресила. Стегоноше. Сецикесе. Убице. Битанге. Зликовци. Мангупи. Крпигузи. Спадала. Скотови. Преваранти. Гњиде. Сплеткароши. Љигавци. Женскароши. Вуцибатине. Исцелитељи. Бандити. Дорадници. Шизофреничари. Клицоноше. Бедници. Митомани. Пиромани. Вашљивци. Бескичмењаци. Просјаци. Доушници. Комедијанти. Јајаре. Занесењаци.

Згубидани. Епичари. Трагичари. Алосани. Уштве. Видиоци. Потплитачи. Свађалице. Потукачи. Некрст. Кокошари. Рогоње. Уходе. Жбири. Лажови. Језикословци. Трипераши. Дрпароши. Војници. Миломуди. Видовњаци.  Фанатици. Мамипаре. Пророци. Фарисеји. Фантасте. Гребатори. Шљам. Содомисти. Киклопи.  Педофили. Егзорцисти. Мистичари. Измећари. Апокалиптичари. Кукавице. Хушкачи. Погани. Муватори. Незналице. Чанколизи. Шупљоглавци. Мизантропи. Звездочатци. Подстрекачи. Первертити. Фуфице. Хермафродити. Фетишисти. Воајери. Егоисти.

Мизогини. Жиголи. Дегенерици. Трулеж. Хедонисти. Барабе.  Лакрдијаши. Камелеони. Опсенари. Евнуси. Протуве. Езотеричари. Носталгичари. Лезбије. Провокатори. Фолиранти. Гњаватори.  Фуњаре. Кибицери. Баксузи. Угурсузи. Намћори. Мамлази. Сифилистичари. Каријеристи. Хуље. Завидљивци. Сатири. Ниткови. Егоцентрици. Стихоклепци. Удворице. Злочинци. Фушери. Сезонци. Фаталисти. Скутоноше. Фукара.  Сумашедши. Пустахије. Очајници. Смушени. Макрои. Да Бог сачува. И саклони. Све куљнуло, урла, гази, сатире, властиту децу ждере.   

И наново рече Господ: хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских јер се кајем што сам их створио.          

Гнев Господов поново је претио да све свали на свет. И би тако. Неочекивано. Силовито. Ноје бје изненађен, затечен на спавању, крај жене, у пољу. Био је још у снази, мушкој, у другом животу. Изнова је чинио исту грешку; градио је потомство, прво синове. Да буду глава од куће. Речене ноћи леже, сред поља, после доброг вина, поред жене, да предахне пре но је поново спозна кад дође му Господ у сан и каза: Ноје, да покушамо још једном. Почни да градиш ковчег. Мере знаш. И мене, који сам Господ твој и реч држим.          

Добро је све изнова градити, каза још Господ, догод не буде као што заповедих.

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања