Огледи

Орфеј 2017

                                                                                                                               

 

награда Орфеј 2017

На тргу препозна ме Исус

На тргу препозна ме Исус; мршав, скроман.
Леп. Налик пркосу у момe врту: пренежан!
Благ. У смешку туга. На образу суза. Расејан.
С тетовираним венцем на челу -  неизбежан

отисак мука - тек круна је владара свега. Рави -
у ухо топли сасух му дах - свети Августин
тврди да мишљење је вера у постојање. Стави
ми руку на главу, благослови, да памтим: Син

преда мном стаја. Из сваке ране крв.
Боже мој, тако си тужан, озледе ме твоје пеку!
Вера је твоја јака, а светом влада жудње црв,

ђавољи накот, филистри, лихвари, фарисеји, олош бесни.
Апостоли издадоше, пустише веру, бесловесни -
дођох, нека ме изнова распну, нека секу!

***        

Захваљујући разумевању и предусретљивости председника жирја за награду Орфеј, магистру Татјани Лазаревић Милошевић добио сам образложење жирија. Текст образложења преносим интегрално и благодарно.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ СМЕДЕРЕВСКИ ОРФЕЈ ЗА 2017. Г.

 На овогодишњем конкурсу за награду Смедеревски Орфеј учествовало је 12 аутора, са 22 песме. На први поглед, невeлик број песама, а опет сасвим довољан да смедеревски песници покажу да се у нашем старом граду, о којем се много певало и у којем се много певало, негује и богати разноврстан и аутентичан лирски израз. Аутори суверено владају везаним и слободним стихом, налазећи прикладну форму за своје стваралачке интенције и идеје; надахнуто изналазе песничку грађу и неуморно трагају за новим темама и мотивима или новим угловима посматрања који већ виђеном удахњују нови живот. Има песама које једнозначно можемо сврстати у љубавне, родољубиве, дескриптивне или социјалне, али преовлађују оне које, у духу модерне поезије, измичу (школским) класификацијама. Тако рана младалачка љубав буде тек повод за смело, неконвенционално иронично промишљање света; елегично сећање на умрлог оца води дубљем разумевању комплексних и тешко изрецивих животних ритмова; историјски мотиви основа су за постављање тешких моралних питања; дискретно назначени социјални проблеми у веристичкој слици воде ка запитаности над смислом живота.

По мишљењу жирија у саставу: Татјана Лазаревић Милошевић, Радивоје Рале Дамјановић и Мирослава Мира Цветковић, уметничком вредношћу издвојиле су се песме Док чека (шифра „Тврђава), Деспотова тужбалица (шифра „Луча“), Казна за Тиресију (шифра „Метаноја“) и На тргу препозна ме Исус (шифра „Ар-Ар-Рат“).

Жири је једногласно одлучио да награду Смедеревски Орфеј за 2017. годину добије песма 

НА ТРГУ ПРЕПОЗНА МЕ ИСУС

аутора МИЛОСАВА СЛАВКА ПЕШИЋА.

Песма Милосава Славка Пешића На тргу препозна ме Исус изведена је у савршеној сонетној форми, версификацијски беспрекорно, са оригиналним и богатим римама и мајсторски хармонизованим мелодијом, ритмом и реторско-драмским набојем. Топос другог доласка Исуса међу људе развија се најпре кроз портрет Исуса, а затим кроз дијалог Исуса и лирског субјекта. Епифанијски тренутак контекстуализује се на тргу ― простору који је место живих сусретања, трговине, жариште урбаног духа, али и место отуђења, где до изражаја долази усамљеност појединца, али и гомиле, у којој појединац губи самосвојност и уникатни идентитет. Знаковито је препознавање богочовека и човека; већ та ситуација, наглашена насловом и поновљена у првом стиху, покреће низ питања која снажно подстичу и читаочев интелект и естетичко чуло. Вера у хуманистичке и етичке идеале оличене у фигури Исуса основ је веровања у повезаност људског и божанског: људског као жељеног огледала божанског, а божанског као врховне инстанце према којој човек ваља да „светли свој сагледа лик“. Други основ вере у Исусову етичку утопију јесте мишљење, које је „вера у постојање“. Градацијски, трећи основ и потврда верности учењу Сина јесте саосећање са његовом „на образу сузом“ и крвљу „из сваке ране“ ― које пак омогућује поистовећивање са тугом, патњом, страдањем онога који се жртвовао за човечанство. Но, сам Исус у поенти сонета види свет у негативном осветљењу, као слику изневеравања властитог учења, као његово тамно наличје и издају основних начела и високих захтева постављених пред човека (најпре у Беседи на Гори): то је свет у којем су победили зло и анимални нагони, а следбеници подлегли похлепи и духовној празнини. Завршни стих сонета, Исусове речи: „Дођох, нека ме изнова распну, нека секу!“, изазов је свету и човечанству, који се може тумачити као (нова) Исусова побуна, али и као израз немоћног гнева и резигнације. Тако се песма На тргу препозна ме Исус отвара према различитим интерпретативним могућностима ― што је несумњиво одлика остварења са високим уметничким дометима и истовремено додаје нову семантичку и естетичку димензију фигури Исуса и топосу његовог повратка међу нас ― што је подухват који несумњиво није лако остварити.

 

Татјана Лазаревић Милошевић, председник

_______________________________________________________

Радивоје Рале Дамјановић, члан

_______________________________________________________

Мирослава Мира Цветковић, члан

_______________________________________________________

 

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања