Песме

Шарган, успомене

На Шаргану јутро се смркло. Магла – нарасло
тесто. Стење сићушна локомотива.
Обед за причест: стврдла пита, млеко укисло,
а таин – где је?! Врсник уске пруге снива:

опет војује за краља, част и отаџбину!
Сапет ордењем просу се вагоном као врећа:
од јунаштва тек пад оста кад судбину
власт откупи. Курата нам је срећа,

сикће негдање љуто момче
кадро да гине за све што личи на бољитак:
али – краљ без земље, земља без језика –

још ће се овде мрсити омче!
Дрнда Носталгија, зује жишке. Сваки метак –
шушка старина – рату је прилика.

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања