Песме

Свакодневни сонет

У касно пролеће зачиње игра:
водени цветови срећни узлећу.
Прозрачни мужи сјакте, а чигра
смрти их мрви. Кратковеки срећу

красна тела. Измиче им једини дан
док плоде женку свог живота.
Да ли је то нагон или о трајању сан?
У хипу мину сва лепота.

Тако и небројено људи хрли
у глину. Жагор. Трубе клаксони.
У ходу се облачи, једе, љуби и грли.

Чему журба, бес, смртни греси, живот врли?
Господе, објасни једном: ко су они.
Зар живеху трен да би вазда мрли?!

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања