Песме

Свањива страсни понедеoник

Ближи се Васкрс, светлост се гусне, посао журно докончава,
предстоји бојење страшника.
Христ је надмудрио смрт; одагнао је проклетство ава –
збрани у молитви дотичемо венац благогa Величајника.

Страх, тај тужни, скрхани пратилац,
скрио се пред јарком бојом лањскога машћеника.
Неприметно још у руци Онога дрхтури теразија жалац
док стрепимо: веје полен слаткога прашника.

Душе  умрлих у ливадским се цветовима свиле –
начета је последња седмица поста.
У измаглици злате се здравац, рутвица, влати калопера:

не бој се – машћен  је већ чуваркућа што брани од безумне силе
док сјакти Велика субота. Тек знак васкрсног дана оста:
пред капијом костретни хаљетак Јована Биљобера

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања