Песме

Мрачи се пепељава среда

Залуду је опирање – свако мора се опећи
на пламичку поезије. Неминовном не можеш измаћи.
Све – киници ће – ништавило зграби! Неко ће важно рећи:
поезију трошним дахом никада нећу таћи.

Једном ће ненадано стих доћи из дубина –
као што насмејан, неочекивано, изрони утопљеник
из водених тмина
умотан у ресине и плута срећан: вирова миљеник.

Ко запиткује спасиоце
у загрљају риме дише:
и све је као палимпсест сред сонетног creda.

Титрај далеке радости скрби мислиоце;
ждеру се, веле, дани као месец: лоше нам се пише –
топи се недеља тек што се наче и већ се мрачи пепељава среда

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања