Песме

Помаља се из таме наплашита субота

Помаља се из таме наплашита субота као да се галаксија пресвлачи.
Женски дан чедно свањива. Пурпур израња
из воде и стреса измаглицу, време.  Мртвачки дах нас наткрива. Спавачи
у топлом логу, скотурени као ембрион у опни сања,

одбијају да схвате – сићушно, трошно све је!
Задушнице куцкају о чађна окна. Лицем мине језа. Гробови
вапе; празни и пуни.  Из  ољуснутог огледалца што некад камен бје
– предак: тужно се смеје.  Уместо зуба: ровови.

Страх! Лелуја гар. Не препознајемо истрошени одраз.
Обилно знојимо се на особит дан – побусаћемо гробове милих.
Лоше обријани, задригли. Бивши. Ни радосни, ни тужни.

Прикрадамо се лежишту вечних. Из мртвих уста распрео се расказ
о лепоти и мудрости, о доброти билих.
Затрли се трагови сећања. Навиру бесрамне лажи на дан задушни.

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања