Песме

Зашто допусти

Сaњам да свако има бар простран врт,
у врту кућу смехом крцату.
Тек мало треба да одложи се смрт
–  клизе казаљке сату!

Зделицу смлаченог млека
сни јеж. И без ње спокојан спи, уз њега пас.
Мачак, ослоњен о пса, треби се. Издалека
као да су једно, слити. А шта нас

чини различитим
да један с другим не може?
Шта нас гура вечитим

чаркама, бесмислу?! Допустио си да гложе
се људи око ствари безвредних, ситних,
да живот се распрши, строши, о Боже!

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања