Песме

Свилопреље

Осмехе невеста, попут виле,
раздрагана, расипа као звездани прах–
бескрајно срећна, сва од свиле –
погледом светини отима дах.

Боже,  лепа ли је, жудња зове. Сва је мила!
Све би да загрли, свима пољубац да.
Милује као сан мека свила
због  чије нити свилопреља хиљада,

у трену, живот сунчевом зраку преда –
а младенка ту је
да породом позлати нит.

Сплашњава час среће, глас кружи.
Осећа младица: горке ће лит
и над усудом свилопреље тужи.

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања