Писма осамљеника

препоруке

одломак

цена: 690,00 дин.

попуст 25%

купите за: 517,50 дин.

Време одмиче. Све је мање изгледа да се докрајчи магла са неких делова живота и смрти Јохана Хризостома Волфганга Теофила Моцартa.

На крштењу Моцарт је добио име Јохан Хризостом по свецу, цариградском патријарху Јовану Златоустом, на чији је дан рођен. Амадеус, име које је чешће у употреби после Формановог филма, италијански је облик имена  Teofilus (дакле: Богољуб). Амадеус је у неким писмима потписивао немачки облик – Готлиб (Gottlieb), са истим значењем: који љуби Бога. Није подносио високи клер јер га је знао изблиза и многа зла истрпео, али је био веома побожан. Надбискуп Хијеронимус Моцарта је сматрао "највећим уображенком на свету". Вероватно је надбискуп био у праву, али и Моцарт је имао рашта да буде такав какав је био. Моцарт је знао да га надбискуп "олајава на сва уста где год стигне" али се тешио да то више шкоди надбискупу јер се "добро зна какав је ко". Наравно, Моцарт се заваравао, светина мисли што јој је воља, за истину не мари.

Прилично непотребне магле на Моцартов живот и дело усрдно је нанео саветник данског посланства Георг Николас фон Нисен крепосно редигујући и склањајући Моцартова писма. Нисен је приредио Моцартову биографију и у знаном маниру је прекрајао. Имао је несметани приступ Моцартовој оставштини, почев од удовице Констанце која је завела подстанара па је ускоро почела необично, али истинито да се потписује као Констанца, супруга државног саветника Фон Нисена, раније удовица Моцарт!

 

Када се примакла 250. годишњица од Моцартовог рођења маркетинг је подгрејао причу потегнувши неку лобању уверен да је композиторова. Показало се – зар?! – да није. Беч не зна где је сахрањен најзначајнији његов житељ, како ће знати где је лобања? Магла се најбоље продаје!

Преко два века ваља се као усов згода да супруга Констанца због изнемоглости није била на сахрани и да је после мало отишла на гробље, а немарни гробари нису успели да лоцирају гроб. Када се Констанца, одавно преудата, први пут запутила на удаљено гробље Санкт Марксер да потражи Моцартову хумку речено јој је да се – молим да обратите пажњу – гробови скитница чувају седам година. У време њеног брижног трагања Моцарт је био пунолетан и у смрти!

Докона и свезнадар чаршија одмах је почела да брбља да је завидљиви композитор Антонио Салијери отровао Моцарта. Салијери који је за Моцарта говорио да је Бог и школовао му децу јер су Констанцу сколиле љубавне и ине бриге, последњи је који би то учинио, али што би се чаршија борила са чињеницама. Mесец није честито начинио круг од Моцартове смрти, а Констанца је пруском краљу почела да крчми мужевљеве рукописе: сваки по сто дуката. Моцарт се тога није сетио. Једноставније му је било да мољака позајмице. Констанца је организовала меморијалне концерте у своју корист ― а да у чију ће ― интензивно преговарала о продаји партитура уз свесрдну подршку подстанара и саветника Нисена. Са таквом биографијом могла би бити саучесник ако не и извршилац злочина.

Лајпцишки домишљан Фридрих Ролиц вероватно би могао да предвиди све жртве чаршије. Моцарт је био подједнако као у музици генијалан да пречицом створи непријатеље. Погледајмо делимичан списак: могао га је убити обожавалац Фон Нисен нестрпљив да се дочепа Констанце. Ни Констанца није анђелак како је мислио наивни Моцарт; узаман му је отац о тој породици говорио само ружне речи. Заљубљен човек мора сам да отвори очи.

Могао је – а делимично и јесте – и царски дворски библиотекар барон Готфрид ван Свитен да смрси композитору конце: истрајао је у ставу да Моцарта треба сахранити управо како јесте: сиротињски, анонимно. Барон је успео да заметне гробу траг мада није могао самом Моцарту. Убица је могао бити и дворски чанколиз и Моцартов поверилац Франц Хофдемел. Непуну недељу по Моцартовој смрти Хофдемел је бријачем унаказио трудну супругу Магдалену (којој је Моцарт држао часове) а потом себи скратио бриге. Удовица је убрзо родила дечака Јохана Александера Франца. Носио је, ето, имена обојице мушкараца из приче, а чије је дело одиста и ко је Александер – не мора увек да буде важно.

На путовању у Беч, 1762. Моцарт се разболео од шарлаха. Алфред Ајнштајн, који је, поред Л. А. Ф. Кехела сачинио регистар Моцартових дела, уверен је да је шарлах (у шестој години!) делимично утицао на композиторову смрт 29 година касније. Истина је једноставна: Моцарта је убио Апетит. То је утврдио доктор Јан В. Хиршман из Медицинског центра за ветеране у Сијетлу (детаљи су у књизи Волфганг Амадеус Моцарт: Писма осамљеника, можете набавити код преводиоца, пошаљите поруку) и тврдњу утемељио на медицинској литератури, историјским документима, симптомима, Моцартовим писмима и детаљима из биографије.

Укратко: све о Моцарту, посебно ласцивна писма која је Моцарт упућивао женама, које су му биле веома драге, преко 200 исцрпних коментара чека вас у књизи Писма осамљеника.

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања