Препоруке - Шака мрака, 2011.

одломак

наручите

 

У предугим и болним вековима изгона из сопствене земље и из поро­дице цивилизованих европских народа, расејан по свету и скрајнут по за­битима и врлетима док је освајач за себе приграбио плодне речне долине, српски народ се лечио и тешио сећањем на златна времена.

Без књига и писмених људи који су се разбежали диљем света, ослањајући се на колебљиво и мутно колективно памћење, српски народ створио је митску слику о себи и својој  прошлости која често није имала много везе са стварним стањем и догађајима.

У том накнадном опису најгоре је прошла династија Бранковића, а нарочито византинска принцеза Ирина Кантакузин, названа Проклета Јерина, с њом и сам  град Смедерево који је она, наводно, кулуком изградила.

Историја је одавно утврдила да много тога није тачно јер је кира Ирина била часна и трагична жена и да је изградња Смедерева ако не највећи, а онда свакако један од великих подухвата српског народа,  доказ више за шта је све способан народ  на врхунцу  моћи.

Милосав Славко Пешић је написао обиман роман којим је обухватио и савладао велики временски распон од времена деспота Ђурађа Бранковића  па све до савременог доба.

Служећи се модерним техникама приповедања на темељу обимне грађе коју је очигледно веома дуго и предано прикупљао, трагајући за бизарностима, заумним и  чудноватим појавама,  Пешић је на светлост дана изнео ову шаку таме.

Песничко искуство,  небесни  дар за посебну и оригиналну, само Пешићу својствену врсту црног хумора, ироније и гротеске чини Шаку мрака посебним романом без трага сладуњавог сентимента.

Закључујем, јер знам, ретке су књиге писане тако раскошним језиком, елегантним и очаравајућим стилом, и драгоцени су писци који  надмоћно владају обиљем података, разуђеним разнородним карактерима историјских личности, знањем мноштва векова и контроверзних тумачења нововремских историчара.

Пешић је исписао роман сувереном вештином ренесансних писаца енциклопедијског знања и многоврсног умећа.

Добрило Ненадић


 

Док сам читала рукопис романа Шаку мрака српског романсијера Милосава Славка Пешића, не знам да објасним зашто, осећала сам се као код куће. Исти богати извор имагинације, који се прелива преко зидова студенца,  као код јапанског писца из 17. века Акинарија Уеде; иста истанчаност описа, као код знаменитог прозаиста Рјуносукеа Акутагаве, аутора кратких прича на основу којих је сачињен сценарио за филм Рашомон; иста назначена сензуалност, коју исказује мајстор романескне форме, врхунски зналац средњег века, Ђунићиро Танизаки... Натурализовани Јапанац, Американац ирског порекла, писац Лафкадио Херн у једном запису легенду о градњи замка у граду Мацуе, на зпаду државе, упоредио је с потресном и најлепшом српском баладом Зидање Скадра. Заклопила сам корице рукописа Шака  мрака тужна што смедеревски град није подигнут код мене, у Јапану...

Јоко Катагири


 

Исписујући поетски роман Шака мрака Пешић осликава богату древну фреску на којој би се могао препознати сваки наш сувременик.

Перо Квесић


 

Шака мрака је невероватан роман, узбудљив, писан за хедонисте. Префињен стил, диван, кристалан, повремено архаични језик у пуном сјају, чудесна фабула, вешто психолошки нијансирани ликови... Феноменално.

Мића Орловић


 

Интригантан роман, утемељен на историјским и бизарним догађајима којима аутентичност дају укомпоновани новински чланци. Шака мрака је роман проткан фантастиком, радошћу и страхом, чежњом и неверицом, бојом и звуком.

др Јелена Лабош


 

Шака мрака је вишеслојан, неодољив, занимљиво конципиран роман у коме су ликови распети као Исус између сна и јаве. Садржај је нестварно реалан, невероватан а, парадоксално, документован до перфекције, док се историја и фикција, фанатизам и агностицизам филигрански преплићу. Савршено.

мр Љиљана Ђорђевић


 

Имагинацијом која очарава, питкошћу која плени, заносним ритмом реченице, аутор све чини да се радујемо властитом језику и уживимо у причу с оне стране стварног, чију реалност сурово потврђују уткане новинске хронике.

др Светлана Цекић Пешић


 

Радња невероватног романа Шака мрака траје 24 сата. Почиње у петак, пазарног дана 1453. у смедеревском утврђењу, а завршава се у суботу, наредног дана, када се распрсла лунарица, магична кугла  која је видела прошлост и будућност.

У 24 сата, током којих су верно, до танчина, савршено живописно осликане и атмосфера и прилике у српској престоници, стало је пет и по векова историје и детаља из живота  и деспотовине, и Ђурђа Бранковића, и његових кћери, зетова, наследника, светских владара, смедеревске тврђаве и несрећног поднаредника Илије Константиновића. Како, сазнаћете прочитате ли тај, по много чему, изузетан роман.

Изузетан, јер садржи невероватан број, може се рећи, енциклопедијских података (као што их, уосталом, садрже и сва друга дела Милосава Славка Пешића), затим историјски познате или мало познате чињенице, записнике са суђења војнику који је убио поднаредника уверен да ће тај оживети, изузетан због радње достојне врхунског трилера, због предивног, истанчаног стила приповедања, и пре свега, изузетан због богатог, старог српског језика на који смо одавно заборавили, а који Пешић негује и на који нас подсећа.

Шака мрака жанровски припада мало познатој, такозваној фантастичкој прози, коју одликује нејасна граница између стварности и фикције, маште и реалности.

Књигу је објавила реномирана издавачка кућа Хеликс, оријентисана, пре свега, на штампање превода научно популарне литературе, а овај преседан потврђује и вредност и изузетност романа.

И, на крају, Шака мрака је роман који нам говори о много чему. Надасве, то је прича о настајању и нестајању, о томе како је све што је вековима стварано стало у шаку мрака, то је и прича о вечитој жудњи човековој да пронађе скривено благо.

Да ли је то благо материјално, као оно злохудог Илије Константиновића, или је, за некога, оно срећа, здравље и духовно благостање, свеједно је.

Извесно је једно: Милосав Славко Пешић је своје благо, оваплоћено кроз несвакидашњи, заиста редак таленат, машту, већ поменути енциклопедијски приступ и  мајсторско умеће владања речима, одавно већ пронашао.

И великодушно га, и овога пута, поделио са нама.

Драгица Живановић


 

Шака мрака роман је о празноверју, крви и благу.

Пешић истражује историју, документе, колективну подсвест, обичаје, веровања, карактерологију... Заблуде су увек трагичне, а трагичности јесу део заблуда.

Роман је вишеструко занимљив јер се самодисциплинује да говори о непотребним потребама, језиком очишћеним од вишка бесмисла, јер прописује меру заблуда у којима се кувају остаци српске деспотовине. Њему предмети не измичу. Освајају се узбудљивим натуралистичким редом од краја ка почетку за који се мисли да је крај свега.

Шака мрака нескривено и документовано измиче тле разборитости испод ногу, заноси нас и поништава наше заносе.

Посебна пажња при читању овога романа темељи се и на необичном  уживању у морбидном. Врхунско чулно уживање јесте умирање у заблуди да би злато могло поново бити наше. Смрт нема пола. Она је цела у лицу чежње према незаслуженом.

Да би се незаслужено заслужило, мора се нестати.

Жудња за деспотовим благом јесте подсвесно уживање и у чуду.

Почетак једнога века, сенке и нејасни трагови легендарне смедеревске тврђаве, необични крвави догађај довољни су предуслов да искусни писац  нађе и уметнички обликује метафизички свет о постојаности жудње за митским.

Жудња за деспотовим благом јесте и жудња у жудњи, распоређене снаге у предворју вечите еротике нестајања.

Потрага за смислом изведена у овом роману јесте готово сирово нагонска. Јер нагони су смислени само ако воде што даље од себе.

др Добривоје Станојевић

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања