Преводи

Вуди Ален: Случај професора Кугелмаса

РОФЕСОР хуманистичких наука Сидни Кугелмас са Сити колеџа већ други пут беше несрећно ожењен. Овог пута лујком Дафне Кугелмас која је прихватила и два звекана из првог брака са Фло што га је до гуше бацило у алиментације и издржавање клипана.

"Како сам могао знати да ће се лоше завршити?" вајкао се недавно Кугелмас свом аналитичару. "Дафне је затруднела. Ко се надао да ће се надути као фудбал? Имала је нешто пара, што и није било одлучујуће за женидбу, мада, истина је, не шкоди, посебно човеку моје среће. Разумете ме?"

Кугелмас је био ћелав, маљав као медвед, мада је имао душу.

"Морам да нађем нову женку", распредао је. "Можда нисам прилика, али ми је потребна нежност, потребна интима.

Нисам сваког дана све млађи, зато хоћу, док није прекасно, да се љубим у Венецији и измењујем срамежљиве погледе преко чаше црвеног вина и свећа. Разумете?"

 

Доктор Мандел уморно је процедио: "Нови однос ништа не би решио. Нисте реални, господине Кугелмас. Ваши проблеми много су дубљи."

"И мора се догодити кришом", настављао је Кугелмас. "Не могу да приуштим још једну женидбу. Дафне би ме уништила."

"Господине Кугелмас..." 

"И не сме бити нека из школе јер тамо ради Дафне. Ни свака из школе није баш габор... али неке од оних из мешовитих разреда..."

"Господине Кугелмас..."

"Помозите ми. Прошле ноћи сањао сам да скачем по травњаку с корпом за пикник на којој пише могућности. Потом сам приметио да је корпа пробушена."

"Господине Кугелмас, најгоре што можете да урадите је да сањарите. Једноставно - изразите своја осећања па ћемо их заједно анализирати. Довољно дуго ме посећујете да знате да нема оздрављења преко ноћи. Аналитичар сам, а не чудотворац."

"Мени је, дакле, потребан чудотворац", сухо је рекао Кугелмас и устао. Прекинуо је терапију.

Неколико дана потом, кад су се Кугелмас и Дафне мотали по стану као два дела старог покућства, зазвонио је телефон. "Ја ћу", рекао је Кугелмас. "Хало."

"Кугелмас?" чуо је из слушалице. "Кугелмас, овде Перски."

"Ко?!"

"Перски. Да ли треба да кажем Перски Велики?"

"Опростите?"

"Чујем да около тражиш чудотворца да унесе мало егзотике у твој живот. Да ли је тако?"

"Шшшшш", утишавао га је Кугелмас. Затим: "Не одуговлачи. Одакле зовеш Перски?"

Сутрадан рано поподне Кугелмас се попео на трећи спрат запуштене зграде у Бушвичком делу Бруклина. Идући пажљиво кроз мрачни ходник нашао је врата која је тражио и притиснуо тастер. Хоћу ли зажалити због овога, питао се.

Неколико тренутака потом поздравио га је онизак, мршав, воскаст човек.

"Ти си Велики Перски?"

"Перски Велики. Хоћеш чај."

"Не, хоћу романтику. Хоћу музику. Хоћу љубав и лепоту."

"А чај не? Изненађујуће. О.К. седи."

Перски је отишао позади у собу и Кугелмас је чуо како помера некакве кутије и намештај. Поново се појавио гурајући пред собом неку велику ствар на шкрипећим колицима. Одбацио је неколико старих крпа с врха и одувао прашину. Био је то лоше лакиран јефтин кинески ормар.

"Перски", није издржао Кугелмас "шта је то?"

"Погледај. Чудовита ствар. Направио сам је лане за састанак Питијиних витезова, а сад је овде. Уђи у њега."

"Да би ме пробо мачевима или шта?"

"Видиш ли игде мачеве?"

Кугелмас је направио гримасу и некако се увукао у ормар. Није могао да осмотри два пара ружних стаклених кристала прилепљених на необрађену плочу везану тик испред његовог лица.

"Је ли то некаква шала..."

"Ма каква шала! Суштина је у овоме: када, док си унутра, убацим некакав роман у ормар, затворим врата и трипут куцнем - бићеш у тој књизи."

Кугелмас је неповерљиво климнуо главом.

"Чудо", потврдио је Перски. "Мој изазов Богу. И не само роман. Новела, игра, песма. Можеш да се сретнеш са било којом женом коју су створили најбољи светски писци. Неку о којој си сањао. Када ти досади, покуцај па ћу се побринути да у делићу секунде опет будеш овде."

"Перски, ти си лудак у домаћој радиности?"

"Кажем ти да делује", Перски је упоран.

Кугелмас је остао скептик. "Хоћеш да кажеш да ће ме тај склепани избушени ормар одвести на излет какав си споменуо?"

"За две десетице."

Кугелмас је извукао новчаник. "Вероваћу када будем видео" процедио је.

Перски је новчанице набио у џеп и окренуо својој полици с књигама. Дакле, кога желиш: сестре Кери? Естер Прин? Офелију? Можда би за мушкарца твоје доби био малчице крупан залогај..."

"Францускиња. Хоћу француску драгу."

"Нана?"

"Нећу да плаћам за њу."

"Шта кажеш за Наташу из Рата и мира?"

"Рекао сам: Францускињу. Може Ема Бовари? То ми се чини добрим избором."

"Добићеш,  душо драга. Викни кад ти буде доста." Перски је убацио у ормар Флоберово дело.

"Јеси ли сигуран да је безбедно?" упитао је Кугелмас кад је онај почео да затвара врата ормара.

"Безбедно. Да ли је ишта на овом свету безбедно?" Перски је три пута кратко куцнуо по ормару и потом нагло затворио врата.

Кугелмас је нестао. Истог тренутка нашао се у спаваоници куће Шарла и Еме Бовари у Јонвилу. Леђима окренута стајала је прелепа жена. Не могу да верујем, мислио је Кугелмас, зурећи у докторову очаравајућу жену. То не може бити стварно. Овде сам. Она је.

Ема се, изненађена, окренула. "Мој боже, престрашили сте ме", шапнула је. "Ко сте ви?" Говорила је одличан књижевни енглески.

Једноставно, мислио је, то је погубно. Потом, када се уверио да њему говори, представио се. "Опростите. Ја сам Сидни Кугелмас. Са Сити колеџа. Професор хуманистичких наука."

Ева Бовари се саучеснички осмехнула и упитала: "Хоћете нешто да попијете? Чашу вина, можда?"

Лепа је, мислио је Кугелмас. Какав контраст према вештици с којом делим постељу? Наједном му је дошло да у ваздуху опише контуре и да јој каже да је тип жене какву је сањао читавог живота.

"Ннд-да, мало вина", изустио је "белог. Не, црвеног. Не, белог. Нека буде бело."

"Шарло неће доћи до вечерас", рекла је Ема гласом пуним заводничке двосмислености.

Када су попили пиће пошли су у кратку шетњу по љупким француским засеоцима.

"Непрестано сам сањала да ће се појавити тајновити странац и ослободи ме досадног и тешког сеоског живота" шапнула му је Ема и стисла руку. Пролазили су поред мале цркве. "Допада ми се како си обучен", шапнула је. "Никад нисам видела нешто слично. Тако... модерно је."

"Одећа за слободно време", одвратио је романтично. "Била је на снижењу." Изненада ју је пољубио. Наредни сат су провели под дрветом и очима говорили необично значајне речи. Потом се Кугелмас дигао. Сетио се да се мора састати с Дафне код Блумингдала.

"Морам да идем, али буди без бриге, вратићу се."

"Надам се", одговорила је.

Страсно ју је загрлио па су се вратили у кућу. Узео је Емино лице у руке, још једном је пољубио и дрекнуо: "О.К. Перски! До пола четири морам да будем код Блумингдала."

За трен је поново био у Бруклину.

"Но? Јесам ли лажац!?" ликовао је Перски.

"Слушај Перски, сад имам сусрет са аждајом на Лексингтонској авенији, али... када могу опет доћи? Сутра?"

"Са задовољством. Само понеси двадесетицу. И никоме ни речи."

"Аха. Зваћу телевизију."

Кугелмас је узео такси и одвезао се у град. Срце му је играло. Заљубљен сам, закључи, чувар сам чудовите тајне. Није знао да су у истом хипу, ученици различитих разреда по земљи питали професоре: "Ко је тај тип на стотој страници? Ћелави Јеврејин љуби мадам Бовари?"

Учитељ у Сијукс Водопадима у Јужној Дакоти уздахнуо је помисливши, Исусе та деца, њихова проклета трава и трип. Шта им само пада на ум!

Дафне је била у Блумингдаловом одељењу са ситницама за купатило, кад је сав задихан дотрчао Кугелмас.

"Где си дођавола?" грунуло је из ње. "Пола пет је."

"Упао сам у саобраћајну гужву", не трепну Кугелмас.

Кугелмас је посетио Перскија следећег дана и поново је био чудесно пренет у Јонвил. Ема је била ван себе од задовољства. Заједно су скратили дуге часе, смејали се и разговарали о свом различитом пореклу. Пољубили су се када је дошло време да Кугелмас крене. Боже мој, спавам с мадам Бовари! ласкао је себи Кугелмас.

Наредних месеци Кугелмас је много пута посетио Перскија и развио тесну и страсну везу с Емом Бовари.

"Пази да ме увек сместиш у књигу пре стодвадесете странице" упозорио је Кугелмас ономад свог чудотворца. "Морам се са њом срести пре него што се баци на оног Родолфа."

"Зашто?" занимало је Персија. "Зар га се не можеш решити?"

"Решити се њега?! Земљопоседника. Ниже племство. Не знају ништа друго сем прељуба и јахања коња. Мени изгледа као лик из Wоmen's Weap Daily. С фризуром а ла Хелмут Бергер. Али за њу је врућ кромпир."

"А њен муж? Не сумња?"

"Нема појма. Шарлатански докторчић без сјаја. До десет се умува у кревет, потом она обува ципеле за плес... Но, добро... видимо се касније."

И поново се Кугелмас угура у ормар и појави на имању Боваријевих у Јонвилу. "Како си данас бомбончићу?" ословио је Ему.

"Ох, Кугелмасе" затреперила је Ема. "С чиме се само морам помирити. Вечерас је господин Личност заспао усред десерта. Управо сањах о Максиму и балету, кад зачух хркање."

"Све је у реду, драга. Сада сам ја ту", рече Кугелмас загрливши је.

Заслужио сам нешто такво, мислио је, удишући Евин француски парфем, забивши нос у њену косу. Довољно сам патио. Наплаћао сам се аналитичара, трагао до исцрпљености. Млада је и зрела за мужа. И ја сам ту, између Леона и Родолфа. Будем ли се појављивао у правим поглављима, лако ћу овладати ситуацијом.

Ни Ема није била мање срећна. Лудела је од уживања: његове приче о ноћном Бродвеју, брзим лимузинама и Холивуду и телевизијским звездама обузимале су младу лепотицу.

"Причај ми још једном о О. Ј. Симпсону", мољакала је док је с Кугелмасом ходала око црквице оца Бурнисиена.

"Шта још да кажем? Збиља велики глумац. Потукао је све рекорде. Какви покрети! Не могу га ухватити."

"И награде Академије? Све бих дала за Оскара."

"Најпре те неко мора номиновати."

"Знам. Објаснио си ми. Али, уверена сам, да имам дара за глуму. Вероватно бих морала да научим још какву ситницу, две... Али када бих имала правог агента..."

"Видећемо, видећемо. Разговараћу с Перскијем."

Када је те ноћи Кугелмас седео у Перскијевом стану пала му је на памет идеја о Емином обиласку града.

"Да размислим", набрао је Перски чело. "Можда би се дало извести. Много луђе ствари су се дешавале."

Наравно да је прећутао које ствари.

02

"Где си, дођавола, до сада?" залајала је Дафне Кугелмас на мужа када се те вечери врнуо у стан. "Вуцараш се с неком малолетном чепом?"

"Да, свакако, баш сам тај тип", с досадом је одвратио Кугелмас. "Био сам с Леонардом Попкином. Разговарали смо о социјалистичкој агрикултури у Пољској. Па знаш Попкина. Зна знање."

"Баш си чудан у последње време. Некако си одсутан. Не заборави на рођендан мог оца. У суботу."

"У реду", рекао је Кугелмас и отишао у купатило.

"Цела моја фамилија биће тамо. Поздравићемо близанце. И братанца Хамиша. Могао би да будеш љубазан с њим - воли те."

"У реду, близанце", довикнуо је Кугелмас и закључао врата купатила. Дубоко је удахнуо и задржао дах. За који час опет ћу бити у Јонвилу, понављао је. Код љубљене. И ако ми се посрећи повешћу је са собом, у Њујорк.

Сутрадан у три и четврт Перски је изнова извео чаролију.

03

Кугелмас се појавио пред Емом насмејан и нестрпљив. Поштујући Перскијева стручна упутства упрегли су Боваријеву кочију, чврсто се загрлили, зажмурили и бројали до десет. Кад су отворили очи кочија је улазила у двориште хотела Плаза у којем је Кугелмас пре тога оптимистички резервисао раскошни апартман.

"Божанствено! Све је као што сам замишљала", уздахнула је Ема, пошто је одплесала по спаваћој соби, потом се загледала кроз прозор. "Тамо је Ф.А.О. Шварц. Тамо је Централни парк. Где је Чери? О, тамо позади, видим. Божанствено."

На кревету су лежале кутије с именима Халстон и Сен Лорен. Ема је прво отпаковала сомотне фармерке и навукла на своје идеално тело. "То је од Ралфа Лорена", објаснио је Кугелмас. "У њима изгледаш као милион долара. Приђи, девојчице, дај ми пољубац."

"Никад још нисам била тако срећна", зацвилила је Ема пред огледалом. "Пођимо у град. Хоћу да видим Џека Николсона о коме си толико пута причао. Да ли се врти нешто његово?"

"То не могу да разумем" изјавио је професор са Станфорда. "Најпре се појави чудна особа с именом Кугелмас и потом Боваријева ишчезне из књиге! Суштинска црта класика је у томе да их можеш хиљаду пута читати и да увек нађеш нешто ново."

Љубавници су срећно дочекали крај седмице. Кугелмас је обавестио Дафне да се због учешћа на симпосијуму у Бостону враћа у понедељак. Уживајући у сваком тренутку с Емом ишли су у биоскоп, ручали у Кинеској четврти, обишли дискотеку и касно у ноћ заспали усред ТВ филма. У недељу су се пробудили тек око подне, погледали Сохо, вратили у хотел и, уз шампањац и кавијар, брбљали до зоре. Сутрадан, док их је такси возио према Перскијевом стану Кугелмас је размишљао о томе да је било заморно, али је вредело сваке паре. Не могу је пречесто доводити, али, с времена на време Њујорк ће бити одлична замена за Јонвил.

Код Перскија Ема је ушла у ормар, безбедно сместила своје кутије с одећом и нежно пољубила Кугелмаса. "Следећи пут код мене", нежно је процвркутала.

Перски је трипут куцнуо о ормар. Ништа се није десило. "Хм", промрсио је Перски почешавши се иза уха. Покуцао је још једном - без резултата. "Нешто мора бити наопако" закључио је.

"Зафркаваш се Перски!" готово је завапио Кугелмас. "Како сад, наједном, не ради?!"

"Без панике. Још си ту, Ема?"

"Аха."

Перски је опет покуцао, али снажније.

"Још сам овде, Перски!"

"Знам, душо. Само седи."

"Перски, морамо је вратити", тресао се Кугелмас. "Ја сам ожењен и... кроз три сата имам предавање. Спреман сам само на занимљиву везицу и ништа више."

"Не могу да разумем", мрмљао је Перски. "Тако добар трик је био."

Ништа није могао да уради.

"Мало се одужило", објаснио је Кугелмасу. "Морам да размислим. Позваћу те касније."

Професор Кугелмас је угурао Ему у такси и вратио у хотел. Једва је одржао предавање. Телефонирао је Еми и Персију који му је рекао да ће највероватније потрајати који дан док открије и поправи квар.

"Како је било на симпосијуму?" питала га је те вечери Дафне.

"Одлично, одлично", одговорио је Кугелмас и запалио филтер цигарете.

"Шта не ваља? Напет си као мачка."

"Ја!? Лупаш. Миран сам као пролећна ноћ и сад идем у шетњу." Кренуо је у хотел.

"То није у реду", рекла је Ема. "Чарлс ће ме заборавити!"

"Смири се, бомбончићу." Кугелмас је сав био сладак. Пољубио ју је, отрчао у хотелску рецепцију, телефоном нагрдио Персија и тик пред поноћ вратио се кући. "Попкин каже да цена јечма у Кракову већ шест година није била тако стабилна", обавестио је Дафне и уз медени осмех увукао се у кревет.

04

Тако је протекла седмица. У петак је Кугелмас обавестио Дафне да мора на још један симпосијум, овог пута у Сиракузу. Пожурио је у хотел, а наредни викенд није био ни сенка претходног. "Врати ме у роман или се ожени мноме" одбрусила је Ема. "Пре тога морам добити посао или се уписати у школу. Целодневно буљење у телевизор није очаравајуће."

"Наравно. Мораш добро искористити сваки динар. Потребно ти је на дан двапут више него што имаш."

"Вечерас сам у Централном парку срела продуцента с Бродвеја и чини ми се да му одговарам за пројекат који припрема."

"Ко је тај кловн?" упитао је Кугелмас.

"Није то никакав кловн. Осећајан је, пријатан и симпатичан. Име му је Џеф Не-знам-како и очекује награду."

Поподне је Кугелмас дошао код Персија мртав пијан.

"Смири се", саветовао му је Перски. "Још ћеш се разболети."

"Да се смирим?! У хотелу ме чека личност из романа. Чини ми се да је жена нашла уходу да ме прати. Како да се смирим?!"

"Добро, добро. Сам знаш да имамо тешкоће." Перски је легао под ормар лупајући великим чекићем.

"Као дивља звер сам," наставио је Кугелмас. "Скривам се по граду, Ема и ја не можемо више да се гледамо, да не помињем хотелски рачун који је као државни буџет за одбрану."

"И шта очекујеш? То је свет чаролија. У томе је разлика."

"Разлика, брбљарија. У тог малог француског миша изливам невероватне количине дом перињона и затрпавам је кавијаром. Плус одећа. Плус професионалне фотографије које су мадам изненада потребне за не знам коју агенцију. Штавише Перски: професор Фајваш Копкајнд, који предаје упоредну књижевност и одавно ми завиди, препознао ме је као повремено гостујућу личност у Флоберовом роману. Одлучио је да оде до Дафне. Већ видим уништење и затвор због неплаћене алиментације. Због неверства с Боваријевом жена ће ме послати на електричну столицу."

"Шта хоћеш да ти кажем? Радим дан и ноћ. Не могу ти помоћи. Чудотворац сам, а не аналитичар."

У недељу поподне Ема се закључала у купатилу и није хтела да одговара на Кугелмасова мољакања.

Кугелмас се загледао кроз прозор размишљајући о самоубиству. Штета да је прениско, мислио је, иначе бих се овог часа бацио. Можда да побегнем у Европу и... Могао бих да продајем Хералд Трибјун као те младе бегунице.

Зазвонио је телефон и Кугелмас је механички дигао слушалицу.

"Доведи је", чуо је Перскија. "Мислим да сам га поправио."

Кугелмасу је заиграло срце. "Стварно? Поправио си?"

"Било је нешто око преноса."

"Перски, ти си геније. Овог часа бићемо код тебе. И пре."

Љубавници су опет похитали чудотворцу и Ема Бовари је још једном села у ормар. Овог пута без пољупца. Перски је залупио врата, дубоко уздахнуо и три пута куцнуо по дрвету. Чуо се умирујући звук. Када је Перски поново погледао - ормар је био празан. Мадам Бовари вратила се у роман. Кугелмас је Перскију стиснуо руку.

"Најзад. Добио сам лекцију. Никад више. Обећавам."

Док је Кугелмас одлазио, из покрета се дало видети да Перски, убрзо, може да очекује нову кравату.

Три дана касније на вратима Перскијевог стана појавио се мушкарац с меденим изразом на лицу. "О.К. Кугелмас", рекао је Перски. "Шта сад?"

"Само једном. Време је тако лепо. Нисам сваког дана млађи. Чуј, јеси ли читао Портнојеву бољку? Сећаш се О-пичке?"

"Већи животни трошкови. Цена је сада двадесетпет долара, али због тешкоћа у прошлом покушају овог пута идеш бесплатно."

"Добар си човек" одвратио је Кугелмас, почешао неколико преосталих власи и ушао у ормар. "Ради?"

"Надам се. Нисам га употребљавао од онда."

"Секс и сањарење" чуло се из ормара. "Шта све нећемо чинити због жена!"

Перски је убацио у ормар примерак Портнојеве бољке и трипут покуцао. Уместо познатог звука чула се потмула експлозија, уследило је пуцкетање и сноп искри. Перскија је бацило на леђа, доживео је, али не и преживео, срчани удар. Ормар се запалио и изгорео. И читава кућа с њим.

Кугелмас је - не знајући за катастрофу - имао другачије проблеме. Није био у Портнојевој бољци; уопште није био у неком роману. Нашао се у уџбенику старог шпанског језика и борио за живот с речју "tener" (имати) - великим неправилним глаголом.

Превео
Милосав Славко Пешић


Вуди Ален, право име Ален Стјуарт Конигсберг (Бруклин, Њујорк, 1.12.1935), сценарист, редитељ, глумац, писац. Похађао је њујоршки колеџ; да је хтео – дипломирао би. Током студија променио је презиме. Тих година написао је и сценарио за филм What's Nеw Pussicat, који га је касније учинио једним од најпопуларнијих глумаца у комедијама. У својим филмовима углавном је имао исту екипу глумаца, од којих су неки доживели популарност у Холивуду: Шон Пен, Дајан Китон, Мија Фароу... Током каријере добио је три награде Академије, Златни глобус и Оскара за најбољу режију. Слободно време користио је за свирке са Eddy Davis New Orleans Jazz бендом, у коме је био кларинетиста, али и аутор многих сатиричних песама. Почетком 60-их писао текстове за тв комичаре, наступао као водитељ у Гринич Вилиџу и на телевизији. Затим се окушао као сценарист филмова, потом глумац (Шта је ново, мачкице, 1965), на крају и као редитељ (Шта је тигрице, Лили). За Случај професора Кугелмаса добио је награду за најбољу кратку причу године. Прича је објављена у Њујоркеру.

Преводи

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања