Преводи

Последњи гост


Алојз Градник

O, срце коме још отвараш врата?
Пусти су пути, ближи се зима,
пред вратима гладних врана јата,
ни живе душе сад више неима.

Где сада је што без теразија и мере
расипало се, нудило без цене,
где кипући мошт је слатке вере,
где сок његов, где његове пене?

Све зидови само, рамови разнесени,
разбијена стакла, чаше испијене,
ни зрачак у тешком мраку да сине,
столови прстом прашине застрвени.

О срце, ти гостионицо запуштена,
без капи вина, без корице круха;
зар већ гостију лица небројена
нестадоше без гласа и без духа!

Само гост један још мора да сврати.
У који час стићи ће ником не повери,
ни јело ни пиће неће заискати
он ће само тихо да закључа двери.

Препевао:
М. С. Пешић

Преводи

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања