Преводи

Миха Мацини: Молба

А, доле потписана Ангелца Семе, рођена 29. марта 1951.  са  станом на доњој адреси, рођена у истом месту, подносим пријаву против свог мужа Алојза Семе, адреса као горе, рођеног 12. фебруара 1949. у истом месту, због кривичног давања отпуста, којим је, без Вашег знања, потпуно самовољно, нарушио Ваш углед.

              О пријави сам се посаветовала са сусетком Мартином Бажеј, Мирни Дол 137, образованом женом, секретарицом у мом предузећу.
             Она ми је помагала да саставим ову пријаву и подржавала у одлуци да пријавим мужа и зато молим да јој се то упише у заслуге. Саветовала ме је да кренем од почетка, да бисте Ви све добро размели и одлучили одговарајуће.
            Ја, доле потписана Ангелца Семе, тада још Августин, упознала сам се са будућим мужем Алојзом Семеном 1971. године на омладинској радној акцији, на којој сам затруднела, па сам се, по повратку са радне акције удала за Алојза. Све време запослена сам у фабрици Победа у Мирном Долу као радница за покретном траком на паковању вијака. Алојз је такође ту радио. Родила сам два детета, Маријетку и Франција. С Алојзом сам се добро слагала, био је брижан муж и отац, понекад би се опио па ме и истукао, али не баш жестоко.
            То, због чега га пријављујем, почело је пре шест година, с јесени 1979, када је Алојзу, који је до тада био задовољан својим послом и савесно га обављао, наједном дунуло у главу да оде на студије. Опирала сам се, обоје смо престари за тако нешто, али нисам била истрајна, и у томе је моја кривица, па сам помислила кад баш хоће нека му буде. Бринуло ме је само да вечерња предавања не искористи за кафану, па сви знамо како се данас студира.
            На крају сам му дала  благослов.
            Алојз се уписао на средњу административну школу и 1983. успешно је завршио. Морам да признам да стварно није пио, и, колико ја знам, ишао је редовно на предавања. С новим образовањем добио је посао у истом предузећу, у којем је и пре радио, само се преселио у другу зграду, међу секретарице. Била сам љубоморна, па сви знамо какви су маторци: подивљају као бикови за сваком мало краћом и пунијом сукњом. Алојз ме је тешио да је све то урадио само због веће плате и да му је већ доста производње. Још ме је наговарао да и сама пођем у школу али сам то одбила. Није још ваљано огрејао своју нову столицу у канцеларији кад се пријавио на курс за програмере који је организовало предузеће.
            Веровала сам да му се иде у Радовљицу на три месеца само због жена и пића али ме је убедио, одувек је знао тако лепо да приповеда. Данас би било све другачије да сам га тада закључала у кућу, као што сам намеравала. Када се вратио нисам нигде нашла ниједну дугу влас или остатке шминке на одећи, што ми је било веома сумњиво. Једва да је сео на своју столицу у канцеларији и већ ми је, за ручком, рекао да би променио посао.
            Пренеразила сам се.
            Рекао ми је да је добио посао уносиоца података у терминал код Управе јавне сигурности Мирни Дол и да је тамо плата много већа него у Победи.
            И отишао је.
            Првих дана на новом послу, пре него што је престао да ми говори о њему, објаснио ми је да сваки прекршај, ма ко да га направи, и свака пријава, ма једном речју све што неко уради или не, све он откуца у терминал, и то је тамо сачувано за сва времена. Рекао је да све зна о нашим суседима и све о сваком Миродолчану. Кад сам хтела дознати какву појединост, да бих утврдила да ли ме лаже, само је ставио прст на уста и рекао "војна тајна". Ништа ми није хтео одати па сам мислила да се хвали. Касније је о свом послу све мање говорио да би убрзо само још ћутао. Престао је да пије, чак је престао да одлази у бифе на картање, уопште није ни са киме разговарао, па сам почела да сумњам да је нашао какву женску и да ме вара.
            Три месеца по преласку на нови посао, баш је била недеља, сећам се као да је било данас, јели смо бечки одрезак, помфрит и мешану салату, на радију су баш вртели ону знану "Сада си у најбољим годинама", Алојз је подигао поглед, испружио десни кажипрст према таваници и строго ме погледао.            
            "Грешна си, жено", рекао је, "не страшно, али свеједно си грешна." Скоро сам се онесвестила. Шта то он говори кад сам му потпуно верна!? Можда зато што ме је Јанез пољубио, али био ми је рођендан. Била сам тако шокирана да још нисам могла да  проговорим. Буљио је у мене.
            Зацрвенела сам, а да, заправо, нисам знала због чега.
            Не знам колико дуго ме је тако мучио, чинило ми се читаву вечност, она "Сада си у најбољим годинама" баш се завршила и већ су вртели "Мама, златна мама", кад је прекинуо мук.
            "13. априла 1973. прешла си пут на необележеном месту за пешаке."
             Камен ми је пао са срца.
             "Јесам, али како си се само тога сетио. То сам платила."
             "Платила си али је грех ипак записан тамо горе."
             Показао је прстом на таваницу. Следила сам, погледом, пут кажипрста и ништа нисам видела осим тога да би, можда, таваницу требало окречити јер је, на неким местима, ружичаста мустра већ била упрљана.
            Опет је ћутао.
            "11 . новембра 1975, кад је група радника, задужена за утовар сандука с вијцима, два сата прекинула посао због малих плата ти си мирно седела на свом месту уместо да си позвала милицију."
             "Па седеле су и Францика и Реза..."
             Заурлао је тако да се то не може описати.
             "Теби говорим, грешнице. Тебе питам, пусти сад Францику и Резу. Оне ће свој одговор дати свака за себе, опамети се док не буде касно."
            Онемела сам од страха и само сам буљила у њега.
            Мало се смирио али ме је и даље гледао оним ужасним погледом.
            "Тамо горе," опет је показао на таваницу, "све је записано. И добро и лоше; све што си урадила. И оно што си урадила да би спречила лоше и оно што ниси урадила да би спречила лоше."
            Почео је да врти кажипрстом.
           "Тамо горе је све записано и доћи ће судија који ће читати књигу и један по један грешник пред њега ће излазити и судија ће о свакоме све знати и биће строг и правичан, добро ће наградити и лоше казнити."
             Као да то више није био мој Лојзе.
             Опет је заурлао.
             "Јеси ли знала, да је Франци, твој рођени син,  писао песме и издао их о свом трошку у двадесет примерака?"
             "Нисам, нисам", хтела сам да га уверим и бризнула у плач.
             Заклињем Вам се да стварно то нисам знала.
            "О, грешнице, још ћеш и за своју децу одговарати!"
            "А шта је с тобом? Ти би то могао да спречиш!"
            "Признајем, ја сам, такође, грешан, али сам прогледао. Окренуо сам се светлу и с данашњим даном ступам на једини исправан Господов пут."
            Изашао је из кухиње и залупио врата за собом. Није ме ни погледао читаве те недеље. Идуће недеље, за ручком, проговорио је.
            "Много је грешника. Нико није без греха. Нудим ти могућност искупа. Тамо горе," погледао је у таваницу, "добио сам могућност да продајем отпуст. Ако купиш отпуст, избрисаћу ти грех из књиге. Већи грех  скупљи отпуст. А свеједно потребно је искрено кајање!"
            Морам Вам признати, мада ме је срамота да говорим о томе, да с Алојзом већ дуго нисам делила постељу. Те ноћи ми је пришао, и почео такве ствари да ми се још и данас, при помисли на то, кашље, а ујутру ми је рекао да сам тиме заслужила отпуст за свој грех при преласку пута на необележеном месту и да ће то данас бити избрисано као да га никада није било.
            Наредне недеље сам у постељи добила отпуст за онај штрајк утоваривача камиона, за Францијеву песничку збирку па сам морала  са Алојзом три пута у кревет.
            О ономе што се касније дешавало, не знам довољно. Алојза сам све ређе виђала. Кући је долазио само да спава, касније се и то проредило, данас је четрнаести дан како није дошао кући.
            Познаници ме избегавају или су тако љубазни да сам сва у чуду. Од пријатељица сам дознала да Алојз обилази људе по кућама и продаје отпуст. Алојз зна све о свакоме. Његов поглед, продоран и оштар, свакоме проникне до дна душе. Прво је ишао по нашој улици, касније је почео да продаје отпуст по Мирном Долу, сада их већ продаје по читавој мирнодолској општини и околним селима. Каже да ће очистити свет од греха. Свакоме даје могућност да сам одлучи о томе хоће ли купити отпуст за грех или да остане записан па да тамо горе одговара за њега, кад ступи пред судију.
            Алојз је од кројача, за један отпуст, наручио одело, нешто између монашке ризе и војничке униформе које облачи када чисти свет од греха. За годину дана направили смо лепу двоспратну кућу   којом су, како је Алојз рекао, тамо горе, и за то се најлепше захваљујем, наградили савесног службеника.
            Видим да Алојз много ради, и здравље га добро служи, посебно када треба нешто да се службено уради. Увек је био такав, вредан; на послу као да не зна за одмор. То ми не смета, пишем Вам због нечег другог. Слушала сам да Алојз женама продаје отпуст, како да кажем, па знате, за оно, но, комешање у постељи. Је ли то у реду? По сву ноћ не дође кући, богзна где продаје отпусте.
            Зато Вас молим, наредите Алојзу Семену, да више не захтева за отпуст секс, па Ви му сигурно нисте тако одредили. То заиста не верујем, а слушала сам да суседи говоре да то није никакво обављање службене дужности већ најобичније курвање. Молим Вас, да му то најенергичније забраните јер тиме блати Ваш добар глас и изазива дилеме о правичности судњег часа кад и неке бабе могу да добију отпуст од греха с размакнутим ногама. Па, закон је за све једнак, зар не?

            Лепо Вас поздравља и моли Вас да што пре  повољно решите ову молбу.

           Ангелца Семе
           Љубљана, Мирни Дол (нова кућа),
           61232 Мирни Дол
           6. маја 1986.

Превео
Милосав Славко Пешић
__________________________________________________________________________________________

 Миха Мацини (Mazzini), књижевник, колумнист, есејист, сценарист и рачунарски експерт. Доктор хуманистичких наука. Објавио је 17 књига преведених на девет језика, аутор девет рачунарских приручника. Рачунарима се бави од самих почетака рачунарске технологије. Када је добио хонорар за прву књигу вратио се рачунарима. Добитник бројних награда, међу којима и америчке Pushcart, уврштен у више антологија. Мацини је аутор сценарија за два награђена целовечерња филма и режисер пет кратких филмова. Завршио је студије сценаристике у Британији на The University of Sheffield. Доктор је хуманистичких наука, редовни члaн Европске филмске академије. Рођен је 1961. у Јасеницама.

 

 

 

 

 

 

 

Преводи

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања