Приче

Мит о Јелици

ЕСТЕ Јелица, слађана, пуслица несмајница, родитељка Васина, старамајка Илијина, била врачара и биљарица.

Опасна, не питај!

У младости особито. Баш. Баш. Баш.

Комплетан текст: Мит о Јелици

Само губимо време мала моја

 БАШТИ Код црвеног петла било је прилично слободних места што ме је изненадило. Обично, у ово време, нема места ни за стајање. Около се мува свет, претежно млад и леп, дакако, леп, па, посебно, јебежљив, врвело је као у мравињаку, али место је могло да се нађе. Баш чудно, али је добро да је тако.

Петао је стварно омиљен међу младима. Тим пре сам ја, мада већ  зашао у дубоку младост, радо ту испијао своју меру без мере. Ту је био мој мајдан младих, свежих, похотних пица. Пичића. Минића.

Комплетан текст: Само губимо време мала моја

Соба за одмор

АЛКАНСКА специјалност су хотели без канализације. Предворје раскошно, тамна стакла, дебели сагови, кристални лустери, хромирана рецепција,  биљурна огледала, а у купатилу само туш, нека бедна савијена цев, без каде,  често и без воде. Кад има воде, човек пожели да је нема. Ниједан сапун не пере од те воде.

Комплетан текст: Соба за одмор

Последњи Звездин сјај

ЕНА ми је окренула леђа, пријатељи такође. Ништа необично, мада сам се, да се не лажемо, грдно изненадио. Где су велике речи, где љубави, где верност!  Где су лањски снегови. Магла?!
Наједном је пукло.
Сви су се распршили као варнице и увукли у некакве љуштуре, у крхке снове.

Комплетан текст: Последњи Звездин сјај

Лава леденог брега

ЕДЕО сам у фоајеу Дома културе и, упркос нападно крупним словима, двосмислено и вулгарно исписаној забрани, пушио. Увлачио сам димове као да ждерем мирисну, кубанску, ручно савијану тринидад цигару.

Комплетан текст: Лава леденог брега

Напокон

СТАО сам на главу! Дешава се, тако, мени, повремено.
         Испао сам из кревета право на главу у којој ми све бучи и тандрче, а тешка је као црквено звоно. Вала, одавно нисам тако заглавио.
         Догађало ми се, кад пресисам, да легнем обучен и обувен, да се исповраћам у постељи, ништа ново није ни да сам

Комплетан текст: Напокон

О љубави или о Љубави

ЕДНОМ, ваљда нехотично, ко би знао, Весна је чула Тијанин разговор, колегинице из канцеларије, с неким типом. Тип сам, дабоме, ја.
           Тијана је, у опхођењу, увек била безобразна, са мушкарцима бестидна, похотљива и проста. Ако би јој дошло, а то јој се догађало чешће него глад или жеђ, првом мушкарцу који наиђе дала би до знања где је сврби.
                Неки би то прихватио као шалу, неко би се збунио или одбио, али било је прилично напаљених који би на прави начин разумели миг и брзо би је почешали. Потом би настојали да су што ближе или што даље. Искуство је чудо.
Тијана би, потом, до детаља, у канцеларији, за доручком и у свакој прилици, пуних уста, описивала љубавни случај.  То је за њу био прворазредни, сензационални случај, као у време када су се несрећници жељни свега окупљали око безазленог постера за филм Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ  на којем је репродукција фотографија наге Еве Рас с усунулом мачком на месту где глумичина леђа губе часно име.

Комплетан текст: О љубави или о Љубави

Харинге пливају леђно

ТПИО сам последњу флашу туборга за данас, бар мислим да је последња, обрисао уста, платио и кренуо без циља. Једноставно нисам више могао да седим.
    Пошао сам макар само да променим локал, да удахнем други ваздух.
           Свака промена је добра, макар и на горе.
          Није ме држало место.

Комплетан текст: Харинге пливају леђно

Помен у Пенси

АВЛЕ и ја нисмо се одвајали. Куд један ту и други. У ватру – у ватру, у воду  – у воду, били смо другови до коске. Нисмо ситничарили. Намештали смо један другоме пичиће, јебали наизменично и једновремено.
               Пичкице су биле задовољне третманом, ми издржљивошћу.

Комплетан текст: Помен у Пенси

Бинго у последњој секунди

ИСАМ био добре воље. То је најтачнији и најкраћи опис стања. Нисам имао разлога да будем добре воље! А и како бих када ме је, опет, ухватила беспарица у чељуст, с послом одавно није ишло како ваља, а од тога, понекад, зависи хоће ли бити свега осталог.
          Да је пара било би свега, то је бар јасно.
          Без пара, без пријатеља.
          Осећао сам се прилично усамљено. Као Хаваји, најблаже речено. Све лепо, а пусто. Острво у океану.

         Тешко се човек може опустити кад зна да је без пребијене паре.
         Нисам био у стању да водим обичан живот као сав нормалан свет, што би рекла     Тања Петернек, ако нормалан свет уопште постоји у овој галаксији.

Комплетан текст: Бинго у последњој секунди

Љубав на добар дан: уђеш, изађеш

ИСАМ се, баш, прославио у последње време. Опет сам имао дуг период беспарице.  Изгледа да је то једини иметак који могу да стекнем у животу.  Са беспарицом, као по договору, али свакако руком под руку, ишле су и друге невоље.
          Без пара нема пића, без пића нема друштва, без друштва нема жена, без њих нема шеве, без шеве нема живота.
          Стара и вечита прича.
          Све је повезано. Све се уротило.
          Бар кад бих веровао у чуда.
          А веровао бих, из све снаге, када би се догађала.
          Кад човека све напусти тешко му је да верује.

Комплетан текст: Љубав на добар дан: уђеш, изађеш

Ако хоћеш срећну жену мораш је створити

 ЦВЕЋАРИ одбојно немаштовитог имена Лепа Ката оборио ме је богат асортиман егзотичног цвећа. Ваљда ни у рају, у почетку или на крају, није било лепше.
     Продавачица средњих година у чикошким чизмама и сукњици као у сифражеткиње посебaн је цвет. Недостајала јој је палица, с углачаном куглом на врху па би могла да даје такт свеармијском оркестру.
     Будем ли се једнако саплитао о јебезовне женке никад нећу стићи куд сам наумио, помислих па заборавих.
             Лепа Ката, ако је то власница цвећаре, има окице тамне као зрели кестен и канда јој једно око сасвим мало, готово неприметно вуче у страну, али не налазим мане, напротив, узбуђује ме топлина коју зраче. Ако бих се с њом докачио не би ми сметало ни да јој је, за промену, биба малчице укриво.
              Нада у промене одржава нас у животу.

Комплетан текст: Ако хоћеш срећну жену мораш је створити

Надокнада времена

ИО сам неко време на службеном путу. Није било баш славно али - морало се. Не вреди се вајкати, у читавом свету правда  је нехумана и за једно дело добијаш најмање две казне.
  Најпре ти спутају слободу. То је награда онима што су још напољу.
           Истовремено ти одузму слободну вољу: ниочему не одлучујеш.
         И док си тако скоткан, време одлази и о протоку губиш представу.

Комплетан текст: Надокнада времена

Љубио сам, и претекло ми је

ЕЧЕРА је била изврсна, вино такође. Анастасија равна богињи: излуђујућа, неодољива, ненадмашна. С њом се ове ноћи осећам посебно, понесен па све заборавим и читав свет ми је драг. Како је то ретко, како потребно осећање!    

Комплетан текст: Љубио сам, и претекло ми је

Жена која уме да љуби

ОНИКА Сам отворила је врата извукавши феноменално високо Ц задовољства. Букет ју је одушевио, што ме је уздигло у тим бадемастим очима. Вредело је дати лепу суму за читав врт који сам пружио фасцинантној Мони.
           Невероватно одушевљење букетом чини ме срећним!

Комплетан текст: Жена која уме да љуби

Yoni

 ТАРИНСКИ намештај. Висок стил. Прима укус. Огромна врата, бљешти политура, брушена стакла и огледала, тешке, раскошне завесе.
     "Сама живиш у овом дворцу?"
     "Не, ту су стари газда и његова кћер. Александар, газдин син, одселио се."

Комплетан текст: Yoni

Вајра

ЕДЕЛА је, опуштена, пуна благости, богињи равна, готово нестварна, изнад овоземаљског, дискретног, загонетног осмеха као Ђоконда.
             Узбуђивала ме. Жестоко. Први пут ме жена ошамутила, омађијала.
             Маче, помислих, готово си. Запамтићеш ме.
            "Не знам шта се догађа, не разумем."
            Слушала је као да ме упија. Палио сам се, жестоко.
            Добро је да сам је позвао, да ме смири, да попусти тензија.

Комплетан текст: Вајра

Време дисања

ИНХЕН идем повремено, у готово правилним размацима. Време путовања некад зависи од пара, понекад од жеља. Не идем као већина Балканероса да пазарим, већ да променим средину, сретнем друге људе, окусим мало правог, жестоког, ноћног живота, посетим барове, испијем понеко право пиво, претурим коју интернационалну пратиљу, омиришем други ваздух, да се осетим као човек, да проверим да ли сам жив.

Комплетан текст: Време дисања

Нешто недостаје за добру љубавну причу

ЕТАР ме погледа чакарастим очима загрмевши као светaц на рођендан 2. августа.  
   "Буразеру, пописмо и божју кишу."
   "Вала, пописмо."
            Поносили смо се.
            У Ајови више не беше пива ни за лек.
            Успех је, макар у оскудним временима, оставити Ајову без пива.
            Када Петар исказа задовољство примитивно подригнувши чаше готово поскочише иза шанкерових леђа.
            Момак се, бришући шанк, гадљиво намршти.

Комплетан текст: Нешто недостаје за добру љубавну причу

Кога то још занима

ОШ нисам спустио перо на папир, намеран да испишем причу, и већ се читалац, који се меша у све, мешкољи: Чему љубавне приче!? Све знамо. Час је да се успротивим! Ни свој живот не знамо, како ћемо туђи? То више нема никаквог смисла.
Најзад, не исписујем празне приче већ истину, животну, ону која се само наставља, а ако се ишта понови то су, по правилу, најгори тренуци.

Комплетан текст: Кога то још занима

Школа јахања

УШКЕ приче немају краја. Ловачке, риболовачке, војничке, љубавне. Мушки само лапрдају. Лагарије немају ни главе ни репа, али се мушки и даље, несмањеним темпом, надмећу, лажу и мажу, себи највише верују и диве се. Матрица је позната, увек иста: како смо лепи, моћни, неодољиви, ненадјебиви. Надимају се мушки, прсе.
                Сујетин надолази, све ће преплавити.
                Небески народ испреда бајке.
                Има, као и свуда, маштовитих, даровитих лажова.
                Има уверљивих. И сами верују својим лажима. Коме ће ако себи неће?

Комплетан текст: Школа јахања

Оливер Сам окружен лепотом

 АШ ми је легла цигара 1492 којом се послужих на отварању ексклузивног Кафана клуба.
    Човек се осећа царски пушећи 1492,  поготову када зна да је комад двадесетосам долара!
            Да повремено не забасам на оваква славља потпуно бих пошандрцао.
            И без мене ће ускоро у Југиним дилкарницама бити тесно као у јебеним ћузама  Њу Делхија где четворица труну на месту планираном за једног.

Комплетан текст: Оливер Сам окружен лепотом

Китинка

 ОСЛЕДЊЕ седмице августа 1983, капетан боинга 727, друг из младости, Слободан Јевђевић, преузео је команде да би, као огромни змај, лебдећи над Охридским језером, сачекао дозволу за слетање.
 Моћна машина је дрхтурила.
           Имао сам утисак да птичурина стоји у висинама осматрајући плен пре но што се устреми ка писти.
           Међ ногама ми се ширила топлина као епидемија.
           Увек исто: при полетању, при слетању.
           Само, овог пута је, ипак, осећај био жешћи, пунији.
           Задовољство ми се дизало дуж кичме.
           Трнци.
           Утицај мега стјуардеса на сабласна јаја!       
           Сваког часа могао сам силовито да штрцнем, семеном да фијукнем.
           Вероватно би дошло до имплозије летилице.
           Стјуардесе и бирирање авиона имају знатан утицај на осетљиво стање окрупњалих јаја.

Комплетан текст: Китинка

Запис учитеља зена

ИВЕО сам једноставно, задовољан, упражњавајући зен.   
 Ако сам гладан, једем; кад ме сколи жеђ –  утолим је ако је вода надохват; узбуди ли ме присуство жене – узмем је, буде ли емотивног немира међ нама.     
Незналице зен поистовећују са философијом киника.
             Не осврћем се.    
             Једино сам губио осећај за време и догађаје, што је, заправо, вештина ослобађања духа.  Једном ће ме, верујем, тај дух сачекати када ме не буде.
             Медитирао сам и био чист и чио као планински брзак.

Комплетан текст: Запис учитеља зена

Нема више златних руна

АИСТА  не схватам како жене успевају да остваре све што им падне на ум.
     Што им дуне у јебену главу то учине. Као од шале.
     Жене не сањају улудо и на празно. Све ће погазити да учине што су наумиле.
     Треба најзад распршити заблуду о слабијем полу: мушкарци су романтични, жене чврсто стоје на земљи. С дигитроном у руци. Бог се, једноставно, упиње из петних жила да им угоди.
            Сигуран сам да га имају у шаци.

Комплетан текст: Нема више златних руна

Ружа лутања

ВАШТА сам покушавао и ништа ми није ишло од руке. Све је испадало наопако, као уинат. Савијао сам чекове преко половине да их оптички читачи не би регистровали. Логика је говорила да би савијени чекови морали на ручну обраду. Добио бих на времену, у међувремену би, можда, на рачун капнула која парица. Издавао сам чекове с почетка и краја серије а на шалтеру говорио да, вероватно, они из средине касне. Тако сам, с мало среће, шарма, упорности и елоквенције, добијао нових десет. Одмах бих их савио и пустио у оптицај.        

Комплетан текст: Ружа лутања

Бог је наглув

ОЛИКО сам затрпан информацијама да је дошло до засићења.
             Због засићења нисам имао појма да је светски Дан борбе против сиде.
   Недељу дана се боримо против рака, а тек један дан против пушења, седам дана бијемо битку за Црвени крст, а само дан војујемо против сиде.
            Имамо светски дан дојења и светски дан куртона.
            Код нас би и миленијум борбе против глупости био недовољан.

Комплетан текст: Бог је наглув

Шта ће твоје гаћице на трну

АКО су само лепе девојчице, како су чедне када, у тами паркова, у шибљу, први пут дотакну врели топуз својих момака што још нису кушали сокове уздрхталих птића. Како, не знајући шта се збива са телом, дрхте док га неспретно милују и стежу.
            "Шта да радим?" питају оног који и сам не зна. Оног који је, такође, у чуду.
            Слушам притајен, уздржавајући дах. И исто тако, мада из другог разлога, дрхтим.
            Не смем да се огласим, да упутим, да помогнем. Не смем да дотакнем чврсте, стидљиве сисице. Ни језиком да дарнем вршке брадавица још малених и невештих, несвиклих на мушки уд који хоће свуда да продре, нити на језик што драшка до онесвешћивања од милине.

Комплетан текст: Шта ће твоје гаћице на трну

Анита, рајска јабука

 ОВЕК се пријатно осећа у топлом купеу, уз дискретну, готово нечујну, музику из звучника изнад врата, док напољу, од мраза, који све више стеже, пуца камен. Када још и воз, уз лагани трзај, који дуж кичме изазива благу, неодређену, слатку, сексуалну жељу, крене на време, подрхтавање прија и смирује напетост.
             Воз све више убрзава, што, у први мах, збуни јер мислите да се опет догодила једна од бројних, добро знаних, макар и безначајних, неправди што вас прате кроз живот, и да то, у ствари, одлази воз са суседног колосека.

Комплетан текст: Анита, рајска јабука

Како смо се волели

 ИЛИ смо одвојени од стола и постеље, и већ годинама свако је ишао на своју страну, гледао своја посла, бринуо своје бриге, мада смо спавали у једном кревету. Она са својим јахачима, ја са својим ждребицама.
             У малом стану ни Соломон не би могао другачије.
             Седам мудраца не би нашлo боље решење.                  
             Имали смо један француски лежај на којем се одвијао скоро читав наш живот.
             И живот вароши.

Комплетан текст: Како смо се волели

Берта, шашава лутка

УЖЕВИ и позориште држали су ме у животу.
   Најпре пужеви.
   Скупљао сам их по ободу града, за кишних и ветровитих дана. Чим би се небо натуштило потражио бих каљаче, пелерину, узимао џак под мишку и штап за разгртање високе траве и кретао у потрагу за пужевима, за благом, за животом.
           Волео сам тај посао.
           Одмарао ме је.
           Опуштао.
           Обнављао ме је.
           Доносио ми је солидну пару и чувао достојанство.

Комплетан текст: Берта, шашава лутка

Пивница код Срећне банке

ЛЕТЕХ  у Пивницу, у коју не сврнух по године или дуже, јебига, није важно. Зинух чим прекорачих праг. Шта је, бре, ово? Неко се безочно зеза са старим алкосом? Човече, Пивница је последње место у које би неки фини, налицкани, уштогљени  ловатор уложио у реновирање. Стециште алкоса и пробисвета, дркоша и бубуљичавих клинаца који су се, трагајући за укусом мушкости, наливали пивом и толико повраћали да је усрани станични нужник парфимерија према брлогу Пивнице. Где је то сад?!

Комплетан текст: Пивница код Срећне банке

Ева Мак, рошави професор љубави

 

EK што сам се вратио из рата окићен медаљом за војне заслуге и улежао у стари лог, самачки хотел Европа, пребирајући успомене и дописујући себи свакојака јунаштва, а већ и то, док дланом о длан, паде у засенак. Нисам знао шта да почнем, куд да се денем. Испрва су ме  звале на дружења мудоње што разним форама избегоше мобилизацију и  рат, да приповедам ратничке приче, па и то прође.

Комплетан текст: Ева Мак, рошави професор љубави

Мало шеве и заборава

O је била женска од ретких. Ишла је градом као да га је ослободила. Освојила. Заузела. Поробила. Јебем ли га шта је учинила за град. Слудела га је сигурно. Такво месо, човече. То се стварно два пута не среће у животу. Премија је или сам ја загорео као табарка па ми је свака добра. Не, није то. Знао бих, човече. Гледао сам за њом као дете за лилихипом,, као да сам овог часа пуштен са доживотне.
            Једноставно: стао сам насред улице и бленуо. Изгледа да нисам први који је забрљавео гледајући како младо месо њише куковима. Никоме се није учинило необично то што гледам. Као да су се смејуцкали. Навикли су. Како могу да навикну на такво месо?! То није нормално.

Комплетан текст: Мало шеве и заборава

Пуковник Ромео

АЧИТАО сам се, по навици.
     Због тога редовно касним на посао. Некад се зачитам, некад се зајебем.
     Иду дани, нејебани.
     Слика на тевеу је треперила, без тона, као увек.
     Доста ми је глупости у животу, зар да их слушам на телевизији?
            Мезетио сам пршуту и сир и гуцкао божански рајнски ризлинг.

Комплетан текст: Пуковник Ромео

Лако је наћи жбун кад постоји воља

 АЈЕДНОМ се створила та мала, као да је из земље изникла, жестока, видело јој се као на длану да је појебељива до коске, невероватна, вртела се као да сам једини мушкарац, остављен за семе после смака, да се човечанство не затре, био сам, за њу, центар света, осмо чудо, оса која мора да прође кроз њено ужарено, вапијуће, средиште и да се у том гротлу, што је могуће дуже, задржи. Да га врти, да га проширује, да га, ако се икако може, продуби. Да га испуни. Да га залије и прелије. Да га натопи соком. Да га разгази и припреми за друге јахаче.

Комплетан текст: Лако је наћи жбун кад постоји воља

У августу су сисе најмекше

ВЕК  је време за љубав и увек има времена за љубав, подучи ме плавуша у годинама када се безвољно и разочарано седи пред огледалом. Тада туга мрешка лице.
            Седео сам у башти хотела Слон и јео сладолед од чијих су вештачких боја отпадале трепавице. Покушавао сам, у августу, да смањим растојање између Београда и Љубљане на температури +700 Фаренхајтових, у хладу.
            Љубљанчанке су се шетале Чоповом улицом у смело деколтираним хаљинама и мајицама од којих су очи мењале власника и зенице прскале.

Комплетан текст: У августу су сисе најмекше

Кад падне шећер у воду

РОБУДИО ме је глас водитеља радио емисије. Увек се нађе какав мудоња да паламуди у невреме. Куда иде ова земља, забринуо се као да ће баш сада слушаоци да открију како је застрашујуће паметан и да нас једино његово брбљање може извући из гована. Спава ми се, човече. А када ми се спава јебе ми се за све. Схвати: за све! За земљу и небо, за море и језера. За прошлост, садашњост и будућност.

Комплетан текст: Кад падне шећер у воду

Душо, отвори врата

ОЈ ратни друг Павле Рак и ја гутали смо огласнике, кадгод бисмо се, смуцајући се по чекаоницама, докопали одбачених или заборављених новина. Тражили смо Уставом загарантовано право на рад али га, наравно, није било. Сви су хтели младе, лепе, сексипилне, јебежљиве цурице, чврстих задњица и сиса; добре су за сваки посао. Наше смрдљиве гузице нису на цени. Можда нас двојица, кукавца, нисмо заслужили бољи живот, зато су нас ваљда и слали у рат. Али нам треба дати макар на кратко и за промену прстохват  наде.
          Једино се, ваљда, у Пенсилванији не осећамо одбачени, сувишни, заборављени иако смо, ако статистика и медицина, задрта јој слушкиња, не лажу, мртви мртвијати.

Комплетан текст: Душо, отвори врата

Catch as catch can

 

 ВДЕ, стварно, живот брзо пролази.       
            Није досадан.
            Нема места приговору, осим што се брзо и смркава.
            Док се окренеш: промаче! Оде све што си имао, младих девојака као салате, а тебе као да више нема.
            Пошто сам одбацио меланхолију као непотребни пртљаг и офуцану одећу, кренух лагано по вароши јер журба не води добру. То сам рано сазнао. Сви ћемо, знам поуздано, једном стићи не куд смо наумили већ где је речено.

Комплетан текст: Catch as catch can

Лане моје, узми га па врати

 УЉИО сам кратко у теве. Национални програм је грђи од делиријума. Нити опија, нити смирује. Ишчупао сам утикач из зида. Дошло ми је да одгризем кабл. Онда сам теве непромишљено шутнуо голом ногом као да сам Брус Ли. Можда је и Брус Ли умро од болова када је шутнуо теве. Хтео сам да га запишам, али сам помислио да бих тако изазвао водитељке. Знам да је апарат искључен, али оне би с оним вампирским порцеланским зубима и мртвацу скочиле на кару.

Комплетан текст: Лане моје, узми га па врати

Зашто најгори увек добију најбоље

МА дана када је човек тежак сам себи. Осећа се некако празан, сувишан. Блесав осећај. Тада је, кажу, највише самоубистава. Грицкао сам зрна кафе и размишљао о рањивости људске психе када је зазвонио телефон. Још неко је усамљен.
            "Хеј, јеси ли сам?" И не чекајући одговор: "Шта радиш?"
            "Једем." Поверих се непознатој.
            "Извини, нисам знала да касно вечераш."
            "Вечерао сам одавно. Сада једем."
            "Да ли те добро чујем: једеш!?"

Комплетан текст: Зашто најгори увек добију најбоље

Цело село ваља бело, само поп ради доп

АЈЕДНОМ је, као на дати знак, почела заглушујућа бука. Лупа ко у шта стигне. Шерпе, лонци, контејнери, лавори, алуминијумски тањири, војничке мањерке и девет милона других приручних лармаџија одзвањају снажније од јерихонских труба гушећи национални телевизијски дневник.

Комплетан текст: Цело село ваља бело, само поп ради доп

Док чубурска липа мири

ОЈА драга воли да дангуби: чита иако не мора. Најбоље је да сврнем, кад сам већ пред вратима, у књижару Културног центра и купим јој какав књижурак за рођендан. Мала пажња не може да шкоди.
            Гле - изненадих се  - како леп свет, културан, васпитан, залази у књижаре.
            Има ту финог меса. Свратићу још који пут.
            С прве галерије госпођа, у годинама за поштовање, наглашене шминке, ексцентрично одевена, с панкерском фризуром психоделичних прелива, као да је књижевни критичар, или ликовни, јебига, не разликују се у неукусу, гестикулира, нешто паламуди, баљезга, мења  - колико сам схватио  - светски поредак.

Комплетан текст: Док чубурска липа мири

О отменој женској махуни

ОЛЕО сам Марију и опраштао јој чудну нарав, бесмислене поступке, јогунасто понашање, тврдоглавост, што је неподношљива варијанта упорности, каприц, наступе беса и љубоморе, период игнорисања и изазивања, време љубави и време мржње, очијукања, лажи; свашта сам јој толерисао зато што је јединствена тамо где треба. Гризао сам се као нико мој, у тишини, жмурећи.

Комплетан текст: О отменој женској махуни

Северина, нагузна мина

А је узбуна због смака света то чудо од телефона не би жешће зазвонило! За длаку сам избегао инфаркт. Махинално сам, препаднут, пружио руку ― слушалица ми је у руци, телефон је звизнуо о патос као да се откинуо банџи. Звекнуо је баш како треба. Једном ће и њему звоњење да преседне мада изгледа као да су га Руси правили.

Комплетан текст: Северина, нагузна мина

Најбољи чеп на свету

 ИО сам, пре осам година, док сам лечен од неких тривијалних психичких проблема, са градоначелником Жизеа, старим пајтосом Лисијеном Пижеом, кришом, јашта, у Тулушку болницу прокријумчарену брљу, док нисмо сасвим ошашавели. Лисијен је био лафчина, брљи се радовао као дете играчки; бешика га је урнисала.
            Кад је отпузио низ катакомбе, мислио сам да иде у клоњу: добро је, с времена на време, испразнити мехур.
            Могао је, мирне душе, да запишава зидове нашег скровишта до судњега дана. У њега није крочила људска нога од отварања болнице до мог неочекиваног открића да беспрекорно надзирани азил има месташце у којем може да се шљока до бесвести без страха од болничара, али Лисијен је џентлмен.
           Тај сој зна шта је ред.

Комплетан текст: Најбољи чеп на свету

Слане гирице и млако пиво

ДЕРЕМ гирице као да гутам паучину.
  "Знаш лепотане", пришљамчи ми се жена с порцијом гирица и пивом, "овде се најбоље једе."
  Кад сам гладан – као да сам бесан. Гутам гирице: запушавам рупе на броду који тоне.   
             Није ми до разговора. Жена ме саучеснички мува лактом, нервозно је одгурнем, пиво пљусну по столу и гирицама: "Опссс! Лепотане, ниси ми разговоран. Пишо си уз ветар, а?"  
            Подригну ко кит.
            "Извини", кажем, "малчице сам гладан."
            "Сви смо малчице гладни", жена ће, "али не просипамо људима пиво по јелу."
            Није ми до расправе. "Наручи, госпо, туру на мој рачун."
           "Цакан си", каже и већ је код шанка. "Ало, ало сестро", грлата је ко добошар, "оће л то пиво да стигне пре жетве јечма?!"
           Не потраја дуго и довуче шест пива. Грлила је флаше као да су бебе. "Да не устајем сваки час" каже схвативши зачуђен поглед. Однекуд извуче отварач.
           Куцнемо се флашама: "Живели!"
           Испи пола флаше. Богами, жесток цуг. Свака част, сестро. Ако дочују Швабе узеће је за маскоту Октоберфеста. Обриса уста дланом.
          "Никакво им није пиво, буразеру. Ко пишаћка. Бар да га љуцки оладе. Ал, јебе се њима за муштерију, ја да ти кажем. Ладе пиво само за себе. Све је побарабило. Нова ајдучија, буразеру, јебеш им матер. Ајд, живели!"

Комплетан текст: Слане гирице и млако пиво

Руља маторих хуља

оја нас је држала на окупу.
     Ни мачка о свом окоту не брине као Зоја о нама.
     Светица.
     Држала нас је у животу и бранила од црних мисли када бисмо запали у депресију.
            Ми, у ствари, готово да из депресије нисмо ни избијали.
            Јебено време, суманути људи.
            Све се изопачило и побарабило.
            Често нам је, у животу, и пред очима, било црно.
            Вазда смо, због толиког песимизма, били укокани, натопљени пићем као сунђер. Да се ико од нас докопао каквог оружја сви бисмо се истог часа поубијали од неподношљиве лепоте живљења.
            Само је Зоја била увек насмејана, раздрагана, мила и уливала нам оптимизам као пиће. До црте и преко. Чаша оптимизма никад није смела да буде испијена до последње капи. Храбрила нас је Зоја, тешила, дизала из мртвих. Са нама је пила, са нама патила.
            Наша Зоја.

Комплетан текст: Руља маторих хуља

Приче

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања