Приче

Северина, нагузна мина

А је узбуна због смака света то чудо од телефона не би жешће зазвонило! За длаку сам избегао инфаркт. Махинално сам, препаднут, пружио руку ― слушалица ми је у руци, телефон је звизнуо о патос као да се откинуо банџи. Звекнуо је баш како треба. Једном ће и њему звоњење да преседне мада изгледа као да су га Руси правили.

             Управо сам превео једну давну, одличну али обесхрабрујућу песму која говори о бесмислу. Необично је што је у песми безнађе захватило доброг, изузетно и искрено религиозног научника од каријере Алојза Ихана али – дешава се. Како нам је земља отишла којекуде, испао сам из штоса ― не знам шта се дешава са Иханом. Или су нам бивше земље изумрле, или смо ми мртви.
            Спремао сам се да превод мало углачам и исполирам пре него га пошаљем часопису када је телефон загрмео. Неко је баш енергичан.
            "Ени, душо, где гори?" рекао сам најумилније што сам могао.
            "Хеј, матори перверзњаку, како си знао да сам ја" одцвркутала је блондина.          
            Погледао сам на дисплеј, наравно.
            "Било је време да ми се посрећи. Данима очекујем да се јавиш. Помислио сам на тебе и телефон је зазвонио." Што би рекао Бабо Фикрет, са смешом ако све је лако.
            "Од толике жеље ниси стигао да ме цимнеш!"
            "Нећеш ми веровати: баш сам био пружио руку да те позовем". Свака је лаж добра ако прође.
            "Убедио си ме."
            Јебига – покушао сам. Морам да се чупам. "Шта могу да учиним за тебе срећо?"
            "Прво да ја нешто учиним за тебе и за себе. Имам Северинин нови диск. Шта кажеш?"
            "Душо, нема ти равне. Само, знаш, имам проблемчић?"
            Као да се тамо неко спарушио.
            "Нека је кучка с тобом?!"
            Знао сам да ће кренути на ту страну. "Маче, самљи сам од калуђера у испосници, а ти си без конкуренције на овој хемисфери. За тебе нико нема достојну замену."
            "Па шта је по среди."
            "Кажу, нисам проверавао, и даље четвртак.  Али, малена, немам појма ко је Северина!"
            "Мооооолииим! Не знаш ко је Севе Национале?!? Па ти си изгубљен случај. Где живиш ти матори? У другој галаксији."
            "Крив сам, признајем. Просветли ме. Удубио сам се у посао као свиња у дулек па сам изгубио корак са трачевима спољњег света. Дакле, ко је мачка вредна труда да набавиш диск и драгоценог времена за његово слушање. Мора да има божанствен глас као Грета Гарбо поглед?" Отпио сам гутљај вотке. Добро де, знам да сам малчице ретро.
            "Пааа, на овом диску је више показивала стас, а гласнула се једно два пута?"
            "Још једна која отвара уста и плаћа певаче. Зајебаваш ме, лутко. Немам ни времена ни живаца за тако нешто. "
            "Полако мушки, још ниси скочио, а већ вичеш хоп. Спреми неку жестину и клопу па да одгледамо материјал. Тај се диск гледа, а не слуша. Ако те Севе разочара, ја нећу, буди сигуран. Видимо се најкасније за један сат."
            Није ми дала времена да размислим, да одбијем, да одложим. Таква је Ени, или како она хоће, или никако. Не жалим се: Ени је чудо од женске. Стварно јој нема равне. Почаствован сам кад позове. Кад се дочепам Ени – то је светковина. Озбиљан сам.
            "Пића увек има. Наћи ће се нешто и да се прегризе."
            Нисам чуо за Севе, чудна ми чуда. Кад сам се ономад вратио с одмора у редакцији су сви крекетали о Брени. Како ко зине, од чистачице до директора – одмах:  Брена, па лепа Брена! Као да говоре о некој помади или болештини. У неко доба, не издржах, завапих: аман људи, смилујте се, о коме, о чему говорите?! Они забезекнути. Готово увређени. Знам, непријатно је, обавештен свет на нас гледа као на губавце, а питање доживљава као увреду. Шта могу кад сам генетски предодређен да гледам своја посла. Моја прабаба ―  родила се и дуги век провела у центру некадашње српске престонице ―  била је затечена када је први пут чула скандирање Брозу. "Сви су полудели" поверила се прабаба "деру се титатита, као да су сумашедши". Прабаба беше озбиљна жена, стварно је мислила да је град захватило колективно лудило. Умела је да користи мозак.
            Ени је убрзо стигла као вихор, смишљено изазовно одевена. Неодољива. Мирисна.        
            "Где гори, душо," понових старо рутинско питање и добих очекивани, лаконски одговор.
            "Где се најчеће гаси!" Дакле, тамо где ми је најдраже гасити.
            Пружи ми нефирмирани диск; без налепнице, без омота. Зар је сиромаштво дотле дотерало да звезде прескромно штампају дискове, помислих.
            "Шта је то", запитах, "неки дивљак, дилетантска пиратерија?!"
            Ени се сажаљиво осмехну: "Ти, заиста, ниси у току. Тај диск можеш за ситниш добити на Зеленом венцу уз везу салате, блитве или ротквица. У трговинама га дају као кусур уместо жваке. Интернет је у колапсу због Северине. Ко ће још да се бави дизајнирањем шарених налепница када роба иде на невиђено. Нема живог човека да га није погледао, а ти немаш појма о чему се ради. Боже, не могу да верујем: ниси чуо за Севе."
            Добро, нисам у току, јебига,  али схватио сам да је реч о јефтином диску и изгубио интерес да трошим време на њега. Ени је неупоредиво примамљивија. Рекох јој што и сама одлично зна.
            "Играш лукаву игру, срећо" рече кроз осмех. Ласкање сваког обори. "Која је понуда пића?" упита кренувши ка бару.  Ждракнух је. Њихала се благо , изазовно. Ени зна шта ради. "Оооо!" отеже, "фантастично, као увек. Виски, вотка, шампањац, сода, лед. Пробрано, са шмеком."
            "Мени наспи још једну вотку. С лимуном, молим" поручих док сам дизао систем.
            Прво погледах пошту. Стотину порука! Каква је ово навала данас? Као да сам наједном потребан читавом свету. Отварао сам поруке и крстио се: сви су ме обавештавали да имају Северинин диск и да могу и мени да нарежу, ако га још нисам набавио. Свет је стварно опичен.
            "Коју вотку, душо? Бар ти је као дестилерија."
            "Јури Долгоруки. Не заборави лимун."
            Убацио сам диск. Да и ја видим то чудо. Учитавао се читаву вечност. Још нисам знао појединости, али је прва секвенца рекла све: бедни аматерски покушај. Немаштовити, неуки порнић, без фабуле, без логичног почетка, без предигре. Стандардни аматеризам: прилично несразмерно грађена женка и примитивни, сирови бержераковски мужјак снимљени статичном неквалитетном камером у контра светлу. Мутави секс. Она се сатире трудећи се, он се упиње да се одржи, али остаје незаинтересован. Како он тако и његов пријашко.
            "Одличан ти је чивас" процени Ени. Пришла ми је с леђа и љубила благо, мазно у врат. Палио ме је њен врели дах. Маестро ми се будио, одмотавао и бубрио док ми је Ени тражила жаришта по врату.
            "Добра је Севе" закључи. "Знаш ли да је тумачила главну ролу у мјузиклу Каролина Ријечка?"
            "Труди се", процедих згрожен понижавајућом игноранцијом њеног партнера "али овде ће тешко заслужити Оскара."
             Ени се стојећи иза мене нагла тако да ми глава улегне међу крупне сисе. Њихала се. Трљала као маче. Мора да ми је промакло да је дошла напаљена.
            "Севе врти жешће од миксера" оцени Ени, додавши ми вотку.
            "Шта је ово душо? Очигледно није водени кревет. Шевају се на неком бродићу?"
            "Да, то је стара јахта њеног партнера."
            "Какав је то секс Ени? Тип је дрпа као да скида чичак. Проверава да ли су јој брадавице вештачке; он би да их стргне. Хоће ли љубавна игра доћи post festum, на другом диску?"
            "Грозан си, само да знаш."
            "У реду, али шта се овде дешава? Зашто уопште гледамо те смешне кретње без емоција,  без природне интимности. Је ли то њу тип изнајмио на сат? Нова врста фитнеса? Трка на 100 метара?! Просветли ме. О чему се ради?"
            "Понашаш се као типична мушка шовинистичка свиња. Севе је дивна. Погледај како је лепо грађена." Прешла је преко бујице питања.
            "Шта сам ја? Менажер моделсица?! Купац? Заморче! Пингвин!?"
            Ени се мазила, умиљавала као маче. "Не буди груб и неправедан."
            "Ени, душо. На њеној сам страни. Очигледно јој је потребна подршка, али ово је превише. Бесмислено је. То није секс него физика. Имитација љубавног живота. Губљење времена."
            Тип се пружио и променио угао камере. Хоће да се подичи млитавом китом?! Неко му је рекао да је квака у томе. Севе не може да дође до даха. Приметила је да је партнер померио камеру. Пита га шапатом "Да га љубим?"
            Неее! Довикујем јој као млади мајмун, откини га. Испљуни га. Видиш да је неупотребљив! Уз тебе сам мала, мада би те требало много чему научити о сексу и тајкунима који су брзо дошли до лове, али никада неће до ствари које се уче полако што у школи, што кроз живот.  Није све у томе да имаш лову или  да га гуташ, уздишеш и шириш ноге. Мораш да савладаш почетницу, или узми репетиториј.
            Ени је пренеражена: "Славко!"
            "Погледај, љубави, колико енергије троши та мала гутачица да га пробуди. И: какав је ефекат? Мањи од занемарљивог. Типа је убола мува Це-Це.  Било би животније да се Севе креше с Трноружицом."
            "Истина, не изгледа баш чврст и полетан."
            "Не, душо. Истина је да никако не изгледа. Најбоље је да га баци. Погледај како јој га мужјак ставља после исцрпљујућег felacia: као да мота курблу. Мучи се. Треба да га имобилизира. Шта чини њихов секс између два очајничка покушаја да пенетрира? Ништа, потпуна празнина. Магла. Незнање. Немоћ. Не схватам зашто се свет ложи на тај диск? Шта има спектакуларног у томе што се двоје људи креше. Како-тако али се, ваљда, креше. Зар то не ради сав нормалан свет? Једино што се, изгледа, променило је да су се некад људи повлачили у камерни простор, у интиму, да би били блиски, а кад последица буде гравидитет онда жене истуре стомак да се види шта су радиле у потаји. Сада се крешу пред камерама па дистрибуирају воајерима. Секс је сада физика, механика, инерција."
            Ени ми се сместила у крило и љубила с префињеном нежношћу. Језиком ме је додиривала као паперјем остављајући влажне тачке као да исцртава ерогену мапу.
            "Ох, па бивши помоћник министра просвете Хрватске Мирослав Дорешић дао је таблоиду снимке оралног секса са телевизијском новинарком Сунчицом Фундак."
            "Наравно. На Балкану освајање жене има исти третман као код афричких племена лов на звериње. То је иницијација, душо. Залуд огромна лова и министарски портфељ кад комплекси прождиру мозак. Ти типови у глави имају безброј малих поспаних мозгоједаца који тамо живе као камен у бубрегу."
            Нисам више могао хладнокрвно да гледам филм и коментаришем. Поред Ени ни кастрат не би остао равнодушан.
            "Колико ово траје?" промумлао сам напаљен Енином близином.
            "Кажу 11 минута".
            "Ма немој. Лисац Коељо умешао маркетинг прсте. Душо, да одгледамо још тих неколико минута па да га заборавимо занавек кад пређемо у постељу ".
            "Не заборави шта си рекао!" Ени ће раздрагано. Или, можда, глуми.
            "Јесам ли кадгод омануо?" набуја сујета.
            "Никад, признајем" умела је да ми угоди, да подстакне нарцисоидност. Дадох јој чашу да ми поново наспе пићенце.
            "Хеј, момче, успори мало. Немој после да причаш како си био пијан па ниси знао да си самном."
            Ени се, наравно, зеза. Искористио сам тренутак да Маестра поставим у бољи положај. Злопатио се у тескоби слипа. Кинези праве слип за лилипутанце, мада ни Амери нису бољи. Исфрустрирани ликови.
            "Кажи ми, душо, како је тај диск доспео на тржиште?"
            "Севе и њен дечко су га снимили за себе, али јој је неко пре две године украо видео са касетом. Тако се недавно појавио у промету и раширио као епидемија."
            "Мислим да је једноставно утврдити ко га је пустио у оптицај. Пошто је касета била у видеу јасно је да је Севе била у жешћој кризи, па се присећала онога што су јој рекли да су незаборавни тренуци. Мора да је малаксала од мастурбирања. Било би занимљиво знати зашто јој партнер склања косу с лица и цима је према камери док јој даје шампањац. Зар се боји да ће заборавити са ким је био када буде гледао филм. Бадава је морнар љубио сирену на пустом острву када му нико неће веровати."
            "Читав Загреб је знао да је Севе са Миланом. И његова жена је знала."
            "Али нико није знао како је моћан у кревету. Нека види Загреб како јебемо ми из Љубушког."
            Ени нам је обома насула пиће. Мазила се. Био сам жешће напаљен.
            "Мислиш да је филм он дистрибуирао? Не верујем да је толика хуља."
            "Не знам човека и не могу да просуђујем о томе. Морао бих знати мотиве да бих се определио. Знам људе који су објавили да их жена вара да би јој наудили, мада ни њима та чињеница никако не иде у прилог; имали су јак мотив: да жену извргну руглу.  Када бих ја пао у искушење да снимим порнић са својом драганом, па ме задесио малер да не могу да постигнем ерекцију, или ако би шева трајала бедних 11 минута, одмах бих га обрисао и заборавио.  Узгред, када бих имао малено па још млитаво оружје не би ми пало на ум да се дичим и из њега покушавам да пуцам. Мада није све у оружју. Много тога је у осећањима."
            "Чула сам да је оригинална трака много дужа."
            "Моолиим! Кажеш да је лопов био увиђаван па је премонтирао филм да заштити интегритет актера бедне шеве! Зар има и сцена вредних већег сажаљења!"
            "Славко, стварно си суров."
            Отпио сам. Руси су направили фасцинантну вотку. Ни Финци нису лоши.
            "Ако би ми се придигао после хвале вредног оралног труда партнерке и некако га згуза умувао на две и по секунде – пропао бих у земљи од срамоте. Не могу да верујем да је било поразнијих сцена. То није било довољно ни да постане свесна да је у њој. Питам се какав је секс просечног Homo Balcanikusa када се граби за за тај бедни диск."
            "Оно у шта сам се више пута уверила је мушка пренаглашена сујета када је реч о сексу, али ваљда је јасно да није све ни у његовој дужини."
            "Наравно. Нешто је и у дужини секса."
            "Зезаш ме. На секс сам и мислила."
            Пољубих јој једну па другу сису. "И ја, душо."
            Упрех прстом у монитор: "Погледај, тај назови kunilingus био је бржи од светлости. Коме је то упућена порука? Види шта тип ради: најпре отпије шампањац да дезинфикује партерку, потом фингира kunilingus да би затим балавио, безмало повратио по њеним бутинама. Укратко – ради оно што му не прија. Видиш да је Севе изненађена."
            Ени се насмеја. "Ако тај кућни видео гледаш  као докторску дисертацију природно је да му налазиш мане."
            "Грешиш љубави. Разумео сам да си донела диск да ме напалиш – мада знаш да се искључиво палим на тебе – али ово је дестимулирајуће и депримирајуће ма шта мислила. Кога још може да узбуди то што жена, очигледно жељна секса и љубави, мада неупућена, преклиње мушкарца да је пољуби, потом након две секунде пошто је некако угурала у себе ту млитаву назови мушкост, руком проверава да ли је још у њој. Најтужније је што и тај мачо момак зрелог доба у два маха проверава да га није негде затурио и током читавог филма је понижава. Заиста поражавајуће."
            "Признајем да се и мени чини да он није фер. Као да се не сналази."
            "Па није баш младунац."
            "Не би ми веровао када бих ти опричала шта све неки моји мушкарци нису знали."       
            "Душо, урођеници ретко преживе 35. годину. Мислиш ли да су до смрти неупућени у секс зато што немају радио, телевизију, биоскоп и штампу да се едукују. Зато што им партнери не шаљу напаљиве клипове мобилним! Зар верујеш да се полности уче из специјализованих енциклопедија или умиру невини, неуки, неспремни и неспретни. Немој ми рећи да им је претке у тајне љубави уводио балкански сексолог Александар Костић или ови српки психијатри што Србијицом продају маглу и сексуални мрак?"
             Ени се грлено засмеја.   
            "Тај видео је начињен за обичан, примитиван свет јер он чезне за свакојаком јефтином забавом. Размисли: ко иде на предизборне митинге разних председничких кандидата? Необразован свет, неиживљена, неформирана и незрела младеж, лапонци, запостављене жене, фрустрирани, ретардирани типови. Са њима је лако манипулисати. Они траже вођу, траже пут, помоћ. Прихватиће сваку пружену руку. За њих је свака лаж света истина. Према истини су резервисани, лаж их храни. Да ли си икад на ТВ видела да приказују митинг и на њему оне уштогљене типове из лимузина са затамњеним стаклима? Никад. Као да се не решава судбина земље у којој живе, као да се не бира и њихов председник. Наравно, већина тих ликова је свесна размера фарсе о спасењу. Али, јеси ли те ликове кадгод видела у биоскопу? На пијаци. У реду за уље, шећер, хлеб, со, брашно, квасац, цигарете, детерџент. На шалтеру електродистрибуције, комуналног, стамбеног. У градском превозу. Не и не. Они су изнад тога. Они не једу, не пију, не пуше, немају физиолошке потребе, гадљиви су на секс подједнако као и на новац,  размножавају се безгрешно, из епрувете, клонирањем,  не читају новине, не гледају ТВ.  Ово није њихова галаксија. То су ванземаљци. За њих је свет другачије уређен. Њима није ни упућена порука тог кућног видеа већ оним убогим митингашима, онима што испред поште чекају исплату танке пензије сутрадан пошто су је подигли све у нади да ће је поново добити пре него што колабирају, онима што се деру и скандирају бедастоће на сваком скупу. За њих је порука: Погледајте, успео сам, ја сам Бог, крешем Севе, а ви ништаци то можете само у сновима. То је порука, то је сврха тог кућног видеа на који се ложе људи у читавој бившој Југи. Има неког врага у томе што смо били скупа."
            Поново сам проверио пошту. Стигло је још десетак порука. Милост, људи! Нисам имао воље да их читам јер је из поља "субјект" био очигледан садржај: "Севе", "Sex на ex", "Северина, цура фина", "Пушење шкоди здрављу", "Није шала, мала је дала"... Био  сам затрпан понудама "јединственог диска" несрећне  певачице.  Цео свет има права на интиму, на приватност, на секс, само она не. Шта се догодило: да ли је из људи пробила мржња, злоба, злурадост, примитивизам, бласфемија, лажни пуританизам... Искључио сам компјутер. Када је утихнуо звук хард диска окренуо сам се. Ени није било.
            "Ениии! Ениии!"
            "Душо, у тоалету сам."
            Хм, помислио сам, жене. Шта оно рече Фројд – читавог живота сам се безуспешно трудио да их разумем. За такав подухват премало је један живот, друшкане.
            Ени се појавила кроз десетак минута. Опојни мирис се разливао по кући. Ени је била заноснија но икад, пожељна до бола. Неодољива.
            "Срце, све си ми лепо објаснио али мене је порнић са Севе напалио чак и ако је лош као што кажеш. Доста је било Севе, хоћу шеву, праву, жестоку, без присуства јавности."
            Пошао сам јој у сусрет.
            "Знаш ли душо да су Хрвати у сленг увели речи кримић, љубић, порнић. Сад им се то враћа као рђаво свезана кравата." Ени је хипнотисано фиксирала стршећу коту на мојим лаким боксерицама. Не стоје ми лоше. Напротив.
            Мислим да ме више не чује и да види само истурени део. Чврсто сам одлучио: Ени, златној рибици, испунићу данас више пута исту жељу.

Приче

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања