Приче

Душо, отвори врата

ОЈ ратни друг Павле Рак и ја гутали смо огласнике, кадгод бисмо се, смуцајући се по чекаоницама, докопали одбачених или заборављених новина. Тражили смо Уставом загарантовано право на рад али га, наравно, није било. Сви су хтели младе, лепе, сексипилне, јебежљиве цурице, чврстих задњица и сиса; добре су за сваки посао. Наше смрдљиве гузице нису на цени. Можда нас двојица, кукавца, нисмо заслужили бољи живот, зато су нас ваљда и слали у рат. Али нам треба дати макар на кратко и за промену прстохват  наде.
          Једино се, ваљда, у Пенсилванији не осећамо одбачени, сувишни, заборављени иако смо, ако статистика и медицина, задрта јој слушкиња, не лажу, мртви мртвијати.

          "Просечан Србин" давио је Павле "живи 70 година, али претерано сало односи пет јебених година, жестока и честа капљица још толико, стрес три, нередован сан две, пушење шест, смањена физичка активност три. Није утврђено колико посраних животних година односи гладовање и нередовно карање. Колико односи јебени живот? Мртви смо, човече! Каквих, црних, седамдесет година, ни педесету нећемо омирисати".
           "Па шта", штуцну нова фаца у Пенси за чији смо се сто стровалили. Сабајле се нализала. "Мудоње би да живе милион година, а пре четрдесете не знају где им је побратим."
          "Душо", Павле ће, "не зезај. Док кажеш пиксла има да га извадим и треснем о сто. Оћеш, а?! Оћеш да ти увалим мајмуна!"
          "Нико, буразеру, упамти, још није Флавиу задовољио, нити мајмуном уплашио."
          "Добро, сестро, знаш ли ти да је мој Сами тежио кило и четристо још док је био у повоју."
          "Ти си, бре", Флавиа ће помирљиво, "феномен. Можеш да га нађеш али - џабе. Није за употребу. Већа су ти муда од главе."
          "Ма не зајебавај, у дупе те усрано јебем", Павле почиње да се нервира, нагазила га Флавиа на жуљ, "мом Самију је главић ко кокос."
          "Тако ти је чупав главић! Сине, шта каже твој лекар?!"
          "Знаш ли ти женска главо колики је кокос?" Пречуо је зез. "Оволики. Ко фудбал, еј, ко фудбал."
          "Ма шта кажеш?" Флавиа цокће као да ваби прасиће. Јебе Павла у мозак, али он је толико ушикан да не осећа колико је заглибио.
          "Кад ти лупим мајмуна испашће ти дебело црево ко пловану патка. Очи ће ти отићи на теме."
          "Јеси ли увек тако брз на речима?" подбада Флавиа.
          У зло доба стиже тура.
          "Сестро", Павле ће гледајући Флавиу кроз чашу, "у твоје здравље. Да попијемо па да се јебуцнемо. Да пробаш мало мог мајмуна."
          "Јок, вала", Флавиа наже вињак, отпи: "имам рибљу чорбу."
          "Сестро, нисам манџија."
          "Ћћ!" цокну Флавиа хладно, "ја јесам. Биће месец дана да је нисам плакнула."
          "Јеби га", Павле се намршти, "што је бар не даш на хемијско чишћење? Да видим да ли се усмрдела. Ало, конобар!" раздра се, "дај  вињак да јој заперем минџу. Неће мени нико да загађује животну средину. Еколошким пичкама припада будућност."
          "Одјеби", цери се Флавиа склањајући Павлову руку. Не верујем да је Павле у стању да убоде али, жива душа, тражи.
          Напољу је некако болесно, курчевито време, ни хладно ни топло, ни влажно ни суво, невоља је у ваздуху, мемла, туга, јад, очај, ни за живљење ни за умирање. У Пенси топло; ваздух набијен алкохолом омамљује локице. После друге туре Павле је својски, за столом, мушки захркао. Да столњак не држе чаше и лактови, Павле би га ухркао. Сто посто.
           Флавиа је поново наручила туру, па сам ја позвао на креду, па је Флавиа подвикнула конобару да не гњави с пићем, па је баџа, за суседним столом, из чиста мира свима викнуо туру, па је Флавиа пуцнула прстима као бичем, па сам дописао креду, па...
          "Богме" рекох, "за пиће си сила. Имаш жесток цуг."
          "А ти?" Флавиа ће некако значајно, "миломуд си."
          Умало се не загрцнух. Женска с неба па међ муда. Добро ми га не ћапи.         
          "Кад могу да бирам привлачнија ми је пица."
          "Јеееели!" отеже Флавиа с неверицом. "Богами, твој ортак је још с врата тражио да умочи, а ти се правиш луд."
          "Јеби га, рекла си да имаш рибљу чорбу."
          "Смета ти?"
          "Ни најмање."
          "Шта те, онда, мучи? Ајдмо, лепо, код мене. Близу сам."
          "Шта ћемо с Павлом?"
          "Пусти га нек књава. Ваљда ти не треба фењерџија."
          Исписмо, да не дангубимо.  
          "Ортак", Флавиа ће кад стигосмо, "сестра ће да се запере."
          "Ако баш мораш."  
          "Ваљаће" закључи одлазећу у купатило , а у повратку донесе новост  "Неки чемерник је скочио са трећег спрата", .
          "Откуд ти сад то?"
          "Видела сам кроз прозор купатила."
          "И?"
          "Нема и -  просуо мозак по бетону."
          "Пре неки дан у Атини је, исто са трећег, пао старац Константинос Петракис."
          "И просуо мозак као и овај малочас."
          "Ни говора. Мирно је устао и, за сваки случај, отишао лекару."
          "Прво ти је, ваљда, дао визитку."
          "Не зајебавај."
          "Ти зајебаваш! Пао чова с трећег спрата, руковао се с пролазницима, теби тутнуо визитку и отишао лекару. Ајде, испричај секи својим речима кад си био у Атини. Баш ме живо занима. Да чујем!"
          "Жено божја, не падају свакичас старци од осамдесет година с трећег спрата па још да им ништа не буде. Новине су три дана трућале о томе. Петракис је монтирао плинску боцу, негде се зезнуо, експлодирала је и маторог хитнула кроз прозор. Имао је среће, то је све."
          "Добро, душо, не љути се. Дај, шећеру, да те цунем."
          Пребаци ми ноге у крило, мешкољећи се.
          "Нисам се одавно карала и да ти пајташ није био мортус пијан мазнула бих га. Овако није имало сврхе да се мрцваримо."
          "Идем да се истуширам."
          Флавиа ме зграби за руку и повуче.
          "Слушаш ли ме ти? Оћу да се карамо!"
          "Јеби га, стара, машка ми мало теже кандише".
          "Дај да се ми пококамо пре него што ми опет цурне, а после ћу да напуним каду па се можемо кашкати до сутра!"
          Свукла је огртач, смандрљала ми панталоне заједно са гаћама и већ сам био у Шервудској шуми. Флавиа канда није чула за предигру. Нема ни потребе: морао бих да се придржим за рам од кревета да ме читавог не усиса.
          "Пичка ти је ко аждаја."
          Насмеја се. Друга би се увредила, овој прија.
          "Могла би одједном да прими четири каре."
          "Заједно с мудима", дода Флавиа.   
          Набијао сам својски као да сам је узео ђутуре. Нормална пизда би се, од оваквог карања, унередила, ова ни да трепне. Мало фали па да ми Величко избије на другу страну. Трудим се својски, али посао је узалудан: Флавиа ђуче, али се не пали нешто посебно. Воли да се гази. Потребна јој је најмање телећа нога; ни магарећи палавртак је не би подглавио.
          "Јеботе, како си је овако разгазила."
          "Пизда је, шећеру, растегљива. Јој, ту га звекни још једном."
          Грувао сам ко суманут. Поплавеће. Упропастићу га. Сатрећу га.
          "Ово није нормално, сестро. Шахт ти није раван. Могао бих ногом да уђем."
          "Често дркам, па је сад за неки број већа."
          "Који, црни, број, ово је погрешна серија!"
          "Јеби, бре, мудоњо, не зановетај."
          Усредсредио сам се на шеву. Није Флавиа баш заносна пичка у најбољим годинама, али кад сам га већ умувао да поштено одрадим.
          "То, душо, то. Ударај је са стране. Такоо, шећеру. Још мало, мало, мало, мало, оооох тооооооо!"
          Нисам веровао да ће икад свршити. Трзала се као да умире.
          Рокнуо сам га још неколико пута као да ми од тога зависе ударничка значка, прелазна застава, национална пензија, ружичасти гран при и приде ми остане у власништву огромни прелазни пехар удружења групе грађана Уранак за опстанак.
          Свршавао сам као да пишам. Флавиа је гужвала постељину.
          "Озбиљно сам мислила", шапну, "да си лептир. Добро си ми га закркао."
          "Богами, није било лако. Мислио сам да ништа не осећаш. Рупа ти је као Црвени трг. Матијас Руст би цесну жмурећи приземљио."
          "Знаш како је шећеру, кад немаш мушкарца при руци мораш да се снађеш. Понекад бих, кад ме засврби, угурала и флашу у посестриму."
          "Изгледа да ти је при руци чешће балон."
          "Шећеру, дала сам Књигу жалби да ударе јемственик, а рекламације не примам после карања. Да си га дао на центрифугу не би га више исцедио, а сад закераш. Те широка ти, те дубока ти! Чудо ми не замераш што сам женско."
          Претерао сам са зановетањем, помислих, затребаће Флавиа кад налети суша.
Могао бих, кад останем без коначишта, да склоним главу. Паметно је женама угађати, никад се не зна кад ће користити.
          Кренух у још једно бушење. Флавиа се разрогачи: "Дечко! Ти би, канда, још јебо."
          "Па, кад сам у дућану."
          "Имаш право, шећеру. Само напред. Удри, мало, са стране, као малочас. Почешај је на право место."
          Пичио сам час у једну, час у другу страну. Укључио сам оба преноса.
          "Тако шећеру, само тако. Што ми је лепоо. Охо, ту, ту, туу!"
          Неко је дрмао по вратима као да му гори под ногама.
          До курца, у овој јебеној земљи ни карање не може да прође, а да те неко не повуче за муда. Шта сад хоће?
          Цепао сам је ко суманут. Паф, пуф, паф, пуф, овако се бутер прави. Паф, пуф, паф. Коленима, коленима ситан бибер туци!  Ући ћу у Гинисову књигу, свршићу за мање од осам секунди. Паф. Прцање постаје лака атлетика. Пуф. Нећу јој дати времена да зажмури, да умишља да је кара Силвестар Сталоне или неодољиви Кевин Костнер. Неће ме пијандура упоређивати с другим јебачима, нити ће стићи да процени разлику у величини мог лепотана и уштрокавелих курчина бараба које су је пре прчили.
          Осећао сам семе како долази, путује бујица.
          Стегох Флавиу за гузеве. Откинућу их. Пропе се, замеша.
          Откуд толико семена, наједном? Флавиа се пропињала, јечала.
          "Дај ми га, шећеру, закркај га до корена!" вриштала је.
          Врата ће искочити из рагастова. Као да бронтосаурус репом удара.
          "Умирем, душо моја, умирем. Набиј га, не жали га."
          Ако ми чука откаже доћи ће ми јебачина главе.
          Журим да предухитрим смак света.
          "Свршаваааам!" урлао сам пратећи путању сперме.
          "Ох, шећеру, оххх, тако ме слатко јебеш. Ох, мили како ми је лепо, како ми је лепо."
          Ко је да је на вратима у ово доба, нека се стрпи док га поштено истресем.
          Флавиа је лежала као обезнањена. Још сам га цедио.
          "Шта да радим, сестро?" истресох га. "Неко је на вратима."
          "Уђи!"
          Где да уђем, сестро? Исуках га. Пушио се, још напет. Коме говориш? Морам да се одморим. Сав ми је крвав. Неко је на улазу.
          Врата се отворише. Један, не двојица, хеј! Имам трилинг пубова на вратима. Да је сада ту Павле па да га одерем у покерици. Зезам се, да прикирјем нелагоду. Три пуба, изненада. Зар је јебање стављено ван закона? Устадох с пичке, у присуству власти. Курац ми је, крвав, ландарао као пендрек. Преседе ми јеб. Још ћу, ни крив ни дужан, бити јебан. Волео бих да сачувам од ломљења свих 336 носећих костију костура.
          "Слушај господине", поче учтиво голобради пуб, "нама је јављено да је неко скочио кроз прозор. Шта знаш ти о горепоменутом случају?"
          "Немам појма, човече. Ако је неко скочио кроз прозор са трећег спрата више није горепоменути. Овде нико није скочио."
          "Како није? Нама је јављено. Да ниси ти скакао?"
          "Јесам", поћутах, нека се носе, помислих "на жену". Да ми не преседне зезање!
          "Јеси го скакао?"
          Не стигох да одговорим.
          Пуб се пропе на прсте и погледа преко. "Госпођо јеси ли ти била у близини горепоменутог случаја. Видим да си крвава."
          Овај је све надјебао.
          Флавиа је стајала гола, раскречена, док јој крв тражила путању низ ноге.
          "Јеботе", одвали као да свакодневно има овакве посете, "ал сам се нализала. Видим три џандара."
          "Госпођо, без спрдње. Нисмо ми никакви џандари."
          "Шта сте да сте", мало се прибра, "да се лепо носите у три пизде лепе материне, прекинули сте ме кад кад ми је било најлепше у животу."
          "Госпођо", није се пуб дао, "нама је јављено да је човек скочио кроз прозор са трећег спрата. Ви отпадате јер је командир јасно рекао да је скочио човек. Јесте ли нешто видели, је ли овај господин скакао?"
          "Јесте" сложи се Флавиа, "и ја сам видела: скочио је са трећег спрата, онда лепо устао и дошао да ме кара. Ово што ми цури низ ноге," застаде као да промишља хоће ли јој се зезање обити о главу, "видиш ово" раскречи се вукући кажипрстом дуж меандра, "то је његова крв, а он је пао", ухвати пуба за руку и повуче према купатилу, "да вам покажем, тачно преко пута, на бетон, и мозак су му, док сте ви стигли, мачке полизале."
          Ова женска баш има муда, помислих. Ја се не бих толико тртио пред њима. Ко зна каква им је нарав и да ли знају за шалу.
          Флавиа је ишла напред једнако држећи пуба за рукав, двојица их је пратила у стопу. Ускочио сам у панталоне, навукао мајицу, изашао из стана на прстима, као пувањак. Кад осетих чист зрак -  потпраших пете!

Приче

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања