Став

Адвентисти

РИПАДНИЦИ адвентистичке вере су, као и читава Црква, проповедници другог Христовог доласка на земљу. Реч адвентист потиче из латинског и у основи значи долазак. Посебност адвентиста је у томе да се сматрају верницима који очекују скори Христов долазак. Оснивач адвентистичке секте, Вилијам Милер, родио се 1781. у Питсфилду (Масачусетс). Био је фармер маленог образовања. У младости је одбацивао Библију, мада је, званично, припадао баптистима.

Око тридесете се заинтересовао за други Христов долазак (Јелена Г. Вајт, Велика борба између Христа и Сотоне, Београд, 1962).

Тумачећи књигу пророка Данила и Апокалипсу, дошао је 1818. до уверења да је Христов долазак веома близу. По Милеровом прорачуну једва да је остало 25 година до Христовог повратка. Десет година није се усуђивао да о томе говори да би 1833. објавио књигу Докази из Библије и историје за поновни долазак Христа око 1843. године. По Милеровом рачуну долазак је требало очекивати између 21. марта 1843. и истог датума 1844.

Неколико седмица пред најављени долазак знатан број људи, посебно припадника адвентистичке секте, прекинуо је све земаљске послове. Адвентистичка пророчица Јелена Г. Вајт описује еуфорично стање првих адвентиста у очекивању Христа.

Искрени верни, пише пророчица, брижљиво су испитивали сваку мисао и сваку жељу свог срца, као да се налазе на самртној постељи и да кроз неколико часова за све на земљи морају склопити очи.  Други писци бележе да су адвентисти били обучени у беле хаљине и да су групно, на пољу, очекивали долазак Христов певајући духовне песме.

Многи су се разочарали пошто Исус није дошао. Милер такође.

У једом очајничком писму признао је заблуду и вратио се за цртаћу таблу, удубио се у нове прорачуне. Грешку је открио Милеров пријатељ Сноу тврдећи да је долазак предвиђен не 21. марта већ октобра 1844.

Милер се, упркос новим следбеницима, у почетку држао резервисано али се 6. октобра придружио верницима у очекивању доласка. Трговци су рекламирали Бело одело за вазнесење по приступачној цени и последњој моди  (Paul Scheurlen, Die Sekten der gegenwart, Stuttgart, 1930).

Јошуа Хајмс, Милеров пријатељ из Бостона, који је још 1840. покренуо адвентистичке новине Знаци времена (на Сајму књига, у Београду, под истим именом адвентисти увек имају свој штанд, имају и дописну двостепену библијску школу) писао је: Напустио сам скуп и плакао као дете. Време је прошло, а очекивани Господ није дошао.

Баптистичка верска заједница, у којој је Милер био проповедник, у јануару 1845. искључила га је из цркве. Милер је био принуђен да оснује своју Цркву.

Адвентисти су финансијски веома моћна верска заједница. Уведен је 1858, десетак. Сваки припадник секте дужан је да даје десетак од свега (И сваки десетак земаљски од усева земаљских и од воћа Господњи је, светиња је Господу 3. Мој. 27, 30). Поред тога адвентистичка верска заједница је веома добро организована и дисциплинована.

Недвосмислено се зна шта, ко, кад и како може чинити. Чим се у неком месту придобије неколико људи оснива се општина. Њоме управљају проповедници са помоћницима. Више општина чини окружни савез, а савези мисионарско поље. Потоња чине унију која може да обухвата и више земаља. Унија, сваке године, има делегате на унионистичкој конференцији која је највиша власт за адвентисте целог света (Јеромонах Дионисије, Адвентизам у светлости Православља).

Адвентистичке мисије су веома живе. Адвентисти имају у свету бројне школе, од основних до универзитета. Имају своје радио и телевизијске станице, фабрике, болнице, хуманитарне институције (у грађанском рату у Југославији истакла се АДРА, док је Caritas католичка хуманитарна организација.)

Код нас је регистровано више адвентистичких заједница: Хришћанска адвентистичка црква (постоји у Смедереву, у Шантићевој улици), Унија реформног покрета адвентиста седмог дана, Реформни покрет адвентиста седмог дана, Црква божија седмог дана и црква Божја (која не признаје Јелену Г. Вајт за пророчицу).

Адвентистичко учење можемо поделити на заједничка свим протестантима, заједничка сектама и она која су искључиво адвентистичка. У прву групу спада учење да је извор вере Свето писмо без Светог предања. Свето писмо само себе тумачи. Нема светих тајни, ни икона, ни поштовање реликвија и крста. Нема монаштва, ни завета, ни аскезе.

У другу групу учења спада тврдња да не постоји загробни живот. Загробни живот је сатанина измишљотина. Христ ће ускоро доћи. Прво ће васкрснути праведници, потом грешници.

Најзад, специфична веровања адвентиста, која не срећемо код других јесу: израчунавање скорог Христовог доласка и тврдња да је папа антихрист (што је тврдио и Лутер) и ђаволов шегрт. Празнују суботу. Недељу је, тврде, као празник увео папа. Не једу свињско месо (то је подела јела на чиста и нечиста по Старом завету и у томе се слажу са Јеврејима). Не пију и не пуше. За причест користе ширу. Тврде за себе да су обдарени пророчким моћима (За потоње упоредити: М. Голубић, Историја Цркве, Београд, 1973).

Међу Србе адвентизам стиже почетком 20. столећа. Најпре 1903. у Мокрин, потом у Бољевац. Први адвентистички проповедници у Београду јављају се 1909. На молитвене састанке окупљали су се у породичним кућама.

Став

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања