Став

Баптисти

БРЗО по појави назарена у Србији, стижу и следбеници баптиста. И баптистичко учење (које неки аутори сматрају историјским наследником анабаптизма) најпре се проширило међу Србима у Аустро–Угарској да би се потом развејало по осталим српским крајевима. Порекло и ширење баптизма (на фотосу je прва баптистичка црква у Отави) не може се везати за једну личност као код назарена, лутерана или калвиниста. Чак и баптистички историчари не могу да се сложе око корена баптизма и везе са анабаптизмом. У току реформације појавиле су се фракције. Једне ближе римокатолицима, друге, пак, веома радикалне, готово милитантне. На крајњем левом крилу били су анабаптисти. Тражили су не само теолошке и догматске реформе него и социјалне па и политичке. Дигли су и устанак да би остварили циљеве. На теолошком пољу анабаптисти ће заостати за адвентистима седмог дана (та секта је код нас позната као суботарска) а ове ће престићи Јеховини сведоци.

 

Бивши лутерански пастор, Тома Минцер, повео је секту крајње лево оријентисану. Секта је одбацила крштење деце па се наново крштаваху.

Због тога су их савременици прозвали анабаптистима или покрштењацима док су се припадници секте сматрали баптистима или крштењацима. 

Убрзо букну сељачки устанак коме се својски примакоше анабаптисти (извор: Јевсеније Поповић, Опћа црквена историја, Сремски Карловци, 1912).

У Минстеру на Рајни анабаптисти беху изузетно моћни посебно после проповеди Мелихора Хофмана који је предсказивао скори Христов долазак и оснивање хиљадугодишњег царства. Хофман је за место Христовог доласка означио Стразбур.

У Минстеру на Рајни анабаптисти беху изузетно моћни посебно после проповеди Мелихора Хофмана који је предсказивао скори Христов долазак и оснивање хиљадугодишњег царства. Хофман је за место Христовог доласка означио Стразбур.

Ученик Хофманов, Јан Метис, пекар из Харлема (Холандија) прогласио се за пророка  Еноха. Долазак Христов је преместио из Стразбура у Минстер. Бивши римокатолички свештеник Ротман прикључио му се ватреним проповедима, потом им приђе кројачки калфа Јохан Бокелсон, познатији као Јан Лајдески, краљ новог Божијег царства. Бокелсон је увео комунизам и многоженство. Имао је 17 жена, а Ротман, скромнији, четири.

Чувши за вест о оснивању хиљадугодишњег царства анабатисти из Немачке и Холандије нагрнуше у Минстер. Ту демолирају бискупску цркву, избаце мошти светих отаца, поразбијају кипове, демолирају олтар, спале библиотеку. Ко није хтео да им се прикључи би протеран из града, а имовина конфискована.

Током 1535. бискуп успе да се, уз помоћ околних кнезова, врати у Минстер. Вође буду погубљене, секташи разјурени (према скрипти Фрања Клема, Хисторија баптиста, Ријека, 1962). Тиме анабатисти створе врло ружну слику о својој секти па су их гониле и римокатоличке и протестантске државе. Зато се римокатолички свештеник Симонс Мено, у Холандији, прихвати реорганизације анабаптиста да би их преобратио у мирне и побожне грађане, баптисте. Нову секту знамо још и под именом менонити.

Рачуна се да их у свету има више од 30 милиона.

У Београд баптистичко учење стиже 1892. Прво баптистичко крштење примила је Јулка Симоновић. Баптисти данас имају у Новом Саду теолошку школу. Савез баптистичких цркава (за другу Југославију) има центар у Загребу, а независна баптистичка црква у Падеју. У новије време јавила се баптистичка верска заједница у Пећи. Припадници секте претежно су бивши православци.

Проповедник је Симо Ралевић, рођен 1940. у селу Левоша крај Пећи. Како пише у својој књизи Порука с Патмоса (Пећ, 1973) незадовољан животом често је помишљао на самоубиство. Пребегао је 1958. у Италију. Тамо је упознао баптисте. Од њих је добио Библију. Није је читао. Прекретница је настала после сна (одсањаног у затвору због илегалног преласка границе) и упознавања, у војсци, једног баптисте.

Баптисти се држе реформаторског принципа Sola scriprura што ће рећи да је Свето писмо једино мерило за веру и праксу. Не постоји прародитељски грех (због којег су Ева и Адам истерани из раја). Цркву (баптистичку) чине добровољно удружени, наново крштени. Не признају крштење деце. Грешници не могу бити чланови Цркве (у православљу могу). Одбацују молитве. Нема загробног живота (то је, по баптистима, неоплатонска доктрина, а не баптистичка догма).

Празнују недељу, Божић, Богојављење, Ускрс, Спасовдан и Духове. Идеал им је Црква одвојена од државе.

баптистичка црква у београду

Став

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања