Став

Наручите превару

У сред реалног социјализма у Југославији, према званичним подацима, није било проституције, дроге ни у траговима, Београд је био најбезбеднија престоница света. Понеко кокошарење, једна бомба у биоскопу, некомпатибилни карактери, жена свакичас скокне у комшилук. Прилично монотоно.

ЕШТО касније, за атентаторима сред Београда трчале су домаћице и пензионисани бетмени, пљачкашима се супротстављао педантни пословођа с полуаутоматском метлом. Једини видовњак, колико се сећам, био је Герхард Кроисет у Утрехту (Холандија). Бедна Холандија је сада, бар што се видовњака сматра, у запећку. Ми смо ти један тако видовит народ, да је, чујем, ћорава Ванга пукла од муке к'о звечка. Без бриге: толико се њено видовито семе примило и намножило да свака српска кућа има бар једног видовњака. Тарабића је у овој саксији земље да се читава више пута може опасати. И да претекне.

Наједном је букнуло и чуда су почела обилато да се дешавају. Повремено помислим да смо народ наопак и да свако чезне с преваром пајташ да је - да превари или преварен буде, па шта кошта. Посланици су, пак, особита сорта. Толико магле и будалаштина сатреће народ који их је извикао за скупштину. Ко их лично зна, тврди да нису досегли зенит и зна да нису преваранти од сорте која се гради блесава.

Утихнуо је крик Бранка Лазића, некадашњег посланика из П. М. (Петровац на Млави) да је на репертоару прича с тужним крајем, али се крај не назире. Жестоко су се по медијима спрдали цитирајући ту реченицу док и моронима није постало јасно да је човек визионар и проклето у праву.

У међувремену дрога је заузела школе, проститутке паркове, аутопут (више због јединства него братства, мада ништа није искључено) и, обавезно, подмостовље.

Колико ономад читам да је надметање и лобирање за награду Меша Селимовић пуј пике. Жеља писаца да буду награђени (примећени, издвојени, помажени) надмашила је најлуђе снове. Дошло је дотле да се чланови жирија жале на свакојаки притисак: од очног до џепног. Награђени величају жири, заобиђени се разбољевају и не бирају речи. Све је допуштено. Catch as catch can. Чак је и децентном ЈовануЋирилову дојадило па шиље посланице тешећи уцвељене и увређене. Спасава човек што се спасти даде.

И деца се у основној дуре када добију мању оцену од жељене па доуче пропуштено. Једноставно, зар не, поручује један стручњак за софтвер. За причу је погодан и заборављени изборни слоган: поштено. Али ко ће још (сем оних несрећница, знате већ) данас о поштењу?!

Све се нешто мислим да је подстрек предузимљивим чаробњацима (а у последње време их је, ако се лажно не представљају, много са звањем доктора наука) дао средином прошлог века домишљати читалац ревије Свет учествујући у наградној игри за лиценцираног југолажова. Листам, приповеда кандидат за лажова, прошли број Света и имам шта да видим – изникао чуперак на месту где је обично реклама еликсира за раст косе. Човек је добио награду, а шарлатани идеју зграбили у лету.  Замислите тај јад: људи се труде да понесу титулу, пре срамну етикету да су лажови. Колико њих чезне да се искобеља из аномности, да ухвати својих пет минута, макар лажовских.

После је ишло као по леду. Прво је једна домаћа ревија почела да објављује фотографију иностраног екстрасенса: помазите је и – све су невоље сатеране у земљицу црну. Потом су кренуле таблете за скидање и набацивање килаже. Пет (десет, колико хоћете) килограма доле или горе зависно с које стране ставите таблету! Изгледа шашаво, а и не делује!

Касније је, ако нисам побркао хронос, стигла Теслина пурпурна плоча (продаја у свим бољим апотекама!) магнети против свакојаких зала и мелеми против свега видљивог и невидљивог као епидемија се раширили по тротоарима српских градова. Испрепадани Амери су за наша наседања и подвале, што би рекао Милан Панић, буранија.

Наједном- ваљда чајеви, мелеми, траве, капсуле за дизање и спуштање (килаже) нису били довољно чинковити - стигао је кинески сапун за мршављење! Продавац ушпара чак и на трошку за рекламу: сумњичави купац ошацује грађу првог Кинеза до себе и вата се за буђелар. Пасује к'о дупе на ношу. Где год се окренеш – само се о сапуну за мршављење лапрда.

Конзерву да отвориш, искочио би кинески сапун. Док си рекао њи хао ето ти кинеских папуча за мршављење. Уз сапун и папуче фали пешкир. Ваљда ће отуд стићи и магнетни прстени. У Чајни су in. Ко прстен натакне на палац изгубиће на образу, магнет набијен на средњака скида килажу са стомака. Не крију се, нано, осећаји. Ко да одоли кад не боли. Али и ту је непремостива квака: да би сапун деловао треба се прати, а ту нам је некако танко.

Патриоте које не маре кинески сапун, папуче и најављени пешкир јер су им златне кајле драже од магнетног прстења могу да се лече у сувој бањи коју је Најдан С. Ракић, пензионисани општински референт из Белу Паланку виском открио у Малој Крсни (а, богме, и по читавој земљи, особито око Ниша). У Крсни га очајници промовисали у доктора, безмало у Месију.

Потписник је виђао смедеревске здравствене раднике како се, без упута, по методи чичка Најдана, са штоперицом у рукама, истрајно чваре на августовском сунцу у сувој бањи.

Видовита Зорка – показало се на суду – узимала је лепе паре за лечење медицином из кућне апотеке: црвеном крпом. Зна жена да се Срби вазда примају на црвено. Помогло је многима, помоћи ће и вама.

ПоСрбији је, концем деведесетих, харао бивши молер. Склопио мердевине, бацио у ћоше четке и капу од старих новина (начитан чова!) па почео да лечи биоенергијом – телефонирајући. Био-молер је сваке суботе гостовао по пет сати у ноћном програму удружених радиостаница Србије. Током једне емисије нахвата довољно ћурана (без њих нема подварка) да читаве године живи к'о маче у цегеру (уколико пацијент не одапне сред третмана фолирања). Пошто зна да је све пропадљиво наредне суботе био-молер је у вашем граду и на врату.

Онда су кренуле магичне крпе, чаробне четке и метле (потоње вероватно од кандидатуреза прву фацу Југе, Николе Шећероског ) а потписнику су најдраже (грешите: не мислимна већ под жутом бојом заборава половне гаће Јелене Карлеуше) Џирло зајебанције и Џирло девојке. Неко време је замукао па мишљах да се домишљану затро траг у непостојећем рату и би ми га жао, али, ево, посрећило ми се да још уживам: вратио се на локалне телевизије као "господин мистер Џирло". Што би рекао какаду смарајућег лиценцног тв квиза док безразложно кљуца руку такмичарима Свака час' и клањам се.

Желите контакт с Апсолутним ма шта то било? За тричавих 50 евра (многима више од плате) добијате талисман над талисманима, а може и сеанса за џабака (па не баш, треба урачунати трошак за новину у којој је оглас): Ставите длан једне руке преко слике Апсолута уоквиреног жутом бојом и држите је наредних 15 секунди. Обратите пажњу шта сте осетили тада и касније. Још има наде ако се осећате као идиот. У противном купите Чуваркућу, производ енергетске медицине др sci. Љубише Стојановића јер штити кућу или стан, све укућане од свих штетних зрачења, постепено исцељује болести, успоставља добре односе међу члановима породице... Коме треба више?!

Ако ни то не помогне остаје вам да пасете траву у тв емисији Хоћу-нећу или да одмах позовете Канцеларију Директора Награде.

Став

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања