Став

Ко пише читанке

РИМЕР читанке Водено огледало за трећи разред Oсновне школе, издавач Едука из Београда, показује део чемера и неодговорности људи који се таквог посла лате и безбрижности Министарства просвете и спорта Републике Србије. Од петоро аутора Воденог огледала двоје се презива Цветковић. Три преводиоца такође су из фамилије Цветковић. Уредник је Бошко Влаховић, издавач Небојша Влаховић.

Наравно, Министарство просвете и спорта Републике Србије дужно је да одвага сваки уџбеник пре него што га одобри. Тако неће уџбенике, букваре, читанке писати аналфабете,  недоучени матерњем језику и свему попут тих што су сачинили читанку Водено огледало и Жубор речи и то амбициозно назвали поуке о језику.

Несрећни Срби вазда су водили отаџбинске ратове, али аутори поменутог огледала е још не знају да им је Србија отаџбина, а не домовина. Један одличан песник у тој читанци у име песничке слободе тврди Домовина се брани лепотом. Може и лепотом. Обавезно животом.

Тај део, о животу, избачен је и из војничке заклетве јер је неко, најзад, увидео оксиморон: бориш се животом за слободу.

У објашњењу састављача читанке стоји да се у јуначкој епској поезији (вероватно има и кукавичке епске поезије) да не разлажем да нема епа о кукавицама које опевају велики јунаци. Сами себе опевају? Није лоше, за разлику од малих јунака којима то није допуштено. Кад писци читанки не знају матерњи језик и значење речи тада им је све мало па наглашавају, гомилају речи (рецимо: велики јунаци).

Није утврђено да ли аутори читанки знају ко су домољуби, домобрани, ко је за дом спреман. У Србији, пак, генерација која изумире не говори о патриотизму већ о отаџбинским врлинама што је, вероватно, писцима читанк исто што и домољубље. Укратко, аутори, на трошном темељу, коме треба језик да буде незаобилазан, граде чардак ни на небу ни на земљи. Наравно, деца немају појма шта је чардак, али ту су аутори: чардак је лепа кућа, дворац. Следи: дворац је богаташки дом, неколико редова потом - замак је утврђен и украшен дворац.

Чардак је, пошто аутори читанке не знају, стражарска кула, спремиште, кош за кукуруз, дрвена или зидана зграда на стубовима, попут сојенице. У 17. веку чардаци су се све чешће зидали да би се утврдила граница. Углавном су чардак пројектовали војни инжењери који мисле о практичној страни објекта и безбедности људи, не о лепоти.

Индијанци нису, тврде аутори, староседеоци Америке већ стари народи пре доласка Европљана. Ево бисера: реч исткана значи што и изаткана а ткаје се текстилни материјал па следи интерпункција као у Нушићевом љубавном писму (материјал, ћилим, у домаћинству, некада, крпаре...) Покров је оно чиме је нешто покривено а не чиме се покрива, док је поносан који сматра себе вишим и бољим од других. Пунђа је увијена, лепо сложена у чвор коса на глави. Ето, увијена, па сложена у чвор, и на крају коса на глави. где, иначе, људи још имају коси осим на глави?!

Сиромашан је речник, а лингивистичка значења померена аутора поука о језику и читанки. За ауторе поменуте две књиге бич је направа од упреденог канапа или кожне опуте и дршке, служи за терање стоке, девер није младожењин брат него онај ко води младу на венчање. Млада је, наравно, колоквијални израз јер невеста може да буде као старац Фочо од стотину лета, а млада с толико година не може бити ни на Кавказу. Дијалог је, дознајемо из читанке, разговор између два лица. Да ли ће се на том месту дете - кад већ нису аутори - запитати како једно лице разговара с другим, односно образ с образом.

Ту је и песма Шта је образ после које аутори, с правом, питају: о чему говори песма коју си управо прочитао? И савет позови некога телефоном. Може и тако али је правилно - телефонирај.

Рецензенти су по један из Сомбора, Београда, Врања и два из Ниша, па је очекивано да објашњење речи догегати буде - доћи гегајући се. Има и донекле смислених објашњења. Рецимо духовник је свештеник, или у поукама гвардијан, али зна ли дете из Србије, чак и кад похађа веронауку, коју углавном држе курсисти, ко је или шта је гвардијан? Кад је у читанци ђаво измишљено биће са лошим особинама, тада је и Бог измишљен. Чему онда веронаука у школама?

Ибрик је, по ауторима, суд од бакра или глине за ракију или чај. Ибрик, дабоме, никада није био од глине. Питање је ауторима: откуд ибрик и свети Никола на истом месту? Отуд што је песму о светом Николи написао један од Цветковића. Наравно, питање је и по чему је наковањ метална направа а кут крајње скровити део баште.

Изумрле су Маје и Инке, шта спречава Србе, једини небески народ на свету који гази по својој историји, култури, језику да изумре? Ништа.

Белешке о писцима су шаролике и неуке. Само о једном од састављача читанке Водено огледало, поука о језику Жубор речи, Миловану Б. Цветковићу, рођеном у Грејачу код Ниша готово све је забележено: Завршио учитељску школу, педагошку академију и филозофски факултет. Пише песме за децу и одрасле. Бави се сликарством. Недостаје само зашто није научио када се пише велико слово или зашто то не зна Борислав Првуловић, аутор читанке, лектор и коректор који се дичи докторском тирулом.

Хтео сам да се жртвујем и цитирам песму Свети Никола М. Б. Цветковића али не могу: човек је у песму о својој крсној слави (очигледно не зна шта је крсна слава) угурао све што је дохватио - гараву пећ, ибрик с ракијом (!?), гуњ и опанке (откуд онда ибрик), пасуљ и боб (рекох ли да аутори читанке не знају матерњи језик), злу коб (закључујем сад да постоји и срећна коб). Онда се од деце тражи да протумаче вајне стихове Сви насмејани, не мисле на злу коб и Бели се погача с камена моравских воденица. Како ће деца објаснити што је аутору нејасно?!

Следе редови за које не могу да верујем да сам прочитао: У Другом светском рату, када је српска војска кретала лађама према Бизерти и Француској на опоравак и лечење, песма посвећена том догађају... Елем, деца у трећем Основне не уче историју, нису чула за Бизерту и ратове, али још горе је што аутори читанке не знају да је српска војска у Бизерети била у Првом, а не у Другом светском рату.

Како ће градско дете знати да се од младих листова маслачка може правити салата (прави се и од пепељуге, која није јунак бајке како би аутори читанке могли помислити). Узгред, аутори читанке праве жито за славу. Жито се, да откријем, сеје, а не прави, за славу се кува или припрема, правити се може само у читанкама.

Питање о салати уследило је после песме Милована Данојлића о љубави маслачка и облачка. Довољно да аутори траже од деце да ту Данојлићеву песму штампану на четвртој страни безразложно упореде с Миљковићевом (почетничком, недоследне риме) о цвету, објављену на самом крају читанке. Постоји ли у том хаосу икакав ред, план, поступност?

Откуд Миљковић у читанци као дечји песник успешан таман колико и аутор М. Б. Цветковић мада ни Влада Стојиљковић није репрезент за озбиљну читанку с текстићем Како се пишу песме: десном руком, може левом, на папиру, може на креченом зиду, кад срце боли (?), може и кад не боли, на празан стомак, а може и после јела. Могло је, дабоме, и без Владе Стојиљковића. Поготову што потом домишљати аутори питају: има ли сличности у настанку песме, музичке композиције, слике, филма?

Наједном: порука мудрих састављача читанке - покушај да будеш писац. Како, побогу, да деца буду нешто чему не разумеју значење. Кад одрасту и можда буду бесрамни, на све спремни, тада ће радити што им је воља, али свакако треба да буду успешнији од недоучених писци читанки.

Став

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања