Став

Секте, култови, доктрине

ЕРНИ, бар у Србији, углавном не праве разлику између секти и култова зато што се мало зна не само о сектама него о вери уопште. Повремено (обично по каквом мистеризоном убисту или самоубиству)  јавност се усталаса, штампа почне причу о сектама и после недељу две све утихне. 

Уобичајено је да се мешају мале верске заједнице (секте) са новим религијским покретима.

Пре свега треба знати да су секте веома старе, многе и по неколико векова док се религијски покрети јављају од раних педесетих.

Исходиште им је, по правилу у Америци. Рачуна се да их у САД има неколико десетина хиљада, док је до нас допрело тек неколико десетка.

Неки теоретичари у значајније религијске покрете убрајају Трансценденталну медитацију, Мисију божанске светлости, Мунову Унификациону цркву, Ordo templi orijentis, Међународно друштво за Кришнину свест (у Београду постоји тзв. Центар за изучавање веда), Сијентолошку цркву... међу којима није ретко слављење сатанизма.

Мале верске заједнице често добијају негативни предзнак управо због не познавања суштине па се сврставају у исти ред с тоталитарним и деструктивним покретима који се претежно баве тзв. контролом свести.

Посебан проблем је што се многе верске заједнице заклањају иза разних организација типа "група грађана". Тако је Женска федерација за светски мир – испостава Мунове Унификационе цркве, а о разним течајевима сапоспознаје, трансценденталне медитације, релаксације  да не губимо време. Већина покрета и секти има изврсну медијску подршку управо због незнања уредника о чему се, заправо, ради.

Мале верске заједнице су задивљујуће и застрашујуће организоване и дисциплиноване. Будући да се боре за припаднике ништа не препуштају случају и нису опуштене попут православних парохијских свештеника, чији немар иде до запуштености.

Људи сектама прилазе из незнања, из религиозности али и због социјалне сигурности које многе пружају.

Неуропсихијатар др Вукадин Цветковић сматра да је већина припадника разних секти и покрета заправо врбована и хипнозом и музичким сугестивним порукама. Цветковић тврди да већину програма за врбовање следбеника програмирају врхунски психолози, неуропсихијатри и теолози.

Такве методе врбовања, индоктринације, посебно кроз музику, друштвене вечери, одлазак на екскурзије и излете, познавала је и здушно користила Комунистичка партија Југославије у време краљевине, а и после забране краљу да се врати у отаџбину. Да би се млади привукли у СКОЈ организовани су кампови на планинама у којима су држана предавања о слободној љубави, предавања с практичном обуком! Посебни тимови, које су сачињавали високи политички руководиоци, у Југославији обрађивали су певаче забавне музике , текстописце и композиторе да раде на текстовима којима је индоктринирана омладина. Ко није пристајао на сарадњу нестајао би са естраде или одлазио на робију да размишља.

Став

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања