Став

Кратка историја упада у црвено

ОЈЕДИНЦИ сада надиру скитски и незадрживо. Моторизовано. С неба. Долазе са стране која је најбезбеднија јер их отуд не очекују, али зато пружа највиша задовољства, чар авантуре и, обавезну, медијску пратњу. Није, наравно, реч о сребрним птицама, високо софистицираним које су се, последњих година, често, невољно, купале у Јадрану. Испитивале дубину, шта ли.

Цесне,  мале, лаке летилице, често (колико пара, толико опреме) навигацијски оскудно опремљене, изазов су којем је тешко одолети.

Посебно ако човек уме да пилотира што подразумева много више од пуког полетања, праћења радио-фара и слетања и спреман је на ризик. Обавезна је беби фаца. Као, ето, нисам знао да је то какано.

Цесне чине чуда, слећу где ни птици није доступно. Обично их имају они којима није неопходна. Са тим авиончићима је, изгледа, као с новцем: највише га имају они који су га већ толико нагомилали да им је мука. Понестају им идеје. Шта би сиротиња урадила с ловом не могу вам опричати. Сигурно не би кренула у Турску и Нови Пазар, али никад се не зна. Да би га царски проћердали нема сумње. На општу вајду и весеље. Посебно музике. А тек да сиротињи шака допадне цесна, макар и половна?! Шта би дао да си на мом месту, да видиш како се генерал Сента чешка иза уха. Цесна с десна, на радном задатку.

Кад бих имао цесну погледао бих Дедиње изнутра, из ваздуха. Ужичка ми је на срцу. С леве стране. Немам далеко било, фикс идеје попут Николе Каваје да се стрмекнем на ЦеКа, да уловим непобедивог. Таман посла. Уосталом, то се урушило, тако рећи само од себе. Само бих приуштио једно ваздушно купање. Лупинг. Двоструку осмицу. Прилаз угашеним мотором. Махање крилима. Не бих да некоме преседне ручак. Мора да је божанствен поглед на комплекс Карађорђевића. А тек на комплекс скоројевића. О партизанским комплексима ни да помислим. Далеко им лепа кућа. Ех, кад бих имао цесну.

Цесна, рекох, може свуда да стигне. Као пешадинац. Увуче се, провуче и, понекад, извуче. У најчувенијем парчету неба наједном се нашла цесна. Служба која патролира око Беле куће одмах је приметила птичицу. Па то јој је посао, човече! Председник, хвала Богу, није био код куће. Имао је неке мајсторе, па се човек мало склонио.

Није приви пут да усамљени небески јахачи пенетрирају кроз обезбеђење Беле куће. Ономад један војник је украо хеликоптер са оближњег војног аеродрома и срушио на травњак Беле куће. Упропастио зеленило. Новопечени летач је изведен пред суд, кажњен глобом и шутом у одређену, меку, секцију. Можда је тако хтео да се ослободи опасача.

Исте, 1974, на Божић, док се пушила ћурка, догодио се један од најнеобичнијих инцидената. Човек одевен у арапске дреје, опасан нечим што је личило на Нобела у шипкама, пролетео је колима кроз предњу капију Беле куће.

матијас руст (19) на суђењу

Млади пилот Матијас Руст полетео је 1987. из Хелсинкија у изнајмљеној цесни, успео да прелети осам хиљада километара строго чуваног совјетског ваздушног простора и слети на Црвени трг. Верујем да се совјетски војни врх унередио. Уосталом, одмах по изјави Матијаса Руста да је дошао да разговара о миру са Горбачовом, врх је ченчиран. Склон сам, после свега, да поверујем како је прича о строго контролисаном простору пука прича. Јефтиније је причати него урадити.

Али и над Рустом има Руста. Најчуднији упад у забрањени и обезбеђени простор догодио се у комплексу Бакингемске палате у Лондону. У фебруару 1994. механизованим падобраном слетео је Џим Милер знан као Џим Ветар, свукао се до коже и показао да је од струка надоле озеленео. Фарбом. Човек је од оваквих ексцеса правио каријеру. Слетео је Ветар 1993. у Лас Вегас, на отворени ринг, усред меча. Јесте ово изнад нас небо, али, Бог те, погледај боље, има ту још нечег.

Једном се британска краљица пробудила, наравно у својој соби, и протрљала, чедно, краљевске очи: крај ње непознат човек. Показало се да је чова урадио најобичнију ствар која се даде замислити: прескочио ограду, кроз парк се привукао палати и ушуњао, тражећи коначиште, баш у краљичину постељу.

матијас руст на суђењу у москви 4. септембра 1987

Немачки таблоид Билд забављао је читаоце објављивањем фотографија принца од Велса овлаш, нехајно огрнутог белим баде мантилом. Билд тврди да су фотографије комплимент принцу јер изгледа као Аполон. Слаба утеха. Принцу комплименти пријају али не и снимци. Поготову они, каснији, на којима је леди са коњичким официром, који, узгред бележим, није џентлмен. А одржавање краљевских палата, укључујући и обезбеђење, британске порезнике кошта баснословних 20 милиона фунти годишње. Лабуристички посланик Ален Вилијемс, критичар трошкова монархије, изјавио је да краљевско домаћинство недомаћински арчи новац пореских обвезника.

Нигде критика не наилази на једнодушно одобравање па је и Вилијамс имао нека искуства. Непријатна, дабоме. Узвратио је конзервативни Мајкл Шезби: "Не пристајем на тврдње да је краљевска породица размажени двор. Чињеница је да краљевско домаћинство, које располаже са двадесет милиона фунти државног новца, подноси рачуне Министарству за културно наслеђе."

Бакингемска палата, која би некад, на сличне оптужбе, хладно, лаконски одговорила no comment сада је жестоко одвратила. Ново време, другови. Уосталом, познато је да краљица важи за штедљиву особу (није, наравно, реч о бившој неговатељици и бившој леди Ди) и да сама гаси светла по Бакингемској палати. Уједно је, о чуда, поручено да ће нацији са задовољством бити предочен сваки рачун који затражи Парламент.

Чему оволика прича? Хоћу само да кажем да је код нас угашено светло и не зна се колико нас кошта руководство, као да никога није брига. Колико кошта одржавање Толстојеве 33, од којих пара један младић мења и лупа аутомобиле, када многи, данас, нису у стању да купе ни бензин да очисте посне флеке. Уосталом, ако није непристојно и индискретно, ваљда би још неко волео да зна колико кошта одржавање депласиране Куће цвећа и ставља ли се свеже цвеће на гроб једног коња, једног пса, једне секретарице у истом комплексу. Онда, молим, колико се издваја за Јокину изолацију која, чујем, неће у Хрватску. И рашта би? Овде јој је све, макар и неугодности уз све то.

Колико кошта послуга, намирнице, струја, грејање, обезбеђење, возач, да ли је њена мајорска пензија једнака другим, такође мајорским? Да би се зимус Јока раскомотила у резиденцији ја ћу морати систематски да цвокоћем и кад прође, ако прође, зима. Ја и којекако, пола нације свакако. Бескорисно је да знам колико је пара и рада уложено за штампање значака с Брозовим потписом јер је све то лањски шкрипац. Неко је, дабоме, омрсио новчаник тим послићем (као и касније звиждаљкама!) али народ, ваљда, заслужује да зна колико га коштају туњави посланици, ма којој партији припадали.

Другим речима, погађа ли врх што и темељ: скупоћа, немаштина, изолација? Ако је строго тајено колико дугујемо свету, зашто је сада тајна колико руководство дугује овом трпељивом народу? Зар је недолично имати чисте рачуне и мирну савест. Даље знате: цесна је под паром!

цесна слеће на спортски аеродром у годоминском пољу

Став

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања