Став

Моцарта је убио Апетит


АКО време одмиче све је мање изгледа да се докрајчи магла са неких делова живота и смрти Јохана Хризостома Волфганга Теофила Моцартa. Да прозборим коју о имену. Моцарт је на крштењу добио име Јохан Хризостом по свецу, цариградском патријарху Јовану Златоустом, на чији је дан рођен. Амадеус, име које је чешће у употреби после Формановог филма, италијански је облик имена Теофилус (нашки: Богољуб). Амадеус се у неким писмима потписивао немачким обликом – Готлиб (Gottlieb), са истим значењем: који љуби Бога.

Није подносио високи клер јер га је знао изблиза и многа зла истрпео али је био веома побожан. Надбискуп Хијеронимус Моцарта је сматрао највећим уображенком на свету. Моцарт је знао да га надбискуп олајава на сва уста где год стигне, али се тешио да то више шкоди надбискупу јер знамо кака је.

Прилично непотребне магле на Моцартов живот и дело усрдно је нанео саветник данског посланства Георг Николас фон Нисен крепосно редигујући и склањајући Моцартова писма. Нисен је приредио Моцартову биографију и у знаном маниру је прекрајао. Имао је несметани приступ Моцартовој оставштини, почев од удовице Констанце којој се подстанар свидео па је ускоро почела необично, али тачно да се потписује као Констанца, супруга државног саветника Фон Нисена, раније удовица Моцарт!

 
моцарт код госпође помпадур  

Када се примакла 250. годишњица од Моцартовог рођења (текст сам написао 2006, збирку Моцартових писама жена објавио сам 2003) маркетинг је подгрејао причу потегнувши неку лобању уверен да је композиторова. Показало се – зар?! – да није. Беч не зна где је сахрањен најзначајнији његов житељ, како ће знати где је лобања? Уосталом, већ 215 година ваља се као усов згода да супруга Констанца због изнемоглости није била на сахрани и да је после мало отишла на гробље, а немарни гробари нису успели да лоцирају гроб. Када се Констанца, одавно преудата, први пут запутила на удаљено гробље Санкт Марксер  да потражи Моцартову хумку речено јој  је да се – молим да обратите пажњу – гробови скитница чувају седам година. У време њеног брижног трагања Моцарт је био пунолетан у смрти!

Докона и свезнадар чаршија одмах је почела да брбља да је завидљиви композитор Антонио Салијери отровао Моцарта. Салијери који  је за Моцарта говорио да је Бог и школовао му децу јер су Констанцу сколиле љубавне и ине бриге, последњи је који би то учинио, али што би се чаршија борила са чињеницама. Mесец није честито начинио круг од Моцартове смрти, а Констанца је пруском краљу почела да крчми мужевљеве рукописе: сваки по сто дуката. Организовала је концерте сећања, у своју корист, интензивно преговарала о продаји партитура уз свесрдну подршку подстанара и саветника Нисена. Са таквом биографијом могла би бити саучесник ако не и извршилац злочина.

Лајпцишки домишљан Фридрих Ролиц вероватно би могао да предвиди све жртве чаршије. Моцарт је био подједнако као у музици генијалан да пречицом створи непријатеље. Погледајмо делимичан списак: могао га је убити обожавалац Фон Нисен нестрпљив да се дочепа Констанце. Могла је то учинити и пожељна Констанца. Могао је – а делимично и јесте – и царски дворски библиотекар барон Готфрид ван Свитен који је истрајао у ставу да Моцарта треба сахранити управо како јесте: сиротињски до бола. 

 
Да наручите књигу кликните овде  

Барон је успео да заметне траг гробу мада није могао самом Моцарту. Убица је могао бити и дворски чанколиз и Моцартов поверилац Франц Хофдемел. Непуну недељу по Моцартовој смрти Хофдемел је бријачем унаказио трудну супругу Магдалену (којој је Моцарт држао часове) а потом себи скратио бриге. Удовица је убрзо родила дечака Јохана Александера Франца. Носио је, ето, имена обојице мушкараца из приче,  а чије је дело одиста– није важно.

На путовању у Беч, 1762. Моцарт се разболео од шарлаха. Алфред Ајнштајн, који је, поред Л. А. Ф. Кехела сачинио регистар Моцартових дела, уверен је да је шарлах (у шестој години!) делимично утицао на композиторову смрт 29 година касније. Истина је једноставна: Моцарта је убио Апетит. То је утврдио доктор Јан В. Хиршман из Медицинског центра за ветеране у Сијетлу (детаљи су у књизи Волфганг Амадеус Моцарт: Писма осамљеника, издање Паидеје, 2003, превео аутор овог текста) и тврдњу утемељио на медицинској литератури, историјским документима, симптомима, Моцартовим писмима и детаљима из биографије.

Став

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања