Став

Бибија, дај нашој деци здравља

Песма чергара

Под шљиву ћушнух колевку:
Чедо моје да успавам.
Киша сипи, окупа га
Лишће пада, покрива га
Коза иде, подоји га
Ветар пири, успава га

РАВОСЛАВНЕ ромске фамилије, поред Ђурђевдана, славе и заштитницу деце, чудотворну тетка Бибију. Бибија или Бибијака (у језику Рома који говоре гурбетским, калдерашким, лејашким и ловарским дијалектом, тетка - по мајчиној линији.

Неки је зову стрина,кад је по очевој рачви родослова – као и баба кажу се исто: биби), пада на тешку петку, трећег петка часног поста, односно четири седмице пре Великог петка и Ускрса. У српско-ромском речнику са граматиком и правописним саветником из 2011.  аутор Бајрам Халити  нема одредницу: Бибија.

Весели сиромаси

Празник се одређује према Ускрсу и пада на дан када је, по апокрифним списима, Адам учинио прво сагрешење узбравши плод са дрвета сазнања добра и зла.  Роми се, и поред тешког живота или њему упркос, непрестано веселе. Свадбе и рођења посебне су прилике али је колективно слављење Бибије, заштитнице малих Рома, особит празник због којег њихови сународници на раду у иностранству прилагођавају време одмора да би организовано дошли у завичај на славу.

радост славља... ... и туга, с осмехом

За Бибијаку, из Аустрије и остатка света, сваке године дође колона путничких аутомобила у поморавска села Лозовик и Сараорци. Претежно млађи Роми, с девизним приходом,  значајним новчаним износима помогну припремање заједничке славе која, поред светских путника,  окупља све Роме из места.

Старији Роми се веселе жељи потомака да се врате коренима и традицији, да оживе заједничку славу. Слави се у више кућа и на отвореном у селу,  али и под пространим шатором за најмање 200 људи, са музиком и певачима, али, надају се домаћини, догодине ће и фудбалско игралиште бити мало. Наиме, Роми планирају да се сложе па да сви из села славе испод једног родног дрвета.

Родно дрво је за Роме врхунац благостања и божје промисли.

У Поморављу чувени Драган Пауновић Кота  који је кулинарску вештину савладао у четвртој класи Интендантске средње војне школе  за славу у Сараорцима дааје домаћину у најам бараку (превоз бараке, монтажа, демонтажа, казани, конобари, кување, сервирање: 500 евра).  Тарифу одређује према личној животној максими Боље је да капље него да цури. Година је дуга, биће и да претекне. Само за занимацију зуба  док се гости не скупе, Кота је спремио око сто килограма пржених папалина.

У Лозовику се Бибија такође слави код неких домаћина, одвојено од скупног славља, јер појединачни слављеници верују да су бољи и моћнији организатори од других.

Ром Драгиша Антић, који за себе тврди да је завршио гимназију (заправо сеоску основну четворогодишњу школу) једноставно каже Циганска посла. Другим речима, Роми се ретко сложе да сви заједнички прославе дан своје светитељке али, увек верују да ће догодине бити боље.

драган коцић части музику домаћин славе драган антић

Без обзира што неки сматрају да је једино исправно рећи Ром,  а да је погрдан назив Циганин,  многи себе једино виде као Цигане док израз Ром сматрају бесмисленом новотаријом. Сви, без обзира за који су се назив определили своја насеља зову Циган-мала.  Доктор Рајко Ђурић, пишући о својим сународницима, књигу је назвао Цигани света. Чувени мађарски примаши по свету наступају само као Цигани. Наравно, има оних који више воле да их сматрају Ромима, али када питате коју музику свирају, одговор је један: циганску.

У Сараорцима су пре неку годину, први пут слављење Бибијаке организовали 30-годишњаци на раду у Бечу, Дејан Антић, потом Драган Ђорђевић (генерални секретар Демократске ромске странке Србије основане у јануару 2004.)  и Аца Николић. Они себе наизменично зову и Цигани и Роми. Драгиша наглашава да Бибију славимо само ми,  православни Цигани. Пошто пада у време православног Ускршњег поста Роми припремају посна јела. Међутим, неке ромске породице славе Бибију на Велики петак, када приправљају јела само на води.

У Бечу је – обратите пажњу на место - одржана циганска скупштина на којој су се моравски Роми договорили да се убудуће слави само једна Бибијака, али не на Велики петак.

гости на слави, деца су у првом плану

Момчило Антић из Лозовика ( Антић је уз Јовановић, Недељковић, Николић и Лазаревић често презиме међу православним Ромима)  чији је брат од ујака овогодишњи колачар, једноставно објашњава: Бибија се слави за здравље циганске деце. Момчило се пензионисао као радник на бензинској пумпи. Тврди да је дуго био једини школован Циганин у Maли. Сама мала је далеко од устаљених представа о сиротињским стаништима са кућама од лима и картона. Циган-мала у Лозовику је урбано, безмало архитектонски угледно насеље. На примедбу да су њихови смедеревски сународници углавном пука сиротиња Драган Коцић из Лозовика, без сентимента каже: За њих смо ми Америка.

Бибија је, верују Роми, не само светитељка већ и чудотворка која брине о здрављу Циганчића. По предању светитељка је пореклом из Индије или из Египта. Имала је деветоро деце. Број деце је такође била препорука за Ромску заштитницу. У епидемији куге,  каже предање, Бибија је својом чудесном светитељском моћи многе Циганчиће спасла.

На дан славе Роми се од раног јутра окупљају испод родног дрвета, претежно ораха или крушке, да заједнички славе дечју исцелитељку. Значење родног дрвета за Роме је оно што је за православне Србе запис. Разлика је незнатна: запис код Рома је родно дрво, код Срба је претежно храст, због дуговечности.

На Бибијаку родно дрво се свечано украси балонима и разнобојним тракама. На дрво се закачи урамљена икона светитељке, у подножју славари пале свеће. Сваки домаћин доноси славски колач, свећу и посна јела: рибу, обавезно пасуљ, чорбу, сарму и мноштво разних салата и посластица. Колачи су углавном из посластичарнице.

За децу се донесу сокови, за одрасле пиво, врућа ракија и виски. Музика се подразумева, певачица такође. Мушка глава сече породични славски колач, док колачар део колача са славом предаје новом домаћину, а осталим славарима даје по комад. Домаћица, пошто је госте и славаре послужила куваном ракијом, сваком славару из лонца сипа по кашику пасуља. Пасуљ је незаобилазан, помиње се и у молитвама Бибији и готово да код Рома има култ раван питагорејском.

Под родним дрветом избор новог колачара

Под дрветом се одреди колачар наредне славе и предаје колач. Онај домаћин који је те године имао принову, невесту или новорођенче, наредне године бива, преко реда, колачар. Тиме Роми показују колико им значи породица и родност. Најпре се код родног дрвета постави онолико столова колико је славара. Пошто се донесу јела, домаћин славе окади све изнето, потом се запале свеће подно родног дрвета. Затим домаћица служи кувану ракију, а сваки славар нутка госте посним јелом, поштујући и православне обичаје. Касније, сваки домаћин, за породицу и госте приреди посан ручак код куће.

Пошто припале свеће Роми се окупе око родног дрвета и у хору извикују једноставне молитве светитељки. Прва радосна молитва којом се ништа не тражи је: An Bibijaku sastipe (У теткино здравље). Овом молитвом Роми се заправо веселе што се оженио Павле, који је, по предању, светитељкин супружник. Најчешћа молитва у преводу је: Дај нам Бибија здравља, дај нам пасуља а такође је честа и:  Дај Бибија  мало од твога здравља и нашој деци.

На икони се исцелитељка представља као типична Ромкиња окружена децом и другим Ромкињама у карактеристичној ношњи са огромним наушницама.  У другој верзији светитељка раширених руку стоји испод крошње крушке док јој прилази мноштво деце. Перјар Југослав Антић, који ће догодине бити колачар, необично бираним књижевним језиком, објашњава да ће, преко одбора Демократске ромске странке Србије, настојати да се Бибија унесе у наше, српске православне црквене календаре и да владика благослови жељу нас Цигана.

- Бибију сматрају врачаром, мада мислим да је то вулгаризовање наше светитељке. Реч је о стереотипу по коме је Ромкиња обавезно врачара, гатара, а није ретка матрица по коме су Циганке неизоставно варалице. Верујем да је Бибија била траварка, што ипак није исто што и врачара.

млади ром у цркви поред славских колача и икона чудотворке бибије

Бибију славе ромске породице у поморавским селима Лозовик и Сараорци док на 30 километара даље, у Смедереву, које је у другој половини 19. века, било престоница циганског краља Николе Михаила Малог већи део од око 4.000 Цигана муслиманске вере и - не зна за Бибију.

Никола Михаило Мали (или Кис Миаило)  рођен је 1810. у Банату. Борио се на страни Мађара против Аустрије 1848.  Извесно време био је шпијун мађарске револуционарне војске.

Мађарска влада је признала избор када су Николу Михаила Малог банатски Цигани извикали за краља. Када се крајем 1860. погоршало стање за Цигане у Мађарској, Никола Михаило Мали преселио се у Смедерево.  Из Смедерева је делио правду саплеменицима уживајући све почасти врховног владара. У Смедереву се кратко задржао јер се на досељавање Цигана из Баната гледало попреко, чак је било и забрањивано. Не могавши да се скраси у Банати Кис Михаило је емигрирао у Северну Америку у којој је брзо стекао углед, посебно у области Кливленда, где му је признат краљевски положај. У Кливленду је умро 1910. године.

На дан слављења Бибије, посебно последњих година, Роми приређују балове, велике забаве са избором лепотице и циганскога краља. Избор краља сада је више фолклорног него суштинског значења и изабрани нема, као у прошлости, инсигније власти када су овој личности припадали сви атрибути високог достојанственика. Цигански краљ је, у прошлости, пресуђивао у свим споровима, мирио завађене суплеменике и посредовао у споровима са грађанском влашћу.

У прошлом веку цигански краљ је био суверени владар саплеменика, поштован у читавој држави. Данас је избор за краља одраз уважавања саплеменика у микро окружењу. И док су у прошлости цигански краљеви били у географским границама државе, сада им је част на нивоу округа, покадшто ни толико, а власт фиктивна. У Пољској је 1930. окруњен Михаило Други. Крунидбеном чину присуствовао је и председник Пољске. У Шпанији је цигански краљ био Матко Дон Квибеско.

Став

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања