Став

Увек је време да се ништа не ради

УНЧАНИ сатови су непролазни, често маштовито смишљени и атрактивни, од времена када је први направљен до данашњега дана. У свету деца у основној школи, по градиву образовног програма, сазнају шта је сунчани сат и уче да га направе и очитавају. Таквих образовних центара има 20.000 зато је цифра сунчаних сатова импресивна, а код нас, рецимо у београдској Митићевој рупи, био је сунчани сат, монашки скроман. Једноставан. Био па га нема. Сметао је некоме. Штета.

У Сомбору, када је на некадашњем фрањевачком манастиру, сада на жупском двору, почела да се љуска фасада и пропада сунчаник Покрајински секретаријат за  заштиту  споменика  културе  постарао се да стари сат оде у Музеј, а на његово место постављена је реплика.

  жупни двор у сомбору

 Шта ће савремени сунчани сат показати зависи од умешности и знања градитеља и маште наручиоца. Добро изведен сунчани сат сем дневног времена може да покаже летњи и зимски солстициј, затим и тако профане и нарцисоидне податке попут положаја зодијака, заборавног власника подсећа на властити рођендан и осталих у породици, сате у различитим временским зонама, штогод  желите.

Протекло је више од педесет векова од часа када је човек почео да прати трошење времена очитавајући га са сунчаника. Толико је, дабоме, стар и занат израде сунчаних сатова. Исконски мериоци времена беху сунчани и месечеви, звездани, водени, ватрени, пешчани и други задивљујуће домишљато изведени сатови.

Шта више, сунчани сатови су у предности над аналогним и дигиталним, а блиски радио контролисаним сатовима јер им није потребна корекција код преласка с летњег на зимски солстициј, лако се одржавају и украс су простора у коме су.

Честе су духовите, луцидне, некад двосмислене али увек тачне латинске сентенце на сунчаницима, који подсећају пролазнике да време отиче и да смо привремено на земљи.

Песници су певали о сунчаним сатовима. Латини су сунчаним часовницима посветили многе мудре крилатице и игре речи; савременици их углавном не примећују.

соларни часовник у загребу кина, сат у забрањеном граду

 На градској већници у Лајпцигу порука на сунчаном сату је Mors certa, hora mortis incerta (Смрт је извесна, смртни час неизвестан) што је први стих 75. Микеланђеловог сонета. На сунчанику једне болнице пише Afflictis lentae (Болеснима – време - тече споро), мада ни порука Vulnerant omnes, ultima necat (Сви рањавају, последњи убија) није оптимистична.На сунчанику у Сомбору порука испод сунчаника гласи Један ти је од ових последњи! (Egy ezekbol vegorad), у Кикинди: Бог је творац и господар времена.

На сунчаном сату у ботаничком врту Jardin des Plantes у Паризу порука је:Бројим само ведре часове (Horas non numero nisi serenas),  а на на већини је текст вишесмислен: Наоблачи ли се, остаћеш сам(Tempora si fuerint nubila, solus ers). Ништа доброг није ни у максими: Изабери лоше и један од ових (сати) биће ти последњиили Ultumam time (Бој се последњег). На концу један духовит: Увек је време да се ништа не ради.

белгија

лондон

велс

Сунчани сатови су редовно атрактивни па је такав, вертикални, на згради Соколане у Прокупљу направљен на иницијативу невладине организације Магеланов облак. Изградили су га професор Милутин Тадић (познат по курсевима математичке географије), географ Александар Симоновић и астроном Александар Ваљаревић уз подршку Владе Јовановића, директора Дирекције за изградњу Прокупља.

Поред сата исписана је северна географска ширина и источна географска дужина Прокупља, а тачка мерења је црква Светог Прокопија; заштитника града.

Професор Тадић је за сунчаник добавио индијске бројке из Америке. Гаранција за сваки сунчани сат, немог бројача времена, јесте пет милијарди година када ће, рачуна се, Сунце почети да губи енергију.

Сунчани часовник не изискује навијање, нису му потребне батерије сем мало сунчаног зрака. Додуше постоје интерактивни људски сунчани часовници којима је потребна помоћ пријатеља  - човек стане на одређено место и подигне руку да би сенка показала који је час. Најједноставнији је пастирски сунчани сат и во времја оно једини начин да путник дозна оквирни час: леву руку тај знатижељник што до времена држи окрене дланом према горе; палац је показивач сенке. Дужина сенке, у односу на остале прсте, означава тренутни час.

Највећи сунчани сат на свету је Пантеон, саграђен око 126. године по Христу, а свод те сада хришћанске богомоље, некад посвећене свим боговима,налик је небеском своду. Отуд име Пантеон (такозвани). Покушавајући да открију тајну Пантеона стручњаци су дошли до врло интригантне теорије: храм је саграђен по принципу сунчаног сата. Наиме, зрак сунчеве светлости обасјао би  колосални црквени улаз у тренутку владаревог уласка у грађевину.

мадрид рим, пантеон

Пантеон има хемисферну куполу на чијем врхи је окулус  пречника девет метара. И то је једини извор природног светла у цркви. Ђулио Маљи, историчар специјализиран за античке грађевине, и Роберт Хана, студент са Новог Зеланда, открили су да тачно у подне на пролећну равнодневницу сунчева светлост проласком кроз окулус осветљава Пантеонов импозантни улаз.

Двојица научника на тој теорији раде од 2009. године, али тек су недавно открића изнели у јавност. Прецизни прорачуни потребни за позиционирање и конструкцију Пантеона показали су да се величина и облик светлосног зрака пропуштеног кроз окулус савршено преклапају с изгледом полукружног каменог лука изнад улаза.

Сличан ефект добија се и 21. априла када Римљани славе дан града. Зраци сунца у подне обасјавају металну решетку изнад улаза и одбијају се како би обасјале колонаде у дворишту.

 калифорнија, мост за пешаке и бициклисте сакраменто, калифорнија, сунчаник

На петом месту у свету по лепоти објекта који спаја две обале проглашен је мост на реци Сакраменто у Калифорнији намењен  пешацима и бициклистима. Коштао је 23 милиона долара.Дуг је 213 метара, а највиша тачка изнад тла достиже 66 метара,тај јарбол моста је гномон који пружа фасцинантну сену и као сваки сунчани сат показује време.

Једно је очитати на сунчаном часовнику летње и зимско време, а сасвим друго два пута у години померати казаљке на аналогним и дигиталним сатовима и уништавати, у најмању руку збуњивати биолошки ритам, другим речима, ма како драматично звучало, суштина је иста: урнисати властити живот, све зарад уласка у ЕУ из којег неке земље сада грчевито покушавају да се извуку. Но, то је прича у којој нема кривице до сунчаних нити икојих других осим људских мерилаца времена.

Председник Русије Дмитриј Медведев (послао сам му депешу подршке) почетком фебруара 2011. паметно је преломио: да у својој земљи укине летње и зимско рачунање времена. Русија је 27. марта 2011. померила казаљке сат унапред као и у остатку Европе, али, рекао је тада Медведев, Русија на јесен неће вратити време унатраг (и та порука је вишезначна), као што чине остале европске државе. Француска, која је била ватрени поборник идеје устројства летњег и зимског времена, сада се с исто толико жара бори против такве заблуде (у Србији је та игра временом објашњавана уштедом  електрине енергије).

Оног часа када је човек утврдио нешто што је данас неспорно – да се дужина и смер сенке мењају с протоком времена – почело је непроцењиво доба сунчаних сатова. Некад неопходни, сунчани сатови су данас ретки до чуђења, али, за зналце историје хроноса и пролазности – драгоцени.

вировитица висњан прокупље

Најстарији, познати, запис о сунчаним сатовима је – где би другде – у Библији, у 20. глави Друге књиге о царевима (стихови  9-11), али налази староегипатских сунчаних сатова из 13. и 15. века пре наше ере, стварно време настанка померају у много дубљу прошлост, старију више од 1.500 година од Христа  и, осам векова поврх, пре Библије.  

На крају 5.века п.н.е. Грк Александар, из Милета, који је учио астрономију у Египту,

први је градио обелиске (гномоне)  за мерење времена управљајући се према Сунцу. Анаксимандар, који је учио од Вавилонаца, 547. пре Христа у Спарти је поставио први сунчани сат.

Први грчки сунчани сатови направљени су на острву Додеканезу, научивши вештину од Халдејаца. На сунчаним сатовима радио је и астроном Еудокс, из Книда (408-356. пре Христа). Аристарх, са Самоса (320-250. пре Христа), урадио је плочасте, кружне сунчане сатове са полукружним скалама, подељене на пет неједнако дугачких делова (сати).

У Рим, сунчани сатови донети су из Грчке. Римски војсковођа Папириус Курсор је 293. г.п.н.е. поставио сунчани сат на цркви Гвиринова. Тридесет година касније, конзул Мариус Валериус Месала, са Сицилије, допремио је сунчане сатове и поставио их на римском Форуму. Око 250. г.п.н.е. у Риму су се појавили преносиви сунчани сатови  прављени од бронзе или слоноваче. На површини сата било је означено седам водоравних и усправних кругова а испод њих 12 месеци. Са стране је постављен шиљак који је који је био гномон. Познати римски архитекта и градитељ Марко Витрувије Полион, у спису Архитектура описује 13 врста сунчаних сатова.

Ма како изгледао једноставан сунчани сат изазива дивљење јер је силно знање математичара и астронома уграђено у привидну једноставност. То потврђује и почетком 16. века увођење обавезног предмета о сунчаницима, као део математичких студија, на универзитетима у Витембергу, Тибингену, Прагу и Грацу.

франкфурт сунчаник у студеници варшава

Груба подела сунчаника је на вертикалне и хоризонталне. Обично се заборавља на преносиве, путничке сунчане часовнике. Занимљиви су и степенишни сунчаници код којих при изласку Сунца сенка пада на руб горњег степеника, па поступно опада да у подне нестане. Поподне се сенка појави у доњем делу западног степеништа, одатле расте, да при заласку Сунца дотакне ивицу горњег степеника.

Сунчаници су доживели златно доба када су почели да се носе као привесци. Праћење моде, ето, није досетка савременог потрошачког друштва. Индијски ходочасници носили су у Бенарес ашаде, дрвене сунчанике: осмострани штап од 160 сантиметара с урезаном скалом. Дознати колико је сати није било могуће једноставним, овлашним, погледом на сат, ма шта то значило: било је неопходно знање географске ширине.

У Србији, која најмање држи до сунчаника јер није модна лудост, па иде тако далеко да већ подигнуте поруши, готово на прсте једне руке могу се набројати градови са сунчаним сатовима: Земун, Краљево (сат на обданишту показује када ће родитељи доћи по децу), Сомбор, Ваљево (подсећа на рођендане Десанке Максимовић, Николе Тесле, Милутина Миланковића и Јована Цвијића), Прокупље, манастир Студеница (најстарији код Јужних Словена, 12. век), Панчево, Сомбор, Шабац, Ниш и Троноша.

У Хрватској обрнута прича: сваки град који држи до себе има бар један сунчаник, у емисијама Радио Загреба 2 популаришу се сунчаници, а Туристички савез Хрватске, Вечерњи лист, Ауто мото и Ватрогасни савез Хрватске награђују туристичке организације сунчаним сатовима! Тако је бар било током 80. година 20. века.

вировитица сењ путнички соларни сат

Ништа није коначно, сем живота, па тако су Бугари 2013, нашли  сунчани сат стар најмање 5.000 година. Сат је нађен током снимања играног филма у јужном делу Бугарске. Бугарски археолози тврде да је реч о јединственом, технички напредном сату, јер осим часова мери минуте, секунде и дане, а истовремено је  и календар.

У вировитичкој улици Ферде Русана поводом Дана града и Светог Рока, 16. августа 2011. професор Роко Иџојтић је на јужном делу фасаде родитељске куће осликао према ликовном решењу мајке, сликарке Бернарде,  окомити сунчани сат. Изнад штапа који пружа сенку римским је бројевима исписана година 2011. а испод сатне скале на латинском језику гесло: Ars longa, vita brevis  (Уметност је вечна, живот је кратак). У Хрватској је до сада евидентирано мање од 100 сунчаних сатова, а у Аустрији више од 2000.

 
сат на врху капелице у цеховцу порука: увек је време да се ништа не ради  

 Клинички центар Србије, сваке године, на дан оснивања додељује веома лепе сунчане часовнике којима награђује медицинаре за изузетне резултате у практичном здравству и научном раду.

Пре неку годину је у древном Смедереву изграђен, за тај град огроман, аскетски, трг: никоме није пало на ум да би један сунчани сат, уз минимално улагање, кад већ нигде нема хлада ни колико од палидрвца, донео много задовољства и удахнуо душу том простору. Понекад се заборавимо, омаловажавамо лепоту, мудрост па и смишљени хедонизам ренесансе. Но, кад видим колико фонтана на том тргу, а чесма посебно, ружи град, најежим се кад помислим како би јадан сунчани сат поставило мудро руководство.

Волим сунчане часовнике зато што им не можете заповедати како да рачунају време. Време је једно, ћуди је небројено. А будалама се број не зна. И као што, тврде, да је рекао Ајнштајн: космос и глупост су безгранични. И, веле, додао је: за глупост сам сигуран. То доказује и непотребно двојако рачунање времена.

Када би било природно да паралелно постоје двоструки аршине за рачунање времена то би сваки петао знао и по томе се равнао.

баштенски сунчани сат с петлом

Став

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања