Став

Инок, везиља магле (06)

ИЛЕ би се лакше искобељало из кучина но Г. Ранковић из властите врзине: године се сударају код Леонтија који прекида школовање у битољској Богословији (због рата, 1937),  а завршава Трговачку академију у Сарајеву у време рата?!  Претпостављам да се  непостојећи рат завршио, а Леонтије већ има диплому још једне наводно средње школе.

Није битно.

Невероватно је нерационално понашање за сиромаха који се маје по неким погрешним школама и не жури да се ишчупа из немаштине. Све ми се чини да је и ту Леонтије сковао некакав план, али не знам шта би тиме добио.

Како се године сударају у Леонтијевом животу, нехотично је објашњено у Предговору Библиографије  објављене у Градској библиотеци: рођен 1914. или 1915, 13. или 26. августа. 

У родном селу Бродац (Г. Ранковић је записала да је Леонтије рођен  у селу Бродац код Семберије, очигледно не зна шта је шта, и где је шта), завршио Основну школу (укључујући и поновљени први разред – што она не бележи – без податка о годинама почетка и краја основног школовања чак и у Службеничком листу). Једино се зна да је, без обзира на службено трајање школовања Леонтију увек било потребно нешто више времена.  Следи пет година за четири виша разреда Основне школе (Бијељина, 1925-1929), Трговачка академија (Сарајево, 1929-1933).

Како год да је Леонтијеви окаснели  биографи тврде да се Леонтије дуго вртео по средњим, или условно средњим школама. Ако је 1933. завршио Трговачку академију зашто је 1937. (знамо, због непостојећег рата) прекинуо школовање на Богословији када је требало да буде при крају или да је већ завршио?! По Г. Ранковић Леонтије је прекинуо школовање у Богословији и почео наук на Трговачкој академији да би је завршио 1933. четири године пре уписа. Студира на Богословском и, не могу да верујем, завршава студије са добрим пролазним временом (1945-1949). На докторат је потрошио деценију и по, јер се живот верујућем не завршава смрћу.

Докторирао без средње школе

Сваки час подаци о Леонтију свежу истраживача у чвор. До 1956. асистент на  Богословском факултету и предавач на Богословији, наједном – нека неко каже да је својевољно напустио изгледе за лепу каријеру у Цркви – одлази из крила Цркве! Није то био добровољни чин!

леонтије (павловић)

Црква у то време нема довољно кадра и не одриче се лако богослова, чак и напредније црквењаке уводи у свештенички чин, а Леонтија очас рашчини и у хипу се од њега опрости. Путуј игумане, за манастир не скрби.

У списима манастира Студеница нисам нашао ни словца које би потврдило тврдње  да Леонтије (Библиографија) у братству манастира Студеница, где се посветио монашком животу, у време Другог светског рата  обавља одговорно задужење студеничког ризничара. Ризничар је, у данашњем значењу те речи, врло профан посао и у српском језику значи само једно: благајник.  Не кажем да није то био, само да нисам нашао документ.

И поред кратког, али свакако приличног ангажмана на Богословском и Богословији, Леонтије, коме ни први Основне није био дичан, одлази у азањску сеоску школу на само њему неодољиво место даскала, прилично далеко од Филозофског факултета  на коме је наводно 1957. дипломирао историју уметности. А зашто, кад је већ без ваљане дипломе, успео да дође до шалтера Филозофског, није уписао теологу пријемчивију археологију, етнологију, антропологију или, педагогију ако је планирао да батали веру и бави се просветитељством као Доситеј? Могао је да оконча неки класични језик, користило би му у траљавом истраживачком раду. Ех, шта је све могао... Додуше, у списима о њему, којима је био свој мајстор, Леонтије је полиглота.  

Леонтије се пензионисао у 62. или 63. зависно који се  датум рођења важи, а још 11 година, поред пензије, примао плату као  научни саветник у Општини. Место, по себи, необично. Плата вајног и дакако сувишног  научног саветника виша је но што прима већина запослених радника Општине који се упињу да маром стекну пензију. У реду. Да ли је место научног саветника регуларно по систематизацији Општине?! Хајде овако да питам: да ли је Смедерево, одиста, икад ишта значајно урадило у историји, археологији, етнологији, антропологији, у науци уопште, а и да јесте, каква је то силна потреба Општине за саветником Леонтијевог формата и усмерења, за научником који не долази на посао? Леонтије је наводно научни саветник САНУ (не академик, мада су академици, не само у Србији, онај какав-такав дим) и смедеревске Општине. Леп успех за безбожно среброљубивог калуђера. Наравно да је и тај посао добио паралелним линијама.

Леонтије крије дипломе, а витла дозволом за боравак на Светој Гори и купљеним цертификатом некаквог, а зна се каквог, Интернационалног биографског центра у Кембриџу којим доказује да је уврштен у публикацију Људи заслужни за последња међународна достигнућа.  Из имена публикације јасно је да само у србијанском тамном вилајету може да прође очигледна превара. Не знам да ли је, плативши цертификат, икад стао пред огледало, а да није поцрвенео и запитао се – хоће ли назепсти ако се открије.

Не искључујем могућност да Леонтије није непосредно платио ту шарену лажу наводног Интернационалног биографског центра у Кембриџу. Вероватно није ни знао да тако нешто постоји и да је то тзв признање плаћено, већ је наивно веровао да су том хохштаплерском ИБЦ стварно чули (брига их!) за неког тамо рашчињеног калчу. Да не мистификујем: калуђеров син ради на Универзитету у Кембриџу и зна где се шта и пошто може купити, али не верујем д аје учествовао у тој работи. Зна се ко је Леонтија препоручио и то је обрaзац по коме тај Центар делује.

Одреднице у имену публикације су комичне: људи заслужни за последња међународна достигнућа! Последња достигнућа пред смак света, шта ли! 

Колике су међународне размере достигнућа? Чиме се и како изражавају?! Шта је, у ствари, међународно достигнуће?! Посебно, шта је то Леонтије значајно постигао?! Ништа. Нећу више да помињем дим.

Да поједноставим: Леонтије се у толико разликује од превараната што они искључиво продају, а он који преваре продаје, преваре купује, па сад ко то разуме схватиће. Обе стране знају да је реч о лажној роби.  Залуд сам покушавао да нађем мекше речи, еуфемизме, исход је увек остајао исти: Леонтије је, ако не у том примеру, углавном лако и свесно варао (очигледан је случај с фалсификовањем локације Нушићеве куће, а онда низ компилација и најбезочнији плагијат, брошурица преписана од Мил. Р. Веснића, а и тврдња да је дипломирао историју уметности, да је био професор у средој школи, да је био професор на Богословском, да је... да је...).

саборна црква у смедереву

Врхунац комедије је да Музеј који је, ваљда, основао награду с Леонтијевим именом то бележи у Павловићеву заслугу.  Сироти научник, читав живот је варао или наводио друге да раде за њега.

Аустралијско правосуђе: IBC је велика превара

Правосуђе Аустралије је оценило да је делатност тзв. International Biographical Centre превара (званично је та асоцијација регистрована као издавач и она штампа и продаје не само безвредни цертификат о последњим међународним успесима него је добитник обавезан, а  углавном вољан, да купи књижурину са подацима око милион добитника међу којима је и наш самозванац). Научник којег је интересовало све од неолита до сателита купио је цертификат који нико ментално нормалан не би. Уз цертификат треба издвојити и прилично долара за књигу која прати признање. Мада су дошли на добру идеју, ни творци IBC нису препаметни. Објављивањем адресара олакшавају посао правосуђу, а ко ће да упре прстом у њих, кад им је лепо: постигли су невероватан међународни успех (обично у локалним новинама).

Тај назови Центар је издавач плаћених биографија за задовољавање  таштине купаца. Центар производи и продаје дипломе, одличја, ленте, медаље, цертификате од 1967. Приход, не мали, долази од уплата широм света од продаје цертификата и лексикона са фрзираним биографијама. Зналци, укључујући и правосуђе Аустралије, те награде и работе Института или Центра назвали једноставно: хохштаплерај и превару са милионском зарадом.

Шаљивџија коме је досадило играње људима, одлучио је, за промену, да намагарчи IBC: измислио је идентитет са свим подацима, укључујући и међународне успехе, јавио се да купи робу, платио и добио цертификат, доказ о превари.

Ако, и поред свега, има заинтересованих, ево адресе:

http://consumerwatchdogbw.blogspot.com/2012/03/international-biographical-centre-more.html

Ево и писма које је шаљивчина послао IBC: Some while ago I came across the web site of a local company that offers "a wide range of business support services, mentoring and management consultancies". Their CEO, who says he "holds a Doctorate degree (PHD) in Business Administration from United States", also claims to have the "International Order of Merit and Twentieth Century Achievement Award from Britain" and to be "a recipient of honours and awards from International Biographical Centre".

Does he really think we won't find out that these are prizes you can buy for money from the "International Biographical Centre"?

Just to check this out I went to the web site of the "International Biographical Centre". On their site you can submit your own details and see if you're entitled to one of their fabulous awards.

Here's my confession. I lied. I made up an entirely fictitious identity, qualifications and experience and guess what? I got a letter. Sorry, my fake identity received a letter.

Леонтије је пропустио да каже да је добитник и купац (то је везана куповина за сваког награђеног, стаје до 700 долара, ако је купац скроман, ако пак жели вежа признања тарифа иде до неколико хиљада доалра) обимне књиге са именима  око милион награђених, преварених, задовољене сујете, за последња међународна достигнућа. Наивних је много, а зарада је, према процени правосуђа Аустралије огромна.

Став

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања