Став

Инок, везиља магле (26)

СВОЈИМ славним научним делима, освртима и запажањима објавиће грешни Леонтије (Павловић, Неки споменици културе) које пише као да су мемоари, делове музејске Књиге утисака. Јесте, та будалаштина, макар била инокова,  изненадила ме је, али кад годи скрибомановој сујети, нема друге, или читај, или избегавај.

Силовито је кренуо клирик и дијак тужни, а да не знам како је мимоишао Свето писмо.

Слажем се, било би то мукотрпно преписивање, али могао је да импровизује, да напише ауторски Стари и Нови завет. Имао је довољно искуства у тој работи, искуства, макар наопаког, имао је и одвише.

У раним годинама 20. столећа, а и у 21. веку мало ко сем клера и ретког библисте изван, зна шта је записано у оба Тестамента, па је била лепа прилика да објави једно одиста капитално дело, а да се мало ко упусти у херменеутику.

Да се вратим комунистичком атавизму: Књизи утисака у Музеју. Један приватник, назвао је своју хлебару Скроз добра пекара. Отишао је и корак даље. Увео је Скроз добру књигу утисака. Тиме је, можда и нехотице, осим ако није вансеријски шерет, обесмислио обичај да корисници услуга тренирају писање и критичко  мишљење. Да их неко што год пита.

Књига утисака и лупетања

Увођење књиге утисака у Музеј последица је необуздане самоувереносту управника да од тог музеја бољег нема. Осим можда, оног у селу Азања, којег је измаштао Леонтије. Сви су задивљени: Дана 3. октобра 1975, Батерија ЛПАА (Лака противавионска артиљерија) посетила је Музеј у Смедереву и Тврђаву. Сви другови војници били су задовољни са објашњењима које су дали другови о Тврђави и Музеју. Потпис Фанк Алија. Е, мој Алија, Алија! са смешом Ако све је лако.

војни симбол пролетера

Није усамљен Фанк Алија. Дугорочне планове има и Новак Миленковић из Шапца : Посетио сам овај Музеј и заиста сам пријатно изненађен да овај град има тако нешто. Мислим да се можете поносити и да сте испред свих градова. Први пут када навратим у Смедерево опет ћу посетити овај Музеј.

Ето, када први пут наврати, као да му је у часу када пише утиске доброг војника Швејка нулти долазак у Музеј и Смедерево, човек је дао реч да ће навратити.

Другови су обећали да ће обновити градиво у Музеју који је испред свих. Добро, има и уписаних импресија у којима се хвали мудрост руководства и ентузијазам и не знам шта још.  У реду, чему и коме да захвалимо што смо добили Музеј?

Такво жртвовање заслужио је град који је у условима социјалистичке самоуправне Југославије почео да изграђује нов (а могао је да буде изграђен стари, лепши) Металуршки комбинат. Ова индустрија данас се гигантски развила са њеним пратећим привредним и непривредним ствараоцима — људима! Препознајете рукопис. Јесте, он је. Да не препознајете рукопис препознали бисте метод: почне о једном,  заврши о ко зна чему, али да научник објави жврљања и фразе групних посета Музеју, то заслужује два цертификата о последњим међународним достигнућима.

Код таквих славних говора готово да је било очекивано (треба га разумети: ода се очекује од њега) да  хули ону која га је избавила беде. Леонтије је држао говор (пошто су се силне персоне измакле да не кажу нешто што није по вољи друштву) занесеним друговима Драгославу Марковићу, генералном директору ЈугометалаМиодрагу Чеперковићу, председнику Општине Велика Плана и другарици народном хероју Божидарки Дамњановић Кики. (После Другог светског рата, учествовала је у раду Суда за суђење злочина и преступа против српске националне части формираног 12. новембра 1944. године и на првом заседању тог суда учествовала је у суђењу глумици Жанки Стокић и књижевнику Сими Пандуровићу.

Постоје и наводи о томе да је била распоређена на радно место учитељице (због рата није завршила стеноградфски школу, извор Wikipedia) за казну јер је на неком од Титових балова стргла златну огрлицу са врата Милене Дапчевић уз узвик да се нису зато борили).

Шта је монах добио у замену за пропагандно прегалаштво? Иако је хулио, није пропустио да се похвали како је био присутан на академији поводом  Дана спаљивања моштију светог Саве (1955) док је још био у мантији. Академија је одржана у манастиру Раковица па је, поред других калуђера, био и Леонтије. Наредне године је свукао мантију. Био је, можда грешком или по пријатељској линији, ако не само посматрач о трошку Музеја на оснивачкој скупштини Југословенског друштва за историју медицине, фармације и ветеринарства (1955), па две године касније и на редовној скупштини тог друштва. Али, какве су то почасти?  Указао је на себе једним текстом о лекарима, па је посегао за архаичном речју хећим (Стари лекари - хећими, Наш глас, 19. 1.1961). Што трошим папир и речи? Зато што је и тај чланчић наведен у Леонтијевој библиографији као славан успех и последње међународно достигнуће сујете. Лекари и фармацеути су се онда ухватили за Леонтија као за сламку.

Леонтије на скуповима као чир на оку

Одржан је 1967. у Београду Научни скуп из историје градова. Не разумем какав је то скуп из историје градова. Градови су Шабац, Београд, Смедерево и Кладово. Да нема Београда, био би то тужан збор над отвореним гробом, што би рекао Крлежа, мада ни с Београдом није славно.

Био је Леонтије на световању О потреби систематичног проучавања позоришне прошлости у Срба. Слушао је шта се говори на међународном научном скупу Пловидба на Дунаву и његовим притокама кроз векове. (Правилно је: пловидба Дунавом). Сумњам да је ту сазнао да су Аргонаути били у Брестовику као што му се приснило. О значају тих научника и њихових скупова  казује да је и у Смедереву 1985. организовано научно окупљање под инвентивним именом Нушић, наш савременик.

бранислав нушић

На скупу је у поподневним сатима, када на предавање долазе само предавачи, неко од родбине, организатори и ђаци под присилом и пензионери који се надају да ће на предавању упослити социјалне зубе. Леонтије је говорио о позоришној традицији Смедерева. Кад се човек напне може о тој традицији да каже неколико реченица, јер је нема, а ако се више напне може о традицији у Смедереву и да се чује. Из белешки о учесницима дознајем да је Леонтије  поред свега објављивао и прилоге литерарно-друштвеног карактера. Вероватно је талентовани научник писао песмице, а мени је то промакло. Калуђер се помешао са основцима који хоће пред учитељем и разредом да се истакну па пишу почетничке литерарне саставе. Ћију ћи!

Леонтијев допринос скупу, као и осталих учесника, објављен је у зборнику Нушић, наш савременик  у издању Дома културе.  Пошто је тема какава јесте, значи да организатор не зна матерњи језик. Не чуди ме: неким ликовима на руковедећим местима у Дому културе предавала је професорка српско-хрватског језика, која је до бесвести тврдила да је сувременик личност која живи сада, а савременик онај који је живео у прошлости. Леонтије је  рад који је прочитао на том скупу, посветио браћи Глиши и Ђури. Знамо да без посвета није могао, оне додају његовом делу бар пола реда.

Испрва нисам веровао сопственим чулима. Леонтије је искористио рукопис сачуван у Патријаршијској библиотеци о преносу моштију светог Луке. Леонтије у патетичном тексту одаје признање Деспоту и извршиоцима преноса моштију. Верујем да је читаоцу језик црвених посве познат. Нисам рекао црквених. Наводим део следеће реченице Нова свечаност — побожна штафета... Но, добро, очигледно се не може без успомена на Јошку, али оно што је битно је да Леонтије у том панегирику каже нешто што је за њега заштитни знак: оповргава што је раније рекао. Сећате се како је опадао деспота да је брљао код  зидања утврђења. Е, на том чувеном скупу о Нушићу, на коме су основци гутали речи као нафору, Леонтије је тврдио да Деспот Ђурађ који је знао да организује зидање огромне Смедеревске тврђаве, знао је како масовно да изведе ову свечаност (Где да је изведе?!) Узгред, за аутора списа који Леонтије наводи, каже да је догађај посматрао својим очима (а да чијим би?) За пренос моштију Леонтије тврди да је био последња велика књижевна и позоришна светковина Смедеревског двора.

Тако је то кад се свако у све разуме, а још побрка лончиће. Леонтију је доношење моштију светог Луке - а та куповина  дело је очајника, деспота који верује да ће мошти спасити град као што медицинско особље Здравственог центра Свети Лука верује да ће се излечити у малокршљанској сувој бањи коју је таквом прогласио општински надриписар Најдан С. Ракић из Беле Паланке.

Леонтије исмевао деспота Ђурђа

И још ово: ако је, а јесте, Леонтије на скупу Нушић, наш савременик говорио о преносу моштију светога Луке у Смедерево значи да је за њега тај догађај коме(н)дија, мада је комично да на скупу о Нушићу неко говори о преносу моштију, који се збио 12. јануара 1453. Какве везе има Леонтијев прилог са Нушићем?!  У школи се за промашену тему даје слаба оцена, али то није промашена тема, то је промашени живот.

зидине малог града смедеревске утврде

Свечаност је, по нашем дичном научнику, књижевна, вероватно стога што је Лука, одличан стилист, аутор  јеванђеља, па је закључак да је преношење његових моштију - књижевни догађај. Чудно је да Леонтије, макар бивши клирик, каже да је пренос моштију светитеља - позоришна представа.  Јесте непознати аутор рукописа који је коришћен рекао да је пренос догађај већма од олимпијског позоришта, да би пружио јасну слику неукима, а Леонтије је говорио образованим људима. Леонтије може да цитира, али не може да се ослободи олимпијске величине да све зна боље. Није му пало на ум да је недостојно упоређивати са позориштем очајнички деспотов чин да у Смедерево донесе светитељеве мошти и  да исмева Ђурађево уздање у чудеса светога Луке?! Ко је подмсевач?! Бивши калуђер, онај који је веровао да су мошти светаца чудотворне и свемоћне, лече од свих болести, али од глупости, канда, не могу. Или је  пренос моштију успех здравства јер је свети Лука био лекар. Пошто је Ђурађ мошти купио онда је то случај за Млађана Динкића, а Леонтије је, зар не, наводно сечење перчина Србаља за неколико таланата назвао модном реформом.

Став

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања