Став

Инок, везиља магле (32)

ЕОНТИЈЕ је разумео да се после ослобођења 16. октобра 1944. године отвара нова етапа у историји грађевинарства Смедерева. Развија се интензивна обнова свега порушеног... Најкомплексније промене извршене су у периоду социјалистичког развоја. Тада је остварен и најдубљи социо-економски преображај.

Он је такође увидео да су радници махом са села.

И не само да су са села, него свакодневно долазе у град, на посао у фабрику. Невероватно.

Невероватна је луцидност локалнoг научника.

Онда, према томе да је изградња Смедерева носила (ваљда: била) пре свега политички, па економски и друштвени вид (чега!?) Разграничење градског и сеоског становништва све је теже одредити зато што се по ношњи и занимањима све теже разликују. Наравно, али ношња, погоотву занимање нису елементи за класификовање становништва. Ипак, треба знати да је Леонтије самоук. Лош.

Што рече Старина Новак и то бих им брате опростио али насупрот томе, на периферним насељима (на насељима, одозго), као што су Царина, Ћириловац,  Папазовац  и  Плавинац, известан број пољопривредника станује у граду, а обрађује своја имања и винограде у околини. Можда мисли да око стана има рукосада. Мислим да је то недопустиво.

Како је теолог маштао историју Смедерева

Очекивао сам да пољопривредници станују у селима и своја имања и винограде обрађују у центру Смедерева, рецимо око зграде суда, који се, читав век по  изградњи, у  Земљишним књигама, о којима је бринула посебна служба Суда,  водио као пољопривредно земљиште.

Силне речи утроших, а не  објасних како се догодило да теолог пише историју Смедерева, макар у речи и слици. Није историчар, није археолог, није етнолог, писање и писменост нису му за одлику, није демограф, није социолог, није озбиљан хроничар. Не знам, заиста не знам шта је.

Пазите: положај и улога Смедерева као развојног центра био је такав (логична је  множина: положај и улога...: били су такви) да се штошта пропустило, што се свети његовој доцнијој правилној урбанизацији. Хоће ли стићи та правилна урбанизација да је научник објасни?!  Желите још фраза? Одмах: убрзана индустријализација и са њом повезана урбанизација отвориле су нове проблеме и наметнуле потребу новог планског уређења, јер се оно понекада ширило само по себи, бујало стихијски.  Тако, сад је јасно: наметнута је потреба (кад вам нешто треба онда вам то неко наметне!) новог планског уређења, јер се оно (планско уређење)  понекада ширило само по себи (добро је да се није ширило по нама) једино чуди што уређење није бујало плански него стихијски.

Леонтије је могао да пише ватрене говоре о светлој будућности за потребе комитета и локалне политичаре.

Леонтије верује да је Металуршки комбинат Смедеревце увукао у цивилизацију. А села што су напредовала, не да се опричати.  Сва села су повезана асфалтним друмовима, аутобуским саобраћајем, имају техничке уређаје, радио и телевизијске пријемнике, као у граду. Да подсетим, Историја Смедерева у речи и слици објављена је 1980. године, не у средњем веку.

Леонтије толико ваздиже Смедерево као да пише за читаоца на Јупитеру. У узнемиреном свету, какав је овај, Смедерево данас представља место  у коме се могу наћи сигурни мостови  (жели ли неко несигуран мост?!) за зближавање и разумевање преплета прошлости и садашњости.  Одмах потом, очекујем, да Леонтије одмрси што је замрсио, да се игра Шота, да ширимо братство и јединство и чувамо га као зеницу ока свог (Јосип Броз, чудан скроз).

Последње три деценије слободно Смедерево је постало неисцрпна хроника једног непоновљивог преображаја у спољњем изгледу вароши, што носи снажан печат новог стваралаштва, записује Леонтије, а ја морам да завапим као М. Делић: Људи моји,  је ли то могуће!

Читајући даље калчино животно дело открио сам да се појавила железничка пруга. Како, откуд, нико не зна. Тек, каже Леонтије, појавом железничке пруге Смедерево - Велика Плана - Ниш - Београд, а после преко Мале Крсне за Пожаревац, настаје револуција...  Чудно је да калуђер, чувени преписивач, није исписао читав железнички ред вожње макар за Балкан, ако није имао времена за Европу. Колико се ја разумем у железницу и путну мрежу ми немамо пругу Смедерево - Велика Плана - Ниш - Београд, а после преко Мале Крсне за Пожаревац. Баш чудна пруга. Револуција, мање-више, али пруга ме баш чуди.

После револуције, макар железничке, очекивао сам боље дане за Смедерево и Смедеревце. Кад тамо, не да Леонтије: Значи да је Смедерево релативно заостајало за другим градовима и поред појаве железнице. Ето. Железница се појави, упропасти све и после, ваљда, нестане, оде, шта ли.

Није све изгубљено. Леонтије је закључио да је Смедерево смештено на сектору историјски значајног друма, који ће у наредним вековима бити важан. Знао сам да ћемо се извући захваљујући пророку и видовњаку, безмало светитељу. Пут је историјски значајан, а у наредним вековима биће важан и железница ће се лепо одвијати друмом, а он прав, широк, царски и цариградски.

Смедерево је на друму, а ту је будућност

Тако се Смедерево у различите периоде (не може Леонтије без месечнице) градило сутрашње Смедерево, кличе научник. А онда, као да пише бајке о светлој будућности за агитпроп и ЦеКаКаПеЈу излеће с паролама: Пошто је Ђурђево време донекле успело да победи време (време победило време!?!) и као оригинално и изворно (ово му је добро: КаПе доле! ем оригинално, ем изворно) још увек траје (да ли неко разуме докле ће трајати 15. век), и наша социјалистичка изградња мора имати своје узлете, јер наш град није само место прошлости већ и сутрашњице. Према томе, рад свих нас на унапређењу Смедерева окренут је будућности. Амин. Леонтије је толико пропагирао да се пређашња власт огрешила: требало је да му за живота подигне обелиск.

Вели, на изглед ничим изазван, Ђурађева изградња Смедерева захтевала је апсолутну послушност. Таман читалац да се запита зашто Леонтије говори о послушности (нема ниједног документа о томе како је Ђурђе - ако је - кажњавао непослушне поданике) а Леонтије наставља: Савремено зидање Смедерева тражи да се грађани изјасне о свим видовима изградње и уређења његовог животног простора (вероватно стана или дворишта).  Кад тамо Леонтије: Међутим, наш грађанин (он као да има неког заточеног у стану), који је још увек једном ногом на селу (баш је кракат наш грађанин!), не уме да прочита такав документ и схвати потребу генералног урбанистичког плана. И сад, дабоме, чека да му Леонтије, као свестрани научник, научењак, свезнадар тако рећи, који се није устручавао да уђе у циганске потлеушице,  потанко објасни потребу!.

Одједном, Леонтије крене да прича да је музеолог. Као музеолог видимо да садашњи урбанистички план Смедерева није пречишћен. Ко или шта је музеолог?  Архитект није. Урбанист није. Неко божанско биће које о себи говори у множини и бави се волонтерски и аматерски урбанизмом!?!

Музеј је првобитно, код Грка и Римљана, био храм посвећен музама. Музеолог је онај који брине о музама, односно то је особа која се стручно бави музејским пословима. Да ли је то Леонтије?  Ваљда јесте, ако он тако каже, али питање стручности веома је деликатно и проблематично. Да ли је подизање Металуршког комбината посао музеолога, односно Леонтија? Да ли је урбанистички план, био генерални или детаљни, Леонтијев посао макар он био виши научни саветник и уверен да јесте све што мисли да је.

Став

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања