Став

O цени српског попа

отпоздрав о. зорану ђуровићу

УБАЗНИ,

Немам много времена јер живот смртника није лагодан и дангубан као свештеника, драге нам у Христу браће, и вид ме издаје, али сам, ипак, пажљиво прочитао медитирање О ценама свештеничких услуга, па да кажем коју, тим пре што сте, на читавој страни Смедеревске седмице, обигравали као маче око говеђе главе.

Ценим, дакако, ту вештину; вероватно је корисна. Није, како рекосте,  "тема провокативна" већ проблематична.

Можда, поштовани брате у Христу, људе ценовник занима баш зато што се од њих (верних/неверних) крије. Није ли Адам окусио плод са "дрвета од знања добра и зла" (1. Мој. 2, 9) баш зато што му је било изричито речено (1. Мој. 2, 17) да то не чини? Је ли Адам био верник? Да ли је знање тарифе недоступно мирјанима као што су у 18. веку биле ноте Miserere Г. Алергија, компоноване само за папине уши, а њихово записивање драконски кажњавано?

Има истине у Вашим речима да смо "неспособни да видимо проблем на прави начин", али ме збуњује искључивост јер тврдите да су "сви савршено неспособни". Где сте, онда, Ви? Ако сте у мноштву "савршено неспособних" што арчисте дивит и хартију, а цене не казасте? Да бисте избегли једноставан одговор на питање које, грубо речено, гласи: што попови глобе верне, увели сте у причу бравара, математичара, аутомеханичара, лекара и селектора фудбалске репрезентације? Ко је од њих црквењак што гаси свеће чим их верни ужеже, попадија што водом полива несрећнике испред цркве и пегла новац по светом Николи или попа што закида на хуманитарној помоћи? Ко се од њих жали да верници календаре купују јефтино на бувљаку уместо скупље од свештеника и ко се дури ако свеће нису од црквеног парафина? Зар Вас ништа од тога не брине? Записано је: "нема праведнога баш ни једнога" (Рим. 3, 10).

Знам да знате, али не знам због чега (замена тезе!) ствари изврћете јер "Наша С из грба" нису "С"(лова) и нису "окренута леђима" већ су то, поштовани, оцила, и, кад инсистирате, окренута су стомацима (у кога је већи, верника, нововерника или неверника, попа или калуђера, није моје да мерим).

Шта, молим, попови продају ако не крчме што им је даровано од Бога? Сетите се "ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета столове мењача новца и столице продаваца голубова" (Марко, 11, 15) јер од храма начинише "разбојничку пећину" (Марко 11, 17). Осврните се по цркви и црквеној општини. Шта видите? Опричајте својим речима!

Недавно сам, у овом недељнику, читао шта чине братственици смедеревске Црквене општине. Да не кријем: купују, продају, хуле, има и пребега. Расељени, прогнани и избеглице, како све те несрећнике не крштава дневна политика, имају многе горке приче из сусрета са поповима који деле хуманитарну помоћ. Има, дакако, или хоћу да верујем, и другачијих Божјих пастира.

Зна се да је динар безвредан, али велик ономе ко га нема. Људи, природно је, хоће да се покажу, јер је сујета врашка ствар. Имати два попа на сахрани ближњег, поготову кад један долази из почасти, многима је прилика за дику. Свако би нечим да се похвали! Невоља је што се домаћин после жали како га је поп, којега је позвао, одрао. Он не зна да је, посредно, платио и за попа што "старим Смедеревцима долази из почасти". Дупло, дакле, кад је и једноструко преко јего.

Опростите, љубазни брате, али збиља, шта попови продају? Калп под добро, јексик под хак, нечитаво под читаво. Где нам је вера, где образ, где хришћански наук, где милосрђе? Не очекује се да поп наплаћује, као некад, у натури, јер какви су данашњи било би нам и куку и леле, молили бисмо да се врну људи у кожњацима јер су благи, али канда је близу време када ће попови пастви бркове да чупају јер нема довољно да плати пастиру. И ово моје обраћање, љубазни брате, може се тумачити као хула, али не могу а да не упитам: колико кошта поп? Не у баналном смислу за колико се може купити, него колика је цена школовања? Ко то плаћа? Наравно, верници. Јесте, и власт распише самодопринос, изгради водовод па онда наплаћује воду, изгради пут па наплаћује путарину, али зна се, уважени брате, колико кошта вода, колико друмарина само се не зна колико кошта венчање, крштење, опело, освећење, молитва против ђавола.

Елем, свештеници немају плате, немају је ни митрополити и епископи и лепо им је јер је све, ето, на верницима који плату имају као да је немају и претежно су на плаћеним и принудним одморима, на казанима. Није паметно сећи грану на којој се башкари. Верници улажу у школовање свештеног кадра, улажу у подизање богомоља, у њихово одржавање, дају и не питају, а како им се, брате мој љубазни, враћа? Крије се ценовник, наплаћује од ока, у девизама или противредности уличног курса! О томе како попе дилују, чуло се надалеко, ја о томе нећу.

Причу, пак, о комунистима и прогањаним поповима, оставите за посело. То је прошлост. Није народ крив за комунистичка дела, и сам је од тога страдао, најзад, нека ми Бог опрости, изворна комунистичка идеологија није лоша, само су је људи, подложни кварењу, изопачили. Није лепо да се попови свете народу због комунизма! Узгред, и Стаљин најпре хтеде да буде поп.

Одаћу Вам тајну да није утврђено ко је више верних одбио од Цркве: комунисти или попови. Чини ми се претераним Ваша реченица да "наш свет треба да схвати да је свештенство у овој комунистичкој земљи на одстрел". Узмимо, најпре, да је то тачно, али ми није природно да се ценовник крије из страха од комуниста. Попови су од религије начинили велики посао и неки, у тој "комунистичкој земљи", здушно делују у странкама. Зар архијерејски намесник није носилац црвеног ордена? Зар му га даде Свјатејшиј патријарх, који је, богме, често на миндерлуку у Ужичкој (иако говори да се не може служити и Богу и мамону), заједно са Иринејем бачким, код којег, истини за вољу, убирањем парохијала, свештеници имају плату.

Верни могу да промене свештеника или да сами секу колач, да славе кад имају ручак, да живе у дивљим браковима (ако им је мрзак општински матичар), да сахрањују своје без опела, да се ману крштавања и опет да верују ("све је могуће ономе који верује" Мат. 9, 23) јер оно што неки попови чине и Бога би одбило од Цркве, па шта ће тада они који су до тога довели?! Размишљајте о томе.

Велите, још, љубазни, да су Цркву "до сада обдржавали верници, и не знамо докле ће то потрајати". Одговарам: док штујемо тај народ, дотле рачунајмо на његов динар, а не грабимо зато што "не знамо докле ће потрајати". Није, том напаћеном народу, хвала за све што чини то што га свештенство глоби. Чуо сам, љубазни, ушима својим нисам веровао: тражио је човек ценовник од предусретљивог ђакона Лечића из Патријаршије. Упућен је на надлежног епископа. Отуд му предложили да пита локалног свештеника. Молим, кога? Онога што обезнањује ценом какафоничног појања! Не занима ме где је ту кадија, него куд се деде православље, где образ многих пароха. Сећате се, записа јеванђелист (Мат. 5, 13): "ви сте со земљи; ако со обљутави, чиме ће се осолити?"

И на концу: зашто свештеници не би били из почасти (макар по узору на амише), а да се баве, рецимо, земљорадњом и од тога живе јер поручено је "испитајте себе, да ли сте још у вери" (2. Кор. 13, 5) и још "ако ко мисли да је нешто, а није ништа, заварава се" (Гал. 6, 3). Кад ми, понижени, живимо од својих руку и величамо Господа, зашто би свештеници, ако су верујући, то разграђивали? Зар је наш принос безвредан? Не рече ли Исус апостолима својим: "забадава сте добили, забадава и дајите" (Мат. 10, 8).

Нека Вас Бог чува и благослови!

Одани Вам,
Mилосав Славко Пешић

Став

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања