Став

Света тајна брака

РКВА, без светих тајни, не би то била. Свете тајне подразумевају свештене радње којима се хришћанину, верујућем, даје на видљив начин невидљива благодат Светог духа. У православљу постоји седам светих тајни. Четири (крштење, миропомазање, причешће и кајање) обавезне су, а три (брак, свештенство и јелоосвећење) необавезне. Свете тајне имају видљиву и невидљиву страну.

У видљиву спадају симболичне радње, молитве и речи  преко који се даје невидљива благодат Светог духа, која чини невидљиву страну свете тајне.

После крштења одмах се чини света тајна миропомазања. Тада свештеник светим миром помаже хришћанину, верујућем, чело, очи, образе, уста, груди, ноге. Свето миро је уље помешано с вином, водом и биљним мирисима.

Свето миро освећује епископ свечано и јавно на Велики четвртак. За примање свете тајне покајања хришћанин се припрема постом и молитвом. Потом се исповеди свештенику. Потребно је, при покајању, да верни исповеди све грехе, без прећуткивања. Искрено.

При исповести свештеник ставља на главу покајника епитрахиљ и у име Христово опрашта му грехе. Исус Христ је хтео да људи, и после његовог одласка на небо, остану у сталном јединству са њим. Зато је на Тајној вечери установио тајну причешћа. Тада је преломио хлеб и дајући га апостолима рекао: Узмите и једите; ово је тело моје.

Затим је благословио чашу с вином и пружио апостолима рекавши: Пијте из ње сви, јер је ово крв моја Новога завета, која ће се пролити за многе ради опроштења греха. Причест је неопходна у четири велика поста, или, бар, једном годишње, а пред смрт неизоставно да бисмо очишћени од греха изишли пред лице Божје.

Апостоли су епископима предали право обављање тајне свештенства. Епископи су бирали нове свештенике и на исти начин преносили на њих благодат Божју. Тајну свештенства чини само епископ, у олтару, за време литургије. Зове се још и рукоположење јер је главна видљива радња полагање руку на главу изабраног. Рукоположење/хиротонисање епископа чине више епископа.

Света тајна брака спада у необавезне. Апостол Павле брак именује великом тајном. Подразумева свештену радњу у којој две особе, различитог пола, дају пред Црквом и свештенством обећање о заједничкој, супружанској, верности и преко благослова добијају благодат Божју. Брак је установљен још у рају, када је Бог, створивши Адама и Еву, благословио њихов савез речима:  Множите се и напуните земљу (Постање, 1,28).

Исус је, присуством на свадби у Кани Галилејској, када је учинио и прво чудо претворивши воду у вино, а фарисејима на кушања и на питање: Може ли човек пустити жену своју за сваку кривицу? одговорио: Зар нисте читали да је Онај који је на почетку створио човека и жену створио?... Зато оставиће човек оца својега и матер и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело. Тако нису више двоје, него једно тело; а што је Бог саставио човек да не раставља (Матеј 19, 3 7).

У видљиву страну свете тајне брака спадају две, суштаствене, радње: прва је свечана изјава женика и невесте пред лицем Цркве да ступају у брак по слободној вољи, а друга је свештениково благосиљање њиховог брачног савеза у часу кад полаже венце на главе младенаца (прво женику, потом невести):  Венчава се слуга Божји (име) са слушкињом Божјом (такође се каже име) у име Оца, Сина и Светог духа.

Потом свештеник благосиља  младенце изговарајући формулу тајне брака: Господе Боже наш, славом и чашћу венчај их. Амин. То је најважнији хип венчавања. За време изговарања тих речи на младенце силази невидљива благодат Светог духа да благослови, освети и укрепи савез који је по учењу Цркве нераскидив, сем у случају неверности – коју грађански брак, сва је прилика, не апострофира и не подразумева јер ни грађански суд неверство не прихвата као разлог за развод. Колику важност Црква даје том чину види се из речи молитве на венчању: А шта је Бог саставио, човек да не раставља. Држећи се тих речи свештеницима није допуштено да се више од једном жене. Додуше, раставу клирицима Црква не брани. Католици другачије тумаче речи и дело Светога Петра па су католички свештеници у целибату.

Тајну брака или венчање може да обави епископ или свештеник у цркви. Венчање може да се обави само пре подне. Венчање у време поста није допуштено.

Венчање се обавља на средини цркве, пред сточићем, на коме су крст и еванђеље. Младенци најпре пред свештеником и сведоцима (кум и стари сват)  изјаве да у брак ступају по слободној вољи, без присиле. Свештеник тада чита молитве, ставља им венце (круну) на главу и благосиљајући их руком венчава у име Божје.

Став

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања