Став

Јеховини сведоци

РИПАДНИЦИ секте, себе су звали раселовцима (према оснивачу Чарлсу Тазе Раселу). После 1913. променили су име у Озбиљни истраживачи Библије а од 26. јула 1931. носе данашње име: Јеховини сведоци. Јеховни сведоци поричу готово свеколику хришћанску догматику. Ако штогод и не поричу онда дају тумачење равно одрицању.

Противнике или, једноставно, неистомишљенике називају јарцима, овцама, великом гомилом или, у најблажем случају, великим мноштвом (таутлогија је друге стране).

Оснивач Чарлс Тазе Расел, трговац, рођен је 16. фебруара 1852. у Питсбургу (Пенсилванија). Није, дакле, теолог али када се прочуо по тумачењу Библије, замољен је од Скупштине истраживача Библије, да им служи као пастор (према писању ревије Кула стражара 1. маја 1972). Писао је много. Најважније дело је Библијске студије познато и под именом Кључ Библије, објављено у седам томова. Покренуо је 1879. петнаестодневну ревију Кула стражара попуњавајући је до смрти, сам, седамнаест година!

Расел је 1884. основао Удружење куле стражаре и предавача (Watch Tower and Tract Society) са седиштем у Бруклину где је била и централа Озбиљних испитивача Библије. Био је доживотни председник организације. Друштву је 1909. придружено Удружење народних проповедника, а 1913. и Удружење озбиљних истраживача Библије (Paul Scheurlen, Die Sekten der Gegenwart, Stuttgart, 1930).

Јеховини сведоци потчињени су веома строгој дисциплини. Обавезно је читање Куле стражаре. На састанцима се преслишавају о прочитаном. На састанцима (мимо молитвених) увежбавају пропагирање секте. Као што студенти католичког теолошког факултета у град иду по двојица (никада исти пар два пута заредом, чак ни у једној календарској години) тако се Јеховини сведоци, у паровима, увежбавају за пропагирање своје вере.

Учење Јеховиних сведока чини амалгам свих јереси које су осуђене на свих седам васељенских сабора. Нема ниједне хришћанске догме коју нису порекли или преокренули. Догму о Светој тројици (Отац, Син, Свети дух) одбацују као и Јевреји и муслимани. Учење о Светој тројици, по тумачењу Јеховиних сведока, јесте многобоштво.

Не признају Божје свеприсуство.

Богородицу не признају за мајку Божју.

Не признају загробни живот.

Све хришћанске символе и обичаје одбацују као да су многобожачки предмети. Одбацили су крст, иконе, кипове, празновање недеље и свих других празника, укључујући Ускрс и Божић.

Тврде да се на дан Страшног суда неће спасити сви људи него строго одређен број који не наводе.

Јеховини сведоци не држе до поделе јела на чиста и нечиста као адвентисти. Ипак, строго је забрањена употреба крви. Не само да се крв не сме јести, него је забрањена и трансфузија. Током 1995. у Србији је било неколико смртних случајева Јеховиних сведока због одбијања трансфузује. Најчешћа тема веровања Јеховиних сведока јесте хилијазам (веровање у други Христов долазак).

Да би доказали своје тезе Јеховини сведоци служе се новим, прилагођеним, преводом Светог писма.

Успеху разних секти умногоме доприносе разрађене методе опхођења са људима које желе да придобију. Методе је описала Џози Доајон у књизи Била сам Јеховин сведок. Секташки проповедник, пише Џози, увек мора да буде чист, пристојно одевен, учтив, ведар и љубазан. То су основни услови за успех. Поред тога проповедник мора да зна напамет извесну количину цитата из Светог писма тако да га може, у случају потребе, одмах употребити као одговор или приговор. На тај начин оставља утисак да влада Светим писмом и да је упућенији од свештеника. Секташки проповедник, пише даље Џози, не сме да буде груб већ упоран и заинтересован за спасење куће у коју је дошао, па зато не сме напустити домаћина чим овај покаже незаинтересованост. Кад успостави контакт мора настојати и да га одржи, да закаже следећи састанак, да позове новајлију у богомољу. Нипошто му не сме рећи Пређи у нашу веру већ Дођи да чујеш реч Божју.

У Смедереву се, последњих неколико година, често срећу Јеховини сведоци како, на улици, стоје с Кулом стражаром (понекад уз другу литературу секте) у рукама у настојању да успоставе контакт с пролазницима. Такође им није страно ни да иду од куће до куће, од врата до врата да популаризују своје веровање и позивају на скупове.

Став

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања