Тон

Дунавска музичка баштина

У животу наших места, увек се нађу обично мали велики људи које треба памтити. У Смедереву, поред других, били су кафански музичари Лулe, Жота, Врља. Свирали су и певали по кафанама, али и, обавезно, о славама посећивали домаћине да би им својом музиком и песмом, честитали славу. Наравно, сви су натуршчици. Ако су онда – а памтим их дуго, једино су ми се њихова имена изгубила у времену – могли да нас разгале нешколованим гласом и небрушеним даром, зашто то не би могли сада. Нашао сам старе тонске записе, неке сам користио када су Драга Јонаш и Мане Шакић, у Радио Смедереву, снимили, према мојим текстовима о старом Смедереву,  емисију за Радио Београд, а сада, ево, остатак онога што се сачувало. Штета је да се заборави. Уосталом, та емисија, Код два бела голуба, у којој је коришћена музика смедеревских самониклих, небројено пута је репризирана у програму Радио Београда.

Код два бела голуба

По идеји Бранислава Манета Шакића (5. јун 1938 - 20. март 1998), спикера Радио Смедерева, човека заљубљеног у негдање Смедерево и, можда стога, у моју књигу С љубечитим штовањем, на наговор спикера Радио Београда Драге Јонаш (10. септембар 1922–28. август 2007) у студију Радио Смедерева снимљена је, с текстовима из поменуте књиге о Смедереву са старих разгледница, и нумерама варошких слухиста Врље, Жоте и Лулета, емисија о том граду, граду којег више нема.

Наравно, имао сам среће да сам познавао и радио с два најбоља радијска спикера у Србији (Шакић, Јонаш) који су ишчитали текстове. Подразумева се да је у то време, у Радио Смедереву, фасциниран радијским фоном био Светислав Пантић, кадар да сними емисију боље но што је ико могао у ислуженој техници Радио Смедерева.

Књигу С љубечитим штовањем, објавио сам неочекивано 1986. емисија је снимљена 1989.

Те године, на улици ме је срео професор историје, Љуба Мараш, тада веома утицајан човек у култури града и, ничим изазван, изнебуха упитао имам ли какав рукопис спреман за штампу. Тако, ненадано, објавио сам знатан део рукописа па сам – устреба ли, а такве су прилике па и умршени односи у малој средини; никада се не зна шта се добро или зло може десити – увек имао довољно добрих рукописа. Мараш, на мој потврдан одговор, нагласи да књига мора да уђе брзо у штампу, најбоље још ове седмице.

Наредног месеца рукопис је био укоричен. Ко је сковао план, није стигао ни зној да отре.

Слушај, рекао је после десетак дана Мараш, опет на улици, да ти кажем: грехота је да не напишеш обимнију књигу о Смедереву. Добра је ова С љубечитим штовањем, и вредна, нема ту шта да се каже, али, поштено ти велим – мало је!

Тај албум од 15 фотографија и заметком текстова претходио је Књизи промена, романсираној илустрованој прошлости Смедерева (2007), на 600 страна, с више од 350 разгледница, ретких, драгоцених и небројено фотографија личности и догађаја и чему скромност!? антологијских текстова, с довољно података за историју.

Поштено да ти кажем – Љуба тад каза, када се поново сретосмо на улици – немамо пара за онолику књижурину. Штета је, али тако је, шта можемо! Ваљда ће доћи неко боље време.

Тако је Књига промена чекала више од две декаде да се време разведри и паре накоте.

Снимак емисије Код два бела голуба сачувао је каснији спикер и новинар Радио Смедерева Драган Павловић па је тако, као драгоцени документ и продужено сећање на некадашње Смедерево, стигла и до интернета.

Клуб два, водитељ редитељ Горан Цветковић

О радијском водитељу Горану Цветковићу више можете прочитати у белешци о гостовању 28. јуна 2011. у Клубу 2

Исаија, говори Желидраг Никчевић

Желидраг Никчевић је најмање деценију, а свакако дуже, у врху српске књижевне критике, што је послање које изумире. Тешко је наћи критичара који држи до имена и до реченога. Срећом, још их је, који говорећи о књигама, не продају маглу и дим. Од магле се ништа не види, од дима се гуши. Никчевић, критичар међу реткима, одазвао се позиву да у Смедереву говори о мом кратком роману Исаија. Једина плата била му је да, за оно мало времена, и оно много година колико се знамо, прошета Смедеревом, види, летимице, тврђаву деспота Ђурађа и воља да без зазора говори што мисли о Исаији. Било је, допиру посредно гласови до задовољног аутора, пријатно вече (мада жарко, +40 степени) неконвенционално, занимљиво и на нивоу примереном књизи, јубилеју писца (пола века писања) и реномеу критичара.

Са водитељком Лукс радија разговор о роману Исаија

Са водитељком Радио Лукса, Тањом Лазаревић, у програму тог радија, лако, опуштено, неконвенционално распредали смо о роману Исаија, 5. јула 2012.

Свестрани Перо Квесић говори утиске о роману Исаија

О Пери Квесићу овако (новинар, писац, колумнист) Маријан Гракалић: С друге стране пак Перо је многима познат и као уредник у загребачком магазину Еротика у његово златно доба друге половице 80-их кад се продавао у 300.000 примјерака. У сваком случају – Перо је један и јединствен, непоновљиви представник загребачких генерација које су промијениле друштвену сцену и оставиле дубок траг.

Е, сад да се ја похвалим, ред је, а нисам, одавно: када је Перо Квесић, аутор култне књиге Увод у Перу К. и мноштво других наслова, био уредник у Еротици, дакле у време када се та ревија, с разлогом, продавала у 300.000 примерака, Перо ми је у њој објављивао приче. Тек толико да се зна, посебно да знају они који говоре да еротске приче нису литература, при томе не желе да знају за Милера, Џојсова писма Нори, ни за чедног Д. Х. Лоренса, Декамерон, за Ерику Јонг (лепше ми је с Ј), Анаис Нин, Буковског.
Но, добро, ко не зна – не зна, није знање обавезно.

Сада Перо Квесић говори о мојој књизи Исаија.

Говори Jелена Kрстић

После више читања, Јелена Крстић, једноставно и тачно речено, књигољубац, тумачи, на свој начин, а несвагдање, како је доживела и разумела Исаију, на први па и мноштво других погледа, лепршав, а заправо горки спис, који неупоредиво више скрива чемера него што открива среће; и, мада се чини да је расла на драгостима живљења, она је документ времена, за све који не постижу да опричају своје судбе док им још препознају лик.

Јелена Крстић је, у једној речи казано, књигољубац. Она књиге не чита да потроши време, већ се њих маша да проникне у живот изван живота, у мета–стварност. Дешава се да поистовети књижевне ликове са стварним личностима, измаштане догађаје са онима које је доживела или зна људе који су имали слична искуства, повремено, чак, дешавања у књизи очекује да се, кад томе дође час, десе, на јави, у стварности, можда баш пред њом. Такав приступ књизи није реткост у свету оних који их стварају и оних који их отварају, који у књиге улазе као у лавиринте и патријаршијске дворе. Јелена залази у дубину форме трагајући за суштином, можда поруком, или за нечим што очекује да је ту негде, међу редовима. Како год да тумачимо такво схватање књижевног плетива, Јелена вазда држи и прати нит којом се зачиње прича, која је води кроз фабулу и доводи до конца. Догоди се да осети и оно на шта писац, обликујући дело, одиста није мислио, али, уистину, ту је то, очекује читаоца да буде препознато. Због тога тумачење, не само Исаије, како га разлаже Јелена Крстић, драгоцено је за писца, али, дакако, и неопходни и неизоставни путовођа озбиљноме читаоцу.

Др Весна Јеремић Драгојевић о опреми романа Исаија

Др Весна Јеремић Драгојевић, говори о књизи Исаија – додуше пре читања – што је природно јер, пре свега, исказује прве утиске када је узела књигу у руке. Ти утисци су, као што ћете чути, веома повољни и наводе на читање не само Весну Јеремић Драгојевић већ, надам се, и сваког ко чује њено мишљење, пре свега о опреми.

Писац и драматург Милисав Миленковић о листању Исаије

Милисав Миленковић обавио је 15 књига поезије од којих аутор издваја збирку Родна кућа објављену у београдској Просвети. Такође посебно место даје књизи књижевних критика и есеја Истим рукописом, објављеној у Просвети.

Миленковић је аутор више драма. Драматизовао је и нека књижевна дела за сцену. Први роман Болест брестова објавио је у новосадском Прометеју 2008. Његовом заслугом часопис Браничево је добио озбиљну форму праћену одговарајућим садржајем и издвојио се из мноштва малокрвне књижевне периодике у унутрашњости Србије.

 

Младен Гверо, драмски писац о књизи Исаија

Младен Гверо, аутор књига Јованка Броз, време изолације, Заустављено време (изабрани новински текстови), Нас двојица (монодрама), Шефка, љубав и злочин (роман –хроника), Гамбит Јаре Рибникар (разговори), Бајке успаванке, Љубави друге врсте... говори о књизи Исаија

Гостовање у програму радија Пожаревца поводом Шаке мрака

У једночасовној емисији Радио Пожаревца (водитељка Драгана Радуловић, тонац Слободан Новаковић) књижничар Драгица Живановић и моја скромност покушали смо да слушаоцима дочарамо, пре свега атмосферу, живост, вреву, жамор на знаменитом пазарном дану у смедеревскоме кастелу првог посног петка у години 1453. када су у град стигле мошти евангелисте, живописца, стилисте мимо мнозине, врача, чудотворца, светитеља Луке, бродскога лекара, волшебника, аутора Дела апостолских, дневника и дружбе са апостолом Павлом. Светитељ од тога дана би, заштитник града Смедерева, а вазда скрбник писаца, сликара, вајара, златара, девствених мужа, чипкара и стаклара. Но, о свему томе не беше довољно времена да се разговара, те само такосмо бројне теме, довољно да могућем читаоцу кажемо шта је међ корицама романа Шака мрака.

Клуб два, водитељ редитељ Горан Цветковић

Горан Цветковић је позоришни редитељ, позоришни критичар међу најређима, ако не и усамљени јахач који брзо потеже своје оружје, речи и при том, увек, погађа у центар. Горан Цветковић је такође и водитељ Клуба два, Другог програма Радио Београда, опет међу реткима који се озбиљно припрема за сваку емисију. Најзад, не рачунајте да ће вас позвати да гостујете у емисији коју води – ако вас не познаје. Па ни то није довољно. Ето. Остало о Горану Цветковићу можете наћи на интернету. Ретке су странице, међу милијарду колико се процењује да их има на глобалној мрежи, које не говоре о Горану Цветковићу или он, Горан Цветковић, о другима, наравно из света уметности, превасходно позоришта. Ако одгледате неку позоришну представу, било где у земљи па и у околини, јавите се Горану и на вашу електронску адресу стићи ће његов став: језгровит, убојит, документован. Коме се не свиди нека ради нешто друго.

Предраг Драгић Кијук на промоцији о роману Шака мрака

На промоцији романа Шака мрака 25. маја 2011. у смедеревском Културном центру говорио је књижевни критичар, есејиста, теоретичар Предраг Р. Драгић Кијук . То је исти онај ерудит који је 1972. написао маестралан поговор мојој првој збирци песама Књига постања (штампан безмало као на Мебијусовој пантљици).

Аутора максимално аналитичког поговора упознао сам неколико месеци по објављивању Књиге постања.

Када је штампан роман Шака мрака знао сам да је Предраг Драгић Кијук међу реткима, ако не и једини критичар који је кадар да  роман тумачи онако како је писан, дакле како треба да се чита, разлаже и анализира.

Четрдесет година прошло је – читав људски просечни век – од 1972.  до 2011. Све те године нисам се срео са Предрагом Драгићем Кијуком, а издавачу сам поручио да ако Драгић не прихвати да говори о роману  Шака мрака или, мада нема разлога, али никад се не зна, издавач не жели да говори критичар за којег се залажем, онда промоције неће бити. Чист рачун, а љубави колико буде.

Драгић је говорио! И та чињеница, само она – мени – јасно казује да је роман не добар, не врло добар, не одличан већ једино могућ: изузетан!

На овом месту се очекује да будем скроман, да се пренемажем, али о чијој књизи Драгић говори како је говорио о мом роману, тај, маколико одиста скроман био, тај никад више скроман бити неће. Ни у сну.

Уосталом, ко има уши да чује, нека чује! (Мат.11,15; Мар. 4,9)

Пет аудио записа из циклуса Антологија песника Другог програма Радио Београда

Пет аудио записа из циклуса Антологија песника Другог програма Радио Београда. Емисија иде сваког радног дана од понедељка до петка од 13.45 до 13.55. Уредник: Драгомир Брајковић. Музички избор интермеца: Зорица Премате. Припрема емисије: Велибор Жујовић. Циклус је емитован од 16. до 20. фебруара 2009.

Клуб два, водитељ гласовити Рале Дамјановић

Водитељ и уредник емисије Клуб 2, на Другом програму Радио Београда, мојој генерацији знан по невероватном познавању светског песништва и обиља песама светске литературе које говори наизуст, касније и по књигама разнородних жанрова, па и новинским текстовима који остављају дубок траг, Рале Дамјановић, позвао ме је да будем гост те емисије. Природно је да сам позив прихватио јер је то, поред осталог, прилика да се о литератури и списатељском послу разговара са зналцем, човеком који не само да рецитујући по земљи у разним пригодама популарише литературу но је и сам ствара, већ и човеком који озбиљно, лако, зналачки води радијске емисије и притом је обавештен о свему, пре свега о ономе чиме се гост бави и о чему се може разговарати. Са таквим водитељем задовољство разговора досеже божанске висине. Када је емисија почела разумео сам да је Рале планирао, како је рекао, два тома разговора. Почаствован сам да је оценио да сам занимљив саговорник (или то ласкам себи).

Клуб два, водитељ гласовити Рале Дамјановић

Прва емисија, видим, била је уигравање, загревање. То је и водитељ у једном тренутку приметио питајући шта се догодило - емисија уопште не личи на прошлу. Нико неће повезати Вас и оног академика од прошлог пута, закључио је Дамјановић. Шта се догодило с нама?! упитао се водитељ. Закључио је: природа је проговорила из нас. Наравно, да водитељ није био инспиративан и пре свега обавештен о свему, елоквентан ерудита, духовит и проницљив емисија би била мучење не само слушаоцу већ и водитељу и госту. Срећом, Дамјановић је ненадмашан. Задовољство је неисказиво када разговор има смисла, а смисао је да вас саговорник чује, да вас слуша, да се разумете. Без разумевања нема дијалога.

 

Токови поезије, Трећи програм Радио Београда

Токови поезије, 30. октобар 2010, Трећи програм Радио Београда. Радмила Глигић је из рукописа Откивање пене одабрала 17 песама из циклуса Сонети за Т. М. Бадем и у време када су уредници окренути свакодневним бригама и силни до недодирљивости, учаурени у коконе прагматичног окружења, упорним трагањем дошла до мог броја телефона (они који су то покушавали знају да је подухват у домену немогуће мисије). Најпре ме је обавестила да је стихове снимила Ковиљка Панић, десетак дана потом и о термину емитовања. Наравно да сам био изненађен. Све и да је песме одбила, гест обавештења тумачио бих ванземаљским, неспојив – говорим о личном искуству – с манирима уредника у овом делу микрокосмоса. Без жеље да икога увредим, поред Радмиле Глигић, коректан, готово обавезујући однос према сарадницима имао је професор Димитрије Вученов (сваком сараднику руком је писао опширно писмо), повремено је Бошко Ивков ишао трагом професора Вученова. Сада то још чинe Рале Дамјановић и уредник крагујевачког часописа Кораци, Мирко Демић. Да, умало да заборавим: Иво Андрић је на свако писмо одговарао. Укратко, у побројаним случајевима, задовољство објављивања прати и краси подстицајни и уважавајући однос према ауторима.

Са Раданом Јевтовићем у програму Радио Стоп о Књизи промена

Гостовао сам у емисији Старо Смедерево Радио Стоп-а 19. марта 2007. и говорио о Књизи промена, романсираној илустрованој прошлости Смедерева. Водитељ емисије био је Радан Јевтовић. Прилог је трајао 18 минута. Одслушајте.

 

Са Александром Коларићем у програму Радија С о Књизи промена

 У програму смедеревског Радија С гостовао сам 22. марта 2007. и говорио о настанку Књиге промена, романсиране илустроване прошлости Смедерева. Емисију је водио новинар тог Радија Александар Коларевић. Разговор је трајао 14 минута. Одслушајте.

О књизи промена са Драганом Павловићем у Радио Смедереву

Поводом изласка Књиге промена, романсиране илустроване прошлости Смедерева, гостовао сам 13. априла 2007. у програму Радио Смедерева. Разговор од 24 минута водио је новинар тог Радија Драган Павловић.

Анкета Радио Смедерева Ко је ко у Смедереву

 Једна анкета у програму Радио Смедерева (уредник и водитељ Светозар Полић) о томе колико су суграђанима знане поједине личности из културе, медија, политике, привреде, естраде и сл. угрозила је сујету већине оних за које се сарадник Радија распитивао на улици. Уистину, узорак није био репрезентативан, а анкетар беше невичан. Без обзира на те околности и да млади сарадници, без имало знања о психологији, мисле да је најлакше анкетирати људе по улици – одговори су поражавајући.

Пролазницима је речено име, требало је да одговоре коме припада.

Неки Смедеревци нису знали ко је председник општине, било је и неодлучних, тек троје је чуло за име председника општинске владе, име председника општинског одбора тада најзначајније опозиционе странке (СПО) ниједан испитаник није никада чуо. Није било ни неодлучних. Слободан Бода Нинковић добио је двоструко више негативних одговора (један анкетирани је мислио да је можда министар културе) од позитивних. Певачица Зорица Грба (рођена у Смедереву; певала по смедеревским кафанама до афирмације) добро се котирала али је било и оних који нису били сигурни или нису знали ко је. Новинар који и даље верује да је његово писање важније од стварања света напабирчио је шест позитивних одговора од анкетираних из ближег окружења, рачунајући и кума.

Најгоре је прошао анкетар јер нико није чуо за то име.

Укратко: моја скромност је добила највише позитивних одговора.

Како су Смедеревци одговарали на питање ко је Милосав Славко Пешић? Да вам не препричавам - послушајте.

Како смо чекали ново време

 Почетком септембра 1993. у програм Радио Смедерева уврстио сам контакт емисију Временска прогноза која је за неколико дана достигла вртоглав успех, невероватну популарност и слушаност. Емитовано је 275 сати програма упркос многим покушајима укидања и претњи забраном емитовања и затварањем Радио Смедерева, наравно с хапшењем водитеља.

Емисија је имала једноставан концепт: когод је имао снаге да дигне слушалицу и бира телефонски број Радио Смедерева бивао је истог часа укључен у програм (није било идентификације позива) и у три минута могао да каже што му падне на ум, а пре свега (у првих стотину емисија) да прогнозира какво нас време (не метеоролошко, забога!) очекује.

Такав, дотле непознат, донекле банализован али рискантан демократски приступ (оснивач Радио Смедерева била је општина и углавном је медиј, као и остали у граду, био химнични гласноговорник једнопартијске моћи и успеха), завео је многе несвикнуте да мисле, па су укључење користили да искажу лични примитивизам, дивљаштво, вулгарност очекујући да ће локална власт наградити такав излив усрдне лојалности. Природно, мишљења су била подељена, па су и присталице и опоненти падали у ватру и постали зависници од емисије.

Притисак на телефонске линије Радио Смедерева био је огроман и доводио до загушења. Уобичајено је било да се слушаоци Временске прогнозе јаве водитељу неке касне поподневне емисије, или сутрадан, да би одговорили на питање које је постављено у Временској прогнози.

Пошто је у Радио Смедереву свако био заузет собом нико од колега није знао шта радим. Да се нешто несвакидашње збива колеге су схватиле када је телефон у редакцији почео учестало да звони и слушаоци после вишедневних покушаја да добију везу тражили да буду укључени у програм. Колегама је било довољно да чују неколико минута емисије. Један се попео до студија да ме ободри: "Пешићу, стојимо иза вас". Иза мене може свако да стане – одговорио сам – али за промену, станите мало испред.

Тек је прошло неколико дана како сам покренуо емисију и нико није ни слутио колике размере ће достићи грудва која је почела да се котрља. Устали су свесни организовани другови, пробудили се борци из Другог светског рата и сведоци њихове борбе, делегације су почеле да обигравају министарства захтевајући одузимање фреквенције Радио Смедереву, хапшења, јавном тужиоцу је наложено да нађе начин да ме оптужи, један заменик јавног тужиоца добио је одговоран радни задатак – да свакодневно слуша емисију, председник општине добијао је телеграме подршке и драматична писма као и личне дојаве Пере писара из Персоналног. У општини су формиране радне групе које су од раног јутра, до бесвести, до дубоко у ноћ, преговарале са руководством Радио Смедерева како да се ослободе терета Временске прогнозе. У Радију смо изабрали маскоту и слоган: Петао који се не окреће на ветру.

Оног дана када сам покренуо емисију једна немачка марка, уз нешто среће, могла је да се купи за 130.000 динара. Када је једна немачка марка достигла две милијарде динара, а плату сте могли одмах по добијању да баците јер ништа за њу није могло да се купи, део слушалаца био је огорчен, део спреман да истрпи и више тврдећи да тако треба јер је то пут у бољу будућност. Моја месечна плата, при крају инфлације, била је две марке.

На притисак власти да се укине Временска прогноза одговорио сам контраударом: три дана сам, сваког сата у емисији Вести обавештавао слушаоце да ће у 39. Временској прогнози "уверен да ће успети да испуни раније договорене обавезе" гостовати "господин Слободан Милошевић" и одговарати на питања слушалаца.

У граду је настала збрка. Противници Временске прогнозе ликовали су уверени да је власт притегла мамузе и ускочила у седло, присталице су почеле да нападају новинаре Радио Смедерева да су се продали. Власт и партија беху збуњени: зашто се од њих крије да долази високи гост?! Питање у тој емисији било је шта ћете обући за изборе, а цењени гост Слободан Милошевић, корисник социјалне помоћи од које је могао да купи "две кутије цигарета" здушно је хвалио и бранио Тита и Слобу. У студио је стигао свечано одевен, без чарапа. Није имао чиме да их купи.

Да је дошло до забуне објаснио сам слушаоцима после пола сата живог програма. Од тог трена све се променило: они што су хвалили "највећег сина" кренули су да блате не бирајући речи, а разочаране присталице Прогнозе, осокољене обртом, биле су одушевљене и извињавале што су поверовале у промену курса.

Читав ток емисије колеге су снимиле видео камером и истог дана – обрисале!

У Временску прогнозу почели су да се укључују јавне личности и личности с естраде да понуде одговор на питање постављено у емисији. Јављали су се председници општина широм Србије, јавио се гувернер Народне банке Србије Драгослав Аврамовић који је земљу извукао из чељусти инфлације, само је председник општине Смедерево био нем.

Додајем да је емисија у којој је гостовао Слободан Милошевић била као богојављенска водица према многим из мноштва од 275 сати. Ипак, због дрскости, лудости, начина на који сам је реализовао и безумља да сам уопште на то помислио деценију и по од како сам укинуо Временску прогнозу слушаоци је и даље помињу. Прилажем неколико (не баш најбољих) аудио снимака емитованих на самом крају 1994.

Од покретања емисије у септембру 1993. до октобра 1994. само су најупорнији слушаоци добијали везу и пробили се до микрофона.

Онда су се стратези у Радио Смедереву досетили и променили термин емитовања. То је знатно смањило број позива. Следећи потез је био невероватан број немаштовитих реклама. Када еко-новинар није успевао да направи предугу рекламу онда је материјал спајао па је реклама у низу емитована по три пута. Зато су тонски записи емисија које сада пружам посетиоца интернет странице око пола часа и краћи.

Остало је легенда. Мислим да је већ данас незамисливо новом нараштају шта је, у општем мраку и страху праћеном мегаинфлацијом, слушаоцима значила Временска прогноза. И колико је лудила требало да се тако нешто започне и одржи упркос притисцима и претњама.

Уистину, ових неколико последњих емисија нудим посетиоцу интернет странице као избледели документ времена. Најбоље емисије, у које су многи слушаоци све време трајања узалуд покушавали да се укључе, нису снимљене. Нисам имао од чега да купим аудио касету, а било је тешко наћи и касетофон с пријемником на коме би емисија била забележена.

Једно од лепших признања пренео ми је Ненад Ристић, некад легендарни уредник Трећег Дневника РТС. Једног дана ми је рекао да путује по читавој Србији, снима репортаже и непрестано среће људе који са страхопоштовањем и усхићењем говоре о контакт емисији Временска прогноза и водитељу.

Непорециво је: Временска прогноза била је светлост у свеколикој тами Србије. Слушана је и у крајевима где је сигнал Радио Смедерева допирао тек у траговима.

Обичан дан у животу једног новинара

Више од једне и по деценије прошло је од година у којима је емисија безазленог имена Временска прогноза свакодневно температуру у етру доводила до усијања а локалне моћнике у власти и лојалну сиротињу која је у ту власт гледала као у икону бацала у очај.

Радио Смедерево, неспорно је, била је, због те свакодневне емисије, најслушанија локална радио станица у Србији, а могло би се комотно рећи да је надмашила и слушаност програма престоничких станица. Сећам се неких детаља, смешних, тужних и невероватних, али се увек насмејем када се присетим посете госпође у годинама за поштовање. Чим је ушла у редакцију Радио Смедерева, с врата је објавила: "Тражим господина Пешића".

Тих година, средином деведесетих, био сам свикао да ме свакодневно траже због свакојаких невоља и вазда ме је забављало када виде да нисам див, немам три метра у плећима нити шест аждајиних глава. Поготову их је збуњивало што немам наоружано обезбеђење.

Из угла у редакцији, у коме сам имао свој сто, а затечен док сам га сређивао, нехајно рекох госпођи "Изволите, ја сам". Госпођа ме летимично погледа - вероватно ме је раније сретала по граду - и не могавши да поистовети слику о мом лику и делу с мојом личношћу из редакцијског ћошка па ће: "Ма не, ја тражим господина Пешића".

Е па, тако ми и треба, помислио сам. Тог дана је фоторепортер Вечерњих новости, Радослав Ранисављевић (знан као Жика Лија), начинио неколико снимака и сутрадан објавио у новинама белешку о својеврсној Временској прогнози на таласима Радио Смедерева.

Објављујем сада фотос који је објављен у новинама да се види да нисам имао натприродну моћ, а ипак сам се без устезања и скривања супротстављао злу које нас је, нашим вољом и избором, задесило. А ко има стрпљења може да је упореди са свим оним каснијим дивовима који су се, када се све слегло, прогласили бескомпромисиним борцима за демократију.

Архив

Књиге

Исаија

Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет

Женик

Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања