Love, the leisure of the lazy

Love, the leisure of the lazy

Oh, towns! Towns! How much light, how many
destinies. How much solitude! Darkness! Only love,
which Diogenes defined to be the leisure of the lazy,
nowhere. Wild beasts sharpen their fangs. Lairs are

full, the brood spreads like stench. Towns, the longing
of the ignorant, devour their own brood. In the nights
mounted with the balminess of the starry rustle, at
the urban fringe, there blooms the love different
                                           from the one

about which books shyly talk. Everything is different
at the fringe. Life furtively approaches from there. It
enters the city arteries, beating with uneven rhythm.
They who approach town devour their own dreams





Шака мрака

Мастило је горко / ink is bitter

Књига промена

У дом за старе стигао је комунизам

Писма осамљеника

Глумци одлазе, сире

Бенгалска ватра глуме

Смрт је ловац самотан

Мачје, мишје и друге

Мирна кућа

Мефистов вез

С љубечитим штовањем

Вечерња благост

Тамни вилајет


Кад те заболи душа

Мали знаци неверства

Човек против себе

Хелена спава с мишицом под главом

Књига постања